Јудино уво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јудино уво
Auricularia auricula-judae a.JPG
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - последња брига
Систематика
царство: Fungi
раздео: Basidiomycota
класа: Agaricomycetes
ред: Auriculariales
породица: Auricularaceae
род: Auricularia
Биномијална номенклатура
Auricularia auricula-judae
(Fr.) J.Schröt.
Екологија таксона
Животна форма:
детритовор

Јудино уво (Auricularia auricula-judae) је шумска гљива која расте на трулим деблима.

Изглед[уреди]

Ова гљива упадљиво личи на уво и гримизне је до тамносмеђе боје, а може бити и црна са текстуром и мекана је, попут желатина. Живи на старијим, трулим деблима зове, али и на бресту. Заправо, према веровању, Јуда се обесио о зовино дрво, па отуда назив печурке.

Кинези је називају „ухо дрвета“ или „стаблово ухо“ (木耳) или „ухо црног дрвета“ (黑木耳). У Јапану је називају „дрвена медуза“ (キクラゲ).

Употреба[уреди]

Ова врста, као и њој сродне, се користи у азијском кулинарству већ више од 1000 година (обично осушена и самлевена у прах). Могу се јести сирове и преливене румом и медом, а познато је и слатко од ових гљива. Ипак, најчешће се користи као додатак супи, чорби или неком кинеском јелу. Хранљива вредност потиче од значајног садржаја протеина, угљених хидрата и минерала као што су калцијум, фосфор и гвожђе. Укус је благ, слаткаст. Нема ни некакав посебан мирис.

Осим у кулинарству, користи се и у кинеској народној медицини, као лек за побољшање рада крвотока, лечење крварења из хемороида и материце, код крвавих столица и дизентерије. Наводно смањује ниво холестерола у крви и триглицерида, а користи се и као противотров код тровања другим гљивама.[1] За разлику од неких других гљива, лековитост код ове врсте није научно потврђена. Зна се да се не сме јести у количини већој од 150 g недељно (свеже) или 15 g (сушене), јер може изазвати нежељене последице. Из истог разлога не смеју их јести труднице и дојиље.[2]

Слике[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиврсте
Викиврсте имају података о: