Ал Акса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Куполом на стени и Омаровом џамијом.
Поглед на џамију Ал Акса
Поглед на Храмовну гору са џамијама Ал Акса и Купола на стени

Ал Акса (арапски: المسجد الاقصى, ArAqsaMosque.ogg Al-Masjid Al-Aqsa ), џамија је у Старом граду у Јерусалиму и једно од најпознатијих муслиманских светилишта. У буквалном преводу са арапског језика име ове џамије гласи „најдаља џамија“.

Ал Акса се налази на Храмовној гори, месту где се некада налазио Јерусалимски храм.[1] Овај храм је до темеља срушен у 1. веку, након неуспеле јеврејске побуне против Римљана. Након разарања, Јеврејима је био забрањен улазак у Јерусалим. Након што су га преотели од хришћанске Византије град су заузели муслимани, који су на месту некадашњег храма сазидали џамију. Западни зид који опасује узвишење на коме се налази Ал Акса, сматра се јединим остатком Соломоновог храма и представља најсветије место за Јевреје који га називају и Зидом плача.

Историја[уреди]

Ал Акса се налази на брду Морији, где је, према Библији, праотац Аврам (Ибрахим) довео сина Исака (Исхака) да га жртвује, како би показао своју верност Богу. Та стена се још увек налази у средини Ал Аксе. Јеврејски краљ Соломон на том месту у 10. веку пХ подигао је Први велики јерусалимски храм, ког су 586. године пре Христа порушили Вавилонци. На истом месту је крајем 6. века пХ поново изграђен Други храм, али он је порушен 70. године нове ере од стране Римљана.

Након муслиманског освајања Јерусалима у 7. веку, омејадски халиф Абдул Малик наредио је изградњу исламске светиње на овом месту. Првобитно, на овом месту се налазила мала кућа од стране праведног халифа Омера, али је 691. године подигнута и Купола на стени. Године 705, Али Валид I је подигао и Ал Аксу, која се налазила у дворишту некадашњег храма. После земљотреса који је Јерусалим погодио 746. године, џамија је потпуно уништена, а нову џамију је обновио абасидски халиф Ал Мансур 754, те његов наследник Ал Махди. Нови земљотрес који је погодио Јерусалим 1033. поново је уништио ову џамију. Две године касније фатимидски халиф Али аз Захир подигао је нову џамију која стоји на данашњем месту. Нова џамија је битније проширена и улепшана у односу на претходне. Када су крсташи освојили Јерусалим 1099. године, они су џамијске просторије користили као палату са црквом, али након што је Саладин понови освојио Јерусалим 1187. године, џамији је враћена стара функција. Касније током времена, џамија је доживела више реновирања, поправки и допуна од стране владајућих Ајубида, Мамлука, Османлија, те на крају Јорданске државе. Данас, Стари град у Јерусалиму је под израелском контролом, али џамија остаје под управом јорданско-палестинске исламске заједнице.

Занимљивости[уреди]

Са платоа Ал Аксе јасно се види Златна капија, која је некада звана и Источна. То је била главна капија за улазак у Јерусалим и Исус Христос је кроз њу ушао на магарету. Треба споменути да муслимани негирају тврдњу да се Ал Акса налази на месту страозаветног храма. За такву тврдњу, међутим, нема много основа.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Jerusalem (A.D. 71-1099)“. Catholic Encyclopedia. Archived from the original on 6. 7. 2008. Приступљено 1 јул 2008. 

Спољашње везе[уреди]


Координате: 31°46′35″N, 35°14′8″E