Перник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Перник (вишезначна одредница).
Перник
буг. Перник

Панорама града Перника
Панорама града Перника

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Перничка област
Становништво
Становништво 91.883
Положај
Координате 42°36′00″N 23°01′00″E / 42.6, 23.033333
Перник на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Перник
Перник на мапи Бугарске
Остали подаци
Градоначелник Росица Јанакијева
Поштански код 2300
Позивни број 076


Координате: 42° 36′ 00" СГШ, 23° 01′ 60" ИГД
Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.

Садржај

Порекло назива [уреди]

Назив „Перник“ везује се за старословенског бога Перуна.

Природни услови [уреди]

Остаци средњовековног утврђења Кракра код Перника
Рударска управа (саграђена 1929–1932)
Палата културе (саграђена 1953—1957)

Град Перник се налази 30 километара југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави.

Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу Софија - Солун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.

Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.

На подручју општине Перник се налази и део националног парка „Витоша“ (буг: Народен парк „Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 километра јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н. в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).

Историја [уреди]

Околина града Перника била је насељена још у римско време. Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.

У 14. веку Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. године Перник је био село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. 1929. године Перник постаје званично град, а 1958. године обласно средиште.

Становништво [уреди]

По проценама из 2007. године град Перник имао 83.869 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.

Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требали би зауставити негативни демографски тренд.

Привреда [уреди]

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.

Образовање [уреди]

На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.

Општина Перник [уреди]

Општина Перник има 2 града и 22 села.

Градови су:

Велика села су:

  • Дивотино
  • Драгичево
  • Студена

Средња по величини села су:

  • Кладница
  • Љулин (буг: Люлин)
  • Мешћица
  • Рударци
  • Јарџиловци (буг: Ярджиловци)

Мала села су:

  • Богданов дол
  • Боснек
  • Витановци
  • Големо Бучино
  • Кралев дол, Росник
  • Черна гора

Најмања села су:

  • Вискјар (буг: Вискяр)
  • Зидарци
  • Лесковец
  • Планиница
  • Радуј (буг: Радуй)
  • Селишћен дол (буг: Селищен дол)
  • Чујпетлово (буг: Чуйпетлово)

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Перник