Макс Планк
Из Википедије, слободне енциклопедије
Макс Планк, (нем. Max Planck) (Кил, 23. април 1858. - Гетинген, 4. октобар 1947.), немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику.
Оснивач је квантне теорије. Објавио је 1910. године револуционарну хипотезу да сваки извор енергије може зрачити енергију само у дискретним количинама - квантима. На тој основи извео је закон зрачења – Планкова формула Његову идеју о дисконтинуираности енергије, која је данас темељ тумачења свих атомских појава, применили су после Анштајн и Бор на тумачење фотоелектричног ефекта и спектра водикова атома. 1918. добио је Нобелову награду за физику.
[уреди] Биографија
Планк потиче из традиционалне породице интелектуалаца. Његови прадеда и деда по оцу су обојица били професори теологије у Гетингену, његов отац је био професор права у Килу и Минхену, а његов стриц је био судија.
Планк је рођен у Килу, област Холштајн, од Јохана Јулијуса Вилхелма Планка и његове друге жене, Еме Пациг.
