Ана Савојска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ана Савојска

Ана Савојска као византијска царица на минијатури из 14. века
Ана Савојска као византијска царица на минијатури из 14. века

Датум рођења 1306.
Датум смрти 1359.
Порекло и породица

Ана Савојска (1306–1359), рођена као Ђована (Јована), била је савојска грофица и византијска царица. Била је друга супруга цара Андроника III Палеолога и мајка Јована V Палеолога у чије име је била регенткиња између 1341. и 1347. године.

Рођена је 1306. као Ђована, ћерка савојског грофа Амедеа V и његове друге супруге Марије, војвоткиње од Брабанта. Доцније је испрошена за византијског цара Андроника III, који је од 1321. био савладар свог деде Андроника II. Венчање је обављено 1326. када је Ђована стигла у Цариград где је прешла у православље и добила ново име - Ана.

Андронику III, који из претходног брака није имао деце, родила је две ћерке и два сина:

Када је 15. јуна 1341. Андроник III преминуо, престо је наследио Јован V, који је тек требало да напуни девет година. Очекивало се да положај регента преузме Андроников најбољи пријатељ и блиски сарадник Јован Кантакузин. Ипак, када је Кантакузин напустио престоницу приликом једног ратног похода, у Константинопољу је дошло до преокрета. Царица-мајка Ана Савојска је склопила савез против Кантакузина са цариградским патријархом Јованом XIV Калекасом и амбициозним дворанином Алексијем Апокавком. Трочлано намесништво је Кантакузина прогласило за јавног непријатеља, али се војсковођа прогласио за цара у трачкој тврђави Дидимотика. На крају, сукоб између Јована Кантакузина и цариградског регентства се претворио у дуг и разоран грађански рат (1341—1347). Кантакузин је у почетку имао подршку српског краља Стефана Душана, док је бугарски цар Иван Александар помагао регенте. У ствари, и српски и бугарски владар су освајали и пустошили византијске територије за свој рачун, а прилике су се погоршале када се Кантакузин окренуо сарадњи са Орханом I, владаром из османске династије.

С друге стране, Ана Савојска је тражила савезнике и у Западној Европи. Писала је папи Клементу VI у Авињон у лето 1343. изјављујући му своју лојалност. Та иницијатива прошла је без резултата, али је у августу исте године у Венецији успела да добије зајам од 30.000 дуката при чему је морала да заложи царски накит. Ипак, 1347. Кантакузин је тријумфовао у грађанском рату и постао је, као Јован VI, савладар младом Јовану V који је затим оженио Кантакузинову ћерку Јелену.

Ана Савојска је 1351. заувек напустила Цариград и отишла је у Солун. Ту је имала свој двор, издавала је законске акте и ковала сопствени новац. Њен последњи државнички потез био је дар који је упутила солунском манастиру Светих бесребника Козме и Дамјана што наговештава да је, можда, била лошег здравља. Преминула је у Солуну 1359. као монахиња Анастасија.


Спољашње везе[уреди]