Перник

Из Википедије, слободне енциклопедије

За остале употребе, погледајте чланак Перник (вишезначна одредница).
Опште информације
Географски положај
42°61' север
23°03' исток
Надморска вис. 710 m
Област Перничка област
Становништво 91.883
Поштански број 2300
Позивни тел. број (+359) 076
Скраћеница ПК
Локална политика
Градоначелница Перника

Антоанета Георгиева

Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.

Садржај

[уреди] Порекло назива

Назив "Перник" везује се за старословенског бога Перуна.

[уреди] Природни услови

Панорама града Перника
Остаци средњевековног утврђења Кракра код Перника
Рударска управа (саграђена 1929–1932)
Палата културе (саграђена 1953—1957)

Град Перник се налази 30 километара југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави. Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу Софија - Солун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.

Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.

На подручју општине Перник се налази и део националног парка "Витоша" (буг: Народен парк "Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 километра јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н.в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).

[уреди] Историја

Околина града Перника била је насељена још у римско време. Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.

У 14. веку Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. г. Перник је био село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. 1929. г. Перник постаје званично град, а 1958. г. обласно средиште.

[уреди] Становништво

По проценама из 2007. г. град Перник имао 83.869 ст. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.

Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требали би зауставити негативни демографски тренд.

[уреди] Привреда

Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.

[уреди] Образовање

На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.

[уреди] Општина Перник

Општина Перник има 2 града и 22 села.

Градови су:

Велика села су:

  • Дивотино
  • Драгичево
  • Студена

Средња по величини села су:

  • Кладница
  • Љулин (буг: Люлин)
  • Мешћица
  • Рударци
  • Јарџиловци (буг: Ярджиловци)

Мала села су:

  • Богданов дол
  • Боснек
  • Витановци
  • Големо Бучино
  • Кралев дол, Росник
  • Черна гора

Најмања села су:

  • Вискјар (буг: Вискяр)
  • Зидарци
  • Лесковец
  • Планиница
  • Радуј (буг: Радуй)
  • Селишћен дол (буг: Селищен дол)
  • Чујпетлово (буг: Чуйпетлово)

[уреди] Спољашње везе


Направи књигу