Болцманова константа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Болцманов надгробни споменик на којем је уклесана формула (на врху) која повезује вероватноћу и ентропију. Болцманова константа има централну улогу у повезивању та два наизглед независна концепта.

Болцманова константа (k илиkB) је физичка константа којом се повезују температура и енергија.

Име је добила по аустријском физичару Лудвигу Болцману, који је значајно допринео развоју статистичке механике у којој ова константа има централну улогу. Њена експериментално одређена вредност у СИ јединцама је (2002. године CODATA) износи:

  k = \  1,380 6505(24) \cdot 10^{-23} Ј/К
 = \  8,617 343(15) \cdot 10^{-5} eV/К.

Цифре у загради представљају неизвесност, стандардну девијацију на последње две саопштене цифре. Фактор конверзије између вредности саопштених у различитим јединицама је наелектрисање електрона:


q = 1,602 176 53(14) x 10-19 кулона по електрону.

Физички значај[уреди]

Болцманова константа k успоставља везу између макроскопске и микроскопске физике. Макроскопски може се успоставити гасна температурска скала која се мења пропорционално производу притска P и запремине V извесне количине идеалног гаса:

P V \propto T


Увођење Болцманове константе претвара ово у формулу о микроскопским особинама молекула,

P V = N k T \,

где је N број гасних молекула у посматраном узорку идеалног гаса а k је Болцманова константа. Одавде следи да је kT карактеристична величина микроскопске физике везана за један молекул а са димензијама енергије. Може се схватити и као производ притиска и запремине једног молекула.

Нумеричка вредност константе k нема неки посебан значај јер зависи од начина начина на који смо изабрали да меримо температуру - у келвинима, јединици која је заснована на макроскопским физичким особинама воде. Међутим, фундаментални значај има карактеристична енергија, kT на одређеној температури. Нумеричком вредношћу константе k утврђује се фактор конверзије за мапирање те карактеристичне микроскопске енергије E у макроскопски дефинисану температурку скалу T = E/k. Да смо за изражавање собне температуре уместо 300 K (27 °C или 80 °F), изабрали да кажемо да је тада kT 4,14 х 10-21 J, или 0,026 eV, тада би Болцманова константа била једноставно неименовани број 1.

У принципу, вредност Болцманове константе пропорционалности у џулима по келвинима би могла да се израчуна од нуле, а не да се мери, коришћењем дефиниције келвина у смислу физичких својстава воде. Међутим, ово извођење и израчунавање није тривијално.

(Белешка: једначина стања идеалног гаса може такође да се напише као

P V = n R T \,

где је n = N / NA, број молекула подељен Авогадровим бројем, дакле, количина материје мерена у моловима, а R = NA × k, Болцманова константа помножена Авогадровим бројем, која се назива универзална гасна константа. Баратати моловима је много практичније када се ради о свакодневним клоичинама супстанце у лабораторији.)

Улога у еквипартицији енергије[уреди]

Принцип еквипартиције енергије тврди да се енергија равномерно (екви-) раздељује (-партиција) међу свим облицима кретања (тачније степенима слободе). Дакле, у термодинамичком систему на апсолутној температури T, топлотна енергија сваког степена слободе је реда величине kT/2 (т. ј, око 2,07 x 10-21 J, или 0,013 eV на собној температури.

Примена у једноставној термодинамици гасова[уреди]

У класичној статистичкој механици, предвиђа се да овај просек важи за хомогене идеалне гасове. Монатомични идеални гасови имају 3 степена слободе по атому, што одговара трима просторним правцима, што даје термалну енергију од 1,5kT по атому. Ово врло добро одговара експерименталним подацима. Термална енергија може да се користи за израчунавање квадратне средње вредности брзине атома, која је обрнуто пропорционална квадратном корену атомске масе. Квадратне средње вредности брзина на собној температури ово тачно осликавају, јер вредности иду од 1.370 m/s за хелијум, до 240 m/s за ксенон.

Из кинетичке теорије може да се покаже да је за идеални гас просечан притисак P дат као:

 P = \frac{1}{3}\frac{N}{V} m {\overline{v^2}}

Заменом да је просечна транслациона кинетика

 \frac{1}{2}m \overline{v^2} = \frac{3}{2} k T

се добија

 P = \frac{N}{V} k T

и тако се опет добија једначина стања идеалног гаса.

Једначина стања идеалног гаса такође прилично добро важи и за молекуларне гасове; али је форма топлотног капацитета компликованија, јер молекули поседују унутрашње степене слободе, као и три степена слободе за кретање молекула као целине. Диатомични гасови, на пример, поседују укупно око 5 степени слободе по молекулу.

Улога у Болцмановом фактору[уреди]

Општије, системи у еквилибријуму са резервоаром топлоте на температури T имају вероватноће заузимања стања са енергијом E уз тежински фактор који одговара Болцмановом фактору:

p \propto \exp{\frac{-E}{kT}}

Поново, енергијска величина kT овде има централни значај.

Последице овога укључују (осим додатка резултату за идеалне гасове), на пример Аренијусову једначину једноставне хемијске кинетике.

Улога у дефиницији ентропије[уреди]

У статистичкој механици, ентропија S изолованог система у термодинамичком еквилибријуму је дефинисана као природни логаритам од W, броја различитих микроскопских стања доступних систему уз дата макроскопска ограничења (као што је фиксирана укупна енергија, E):

S = k \, \ln W.

Ова једначина која повезује микроскопске детаље система (преко Ω) са његовим макроскопским стањем (преко ентропије, S), је централна идеја статистичке механике. Од такве је важности да је угравирана на Болцмановом гробу.

Константа пропорционалности, k се јавља да би учинила статистичку механичку ентропију једнаку класичној термодинамичкој ентропији Клаузија:

\Delta S = \int \frac{dQ}{T}

Уместо тога би могла да се изабере другачије скалирана ентропија у микроскопском смислу, тако да

{S^{\,'} = \ln \Omega} \; ; \; \; \; \Delta S^{\,'} = \int \frac{\mathrm{d}Q}{kT}.

Ово би била природнија форма; и овако скалирана ентропија тачно одговара Шеноновој информационој ентропији, што би одстранило много непотребне конфузије између ове две.

Карактеристична енергија, kT би онда била топлота неопходна да повећа скалирану ентропију за један nat.

Улога у физици полупроводника[уреди]

Код полупроводника, однос између тока електричне струје и електростатичког потенцијала дуж p-n раскрсница зависи од карактеристичне волтаже која се назива термалном волтажом, у ознаци VT. Термална волтажа зависи од апсолутне температуре T (у келвинима):

 V_T  =  { kT \over q }

где је q величина електричног наелектрисања (у кулонима) на електрону. На собрној температури (T ≈ 300 K), вредност термалне волтаже износи приближно 26 миливолти.

Болцманова константа у Планковим јединицама[уреди]

Планков систем природних јединица је систем конструисан тако да је Болцманова константа једнака 1. То даје:

{ E = \frac{1}{2} T } \

као просечну кинетичку енергију молекула гаса по степену слободе; и чини да се дефиниција термодинамичке ентропије поклапа са дефиницијом информационе ентропије:

 S = - \sum p_i \ln p_i

Вредност изабрана за Планкову јединицу температуре је она која одговара енергији Планкове масе –a запањујућих 1.41679×1032 K.

Историјска белешка[уреди]

Литература[уреди]

  • Boltzmann's constant CODATA value at NIST
  • Peter J. Mohr, and Barry N. Taylor, "CODATA recommended values of the fundamental physical constants: 1998", Rev. Mod. Phys., Vol 72, No. 2, April 2000