Безансон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Безансон
фр. Besançon

Besancon boucle Doubs.jpg
Стари град Безансон у меандру реке Дуб

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Франш-Конте
Департман Ду
Становништво
Становништво (2011-01-01) 115.879[1]
Агломерација 233.762
Густина становништва 1781,38 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°14′35″N 6°01′19″E / 47.24306, 6.02194
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 235-610 м
Површина 65,05 км²
Безансон на мапи Француске
{{{alt}}}
Безансон
Безансон на мапи Француске
Остали подаци
Поштански код 25000
INSEE код 25056

Безансон (фр. Besançon) је град у Француској у региону Франш-Конте, у департману Ду.

По подацима из 2006. године број становника у месту је био 117.080. Шире градско подручје имао око 220.000 становника.

Налази се близу границе са Швајцарском и познат је као најзеленији град у Француској.

Географија[уреди]

0 Besançon - Doubs - Quai Vauban (3).JPG

Град се налази на североисточном делу Француске, на реци Ду, на око 325 километара источно од Париза и 100 километара источно од Дижона. Налази се при крају Јура планина.

Град се у почетку развијао у природном меандру реке Ду, са пречником око 1 километар. Унутрашња петља има узвишење око 250 метара и са југа је ограничена брдом Мон Сенетјен, које је високо 371 метар. Град је окружен са 6 других брда висине од 400 до 500 метара.

Клима[уреди]

Под утицајем је и океанске и континенталне климе. Утицај океанске климе се огледа у већој количини падалина, а континентална клима се огледа у хладним зимама и толим и сухим летима. Просечна годишња темпаратура је 10,2 °C. најтоплији је јул са 18,9 °C, а најхладнији је јануар са 1,6 °C. Безансон добија око 1.108 mm падалина годишње. највлажнији је нмај са 111,4 милиметара, а најсувљи је јул са 80 mm.

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
113.283 113.828 117.733 117.080 115.879

Економија[уреди]

Познат је по микротехнологији и индустрији сатова. Домаћин је Микронора велесајма, који се одржава сваке друге године и један је од највећих европских догађаја посвећених микротехнологији.

Безансон је био и остао најважнији град Франсуске у производњи сатова и успешно је преживео кризу седамдесетих година 20. века. Тада су кварцни часовници потиснули традиционалне часовнике. Најпознатија марка сата коју су производили звала се Лип. Радници су током кризе сами преузели фабрику и основали радничку кооперативу. Међутим, тада нису успели да оживе индустрију сатова. Требало је доста времена да се индустрија сатова опорави. Током 1990их град је постао један од водећих француских технолошких центара у многим пољима, укључујући телекомуникације и биотехнологију.

Историја[уреди]

Вобанова цитадела
Унутрашњост катедрале Светог Жана

У доба Јулија Цезара и освајања Галије град је добио име Весонтио, а временом се име мењало до данашњег облика. Јулије Цезар је заузео град 58. п. н. е. Због стратешког значаја постао је главни град области у којој је живело галско племе Секвани. Римљани су тада утврдили град и изградили бројне грађевине, Изграђен је амфитеатар са 20.000 седишта. Марко Аурелије је 175. подигао славолук Порт Ноар (црна врата). После вишеструког сукоба Хуна и Римљана подручје је постало део краљевине Бургундије. Франци су 534. победили последњег бургундског краља Годомара и тада је Бургундија постала део Франачке. Верденским споразумом 843. се Франачко царство дели на три државе. Лотар I је добио Бургундију и Италију. Наслеђује га Лотар II, који добија Лотарингију. Бургундијом су владали војводе од Бургундије.

Град је од 1034. постао део Светог римског царства. Добио је статус слободног царског града са аутономијом од 1184. Био је седиште надбискупије Бесанкон. Цар Фридрих Барбароса је одржао царски сабор у Бисамцу (Бетансону). У Бесанцону је тада будући папа Александар III отворено рекао цару да царска власт долази од папа.

Безансон је у 15. веку био под утицајем војвода од Бургундије, након венчања Марије од Бургундије и Максимилијана I, цара Светог римског царства град је постао хабзбуршки феуд. Бесанкон је 1526. добио право да кује новац. То право је имао до 1673. Ипак сав тај новац је био у име Карла V, цара Светог римског царства. Шпанци су 1668. градили главни обрамбени комплекс ла Ситадел, према дизајну француског војног архитекте Вобана. Французи су 1674, заузели Безансон и сам Вобан је унапредио утврђења. Споразумом из Нијмегена град је дефинитивно припао Француској.

Око града се поред тога налази велики број урвђења, која су изграђена у доба Вобана.

Знаменитости[уреди]

Безансон представља један од најлепших историјских центара. Стари град је окружен у широкој поткови реком Дуб, а на врату је блокиран Вобановом цитаделом. Историјски центар предстваља значајан скуп класичних камених грађевина, од којих су многе из Средњег века. Међу најпосећенијим историјским споменицима су:

  • Безансон (фр. Palais Granvelle) из 16. века, коју је изградио кардинал Гранвел, канцелар краља Карла V
  • Вобанова цитадела
  • Катедрала светог Жана, већим делом из 12. века
  • неколико римских споменика, посебно
    • Порт Ноар (фр. Porte Noire de Besançon, црна врата), која су тријумфална капија
    • Безансон (фр. Square Castan)

Безансон је познат и по једној од најлепших уметничких галерија у Француској.

  • Музе де Бо Артс (фр. Musée des Beaux Arts, музеј лепих уметности) има колекцију, која је сакупљана од 1694. Грађевина је поново саграђена 1960их.

Градови побратими[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Извор података: Insee