Свиштов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свиштов
буг. Свищов

Sveta Troitca Svistov.jpg
Симбол града - Црква свете Тројице

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Великотрновска област
Становништво
Становништво 25.650 (2007. г.)
Географске карактеристике
Координате 43°37′00″N 25°21′00″E / 43.616667, 25.35
Надморска висина 80 м
Свиштов на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Свиштов
Свиштов на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна www.svishtov.bg


Координате: 43° 37′ 00" СГШ, 25° 21′ 00" ИГД
Свиштов (буг. Свищов) је град у Републици Бугарској, у северном делу земље. Град је треће по величини и значају насеље у оквиру Великотрновске области.

Природни услови[уреди]

Град Свиштов се налази у крајњем северном делу Бугарске, на државној граници са Румунијом (граница је река Дунав). Од престонице Софије Свиштов је удаљен 237 км северно, а од најближег већег града, Плевена, 80 км.

Област Свиштова налази се у средишњем делу Влашке низије. Град се сместио на делу тока Дунава, где он досеже свој најјужнији положај и највише се приближава Балкану. Средиште града налази на брегу изнад реке. Захваљујући Дунаву град има велики значај као лука.

Клима у граду је континентална.

Историја[уреди]

Окружење Свиштова је насељено још у време Трачана. У доба старог Рима на овом месту била је насеобина Новае.

Током првог дела средњег века област Свиштова била је у саставу Византије. Од 9. века до 1450. године област је била у саставу средњовековне Бугарске, а затим је пала под власт Османлија. у граду је 1790. године био потписан познати Свиштовски мир између Османског царства и Аустријског царства.

У 19. веку је био једно од средишта бугарског народног препорода. Градска црква из овог времена спада у најлепше грађевине у целој земљи. Град је постао део савремене бугарске државе 1878. године.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године град Свиштов имао је око 26.000 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Већинска вероисповест становништва је православна, али са значајном римокатоличком мањином.

Спољашње везе[уреди]