Перник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Перник (вишезначна одредница).
Перник
буг. Перник

Pernik-Bulgaria-view-from-Krakra-Fortress.jpg
Панорама града Перника

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Перничка област
Становништво
Становништво 91.883
Географске карактеристике
Координате 42°36′00″N 23°01′00″E / 42.6, 23.033333
Перник на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Перник
Перник на мапи Бугарске
Остали подаци
Градоначелник Росица Јанакијева
Поштански код 2300
Позивни број 076


Координате: 42° 36′ 00" СГШ, 23° 01′ 60" ИГД
Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.

Порекло назива[уреди]

Назив „Перник“ везује се за старословенског бога Перуна.

Природни услови[уреди]

Остаци средњовековног утврђења Кракра код Перника
Рударска управа (саграђена 1929–1932)
Палата културе (саграђена 1953—1957)

Град Перник се налази 30 километара југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави.

Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу Софија - Солун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.

Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.

На подручју општине Перник се налази и део националног парка „Витоша“ (буг: Народен парк „Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 километра јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н. в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).

Историја[уреди]

Околина града Перника била је насељена још у римско време. Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.

У 14. веку Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. године Перник је био село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. 1929. године Перник постаје званично град, а 1958. године обласно средиште.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године град Перник имао 83.869 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.

Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требали би зауставити негативни демографски тренд.

Привреда[уреди]

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.

Образовање[уреди]

На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.

Општина Перник[уреди]

Општина Перник има 2 града и 22 села.

Градови су:

Велика села су:

  • Дивотино
  • Драгичево
  • Студена

Средња по величини села су:

  • Кладница
  • Љулин (буг: Люлин)
  • Мешћица
  • Рударци
  • Јарџиловци (буг: Ярджиловци)

Мала села су:

  • Богданов дол
  • Боснек
  • Витановци
  • Големо Бучино
  • Кралев дол, Росник
  • Черна гора

Најмања села су:

  • Вискјар (буг: Вискяр)
  • Зидарци
  • Лесковец
  • Планиница
  • Радуј (буг: Радуй)
  • Селишћен дол (буг: Селищен дол)
  • Чујпетлово (буг: Чуйпетлово)

Спољашње везе[уреди]