Андроник III Палеолог

За остале употребе, погледајте чланак Андроник Палеолог.

Андроник III Палеолог
Датум рођења	25. март 1297.
Место рођења	Цариград (Византијско царство)
Датум смрти	15. јун 1341.
Место смрти	Цариград (Византијско царство)
Порекло и породица

Андроник III Палеолог (грч. Ανδρόνικος Γ' Παλαιολόγος, родио се 25.03.1297. године у Цариграду, умро 15.06.1341. године у Цариграду) је био византијски цар (1328 — 1341) из породице Палеолога, претендент на престо од 1321. године, син Михајла (IX) и јерменске принцезе Марије (Ксеније). Започео је своју владавину победом у грађанском рату против свог деде Андроника II(1282 — 1328), да би после његове смрти Византија поново ушла у грађански рат двојице Јована око регенства над његовим малолетним сином Јованом (V) (1341 — 1376, 1379 — 1390, 1390 — 1391). Током његове владавине, Византија је потпуно потиснута у Малој Азији од Османлија и Срба у Македонији, поготово после победе код Велбужда и доласка Душана Силног (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355) на власт. Међутим он је успео да искористи унутрашње трзавице у Бугарској после катастрифе код Велбужда и простору данашње Грчке и обезбеди Византији контролу над Тракијом, Епиром и Тесалијом. Најмаркантнија личност његове владавине био је његов најбољи пријатељ и de facto савладар Јован (VI) Кантакузин (претендент 1341 — 1347, цар 1347 — 1354), а његову владавину карактеришу и реформе византијске морнарице и правосуђа увођењем институције генералних судија Ромеја. Био је ожењен Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга и Аном од Савоје са којима је имао неколико деце, од којих је најбитнији његов син и наследник Јован V.

Порекло и породица

Андроник је био син Михајла (IX) и јерменске принцезе Марије (Ксеније), који су поред њега имали још троје деце:

• деспота Манојла (кога су грешком 1320. године убили Андроникови људи)
• Теодору (која је била удата за Теодора Светослава и Михајла Шишмана)
• Ану (која је била удата за Тому Епирског и Николу Орсинија)

Женио се два пута. Први пут 1318. године Ирином (Аделаидом) од Брауншвајга која је преминула 1324. године и са којом је имао једног сина који је умро по рођењу 1321. године. Други пут се оженио 1326. године Аном Савојском са којом је имао четворо деце:

• Јована V
• Михајла
• Ирину (Марију) (која је била удата за Михајла Асена)
• Марију (Ирину) (која је била удата за Франческа I Гатилузија)

Литература

• Георгије Острогорски, „Историја Византије“, Београд 1959.

Види још

• Грађански рат двојице Андроника

Спољашње везе

• Историјска библиотека:Ана Савојска

Претходник: Андроник II Палеолог	Византијски цареви (1328 — 1341)	Наследник: Јован V Палеолог
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш