Боривоје Рашајски
| Боривоје Рашајски | ||||
|---|---|---|---|---|
 | ||||
| Лични подаци | ||||
| Датум рођења | 2. октобар 1917. | |||
| Место рођења | Крушчица, Бела Црква, Аустроугарска | |||
| Датум смрти | 1995. (77/78 год.) | |||
| Место смрти | Београд, СР Југославија | |||
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду | |||
| Научни рад | ||||
| Поље | Математика | |||
| Награде |
| |||
Боривоје Н. Рашајски (Крушчица, 2. октобар 1917 — Београд, 1995[1]) био је познати српски математичар и професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рашајски је рођен 1917. године у Крушчици, Бела Црква (тада Вршачки срез).
Основну школу, а затим гимназију, завршио је у Вршцу, где је и матурирао 1935. године. Након завршетка средње школе, уписује Филозофски факултет Универзитета у Београду, на којем дипломира 1939. године у групи Теоријска математика Филозофског факултета у Београду[2]. Након завршетка студија радио је као суплент, предавао математику и физику у средњим школама у Зрењанину, Подгорици, Свилајнцу, Београду, Рашкој и Вршцу.
У периоду од 1944—1945. служио је у Југословенској армији, у Алибунару.
Након изласка из војске, почео је да ради као професор гимназије у Вршцу 1945/1946, а затим као повереник за трговину и снабдевање, секретар и на крају повереник за просвету Градског народног одбора, у периоду од 1946—1949.
Године 1949. постављен је за асистента на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду и поново изабран 1952. године.
Док је радио ка асистент, држао је вежбе из предмета Математика I и II, Аналитичке гемотрије, Теорије парцијалних једначина, Теорије обичних диференцијалних једначина, Диференцијалих једначина и из математичке физике[2]. Након што је постао професор, држао је предавања из Математике I и II, Аналитичке гемотрије, Математичке анализе I и II, Диференцијалне једначине, а био је предавач и на специјалним курсевима на постдипломских студијама механике и физике, где је предавао Диференцијалне једначине, био предавач на специјалним курсевима и на постдопломских студијама механике и физике, односно на предметима : Диференцијалне, парцијалне и специјалне једначине, Једначине математичке физике.
На ПМФ-у је 1952. године одбранио је докторску тезу Гемотријске теорије парцијалних једначина првог реда са једном непознатом функцијом.
Природно-математичком факултету Универзитета у Београду је остао све до пензије 1980. године. Године 1954. изабран је за доцента, затим за вандредног професора 1959. године, да би 1964. године био поново изабран за вандредног професора и након тога 1966. године, изабран за редовног професора ПМФ-а.
Поред наведених функција, на ПМФу је био и продекан (1962—1964) и декан (1964—1967), као и шеф Катедре за математику, управник Одсека за математику, механику и астрономију и управник Института за математику.
Поред великог броја функција на којима је био на ПМФу, такође био је члан Савеза за научне радове Србије, сарадник и члан Савета Математичког института Српске академије наука и уметности, председник Савета Астрономске опсерваторије у Београду, секретар Савеза друштава МФА Југославије[2].
Поред свега, био је члан редакције часописа Математички весник, члан редакције и уредник часописа Publications de l'Institut mathematique Beograd, као и један од чланова Националног комитета за математику, Факултетског и Универзитетског комитета Савеза Комуниста. На специјализацији био је у Паризу 1957. године, а учествовао је у раду домаћих и међународних Конгреса (Инзбрук 1960. и Ђенова 1963. године).
Одликован је орденом рада са црвеном заставом. Преминуо је у Београду, 1995. године.
Предавао је и на факултетима у Приштини, Тузли, Скопљу, Крагујевцу и Нишу.[2]
Радови[уреди | уреди извор]
Обавио је више од 40 научних радова, монографију Sur les systèmes en involution des équations aux dérivées partielles du premier ordre et d'ordre supérieur. L'application des systèmes de Charpit[3], универзитетске уџбенике Аналитичка геометрија[4], Теорију обичних диференцијалних једначина, скрипта Парцијалне и интегралне једначине и средњошколски уџбеник Алгебра за I разред гимназије[5].
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Споменица 130 година Математичког факултета, CD. . Београд. 2003. ISBN 978-86-7589-036-2.