Борис Јељцин
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Борис Јељцин | |
|---|---|
| 1. фебруар 1931. — 23. април 2007. | |
 |
|
| Ред | |
| Мандат | 10. јул 1991. – 31. децембар 1999. |
| Претходник | КПСС (до 1990) |
| Наследник | Владимир Путин |
| Место рођења | Бутка, Свердловск Совјетски Савез |
| Место смрти | Москва Русија |
| Занимање | грађевински инжењер |
| Супруга | Најна Јељцина |
| Потпис |  |
Борис Николајевич Јељцин (рус. Борис Николаевич Ельцин, * 1. фебруара 1931, Бутка (Свердловск) - † 23. априла 2007, Москва) је био председник Русије од 1991. до 1999. године.
По образовању је инжењер, а члан КПСС-а постао је 1961. године. Од средине седамдесетих година 20. в почео је са успињањем у страначкој хијерархији, али у први план је дошао након што га је Горбачов, као човека од поверења, довео у Москву и именовао шефом градске организације КПСС-а. На тој дужности Јељцин се исказао изузетним организаторским способностима, али је ускоро дошао у сукоб с Горбачовом јер је заговарао радикалније провођење перестројке. Под пристиском конзервативних снага Горбачов је сменио Јељцина с мјеста шефа градске организације КПСС-а, али истовремено је отишао на нову дужност заменика министра грађевине.
Под већу пажњу јавности долази у мају 1990. године када је изабран за председника руског парламента у којем је отворено промовисао идеју руске независности. У јуну исте године руски депутати су инаугурисали надређеност републичких закона над законима совјетске федерације, а месец дана након тога Јељцин је демонстративно иступио из комунистичке партије. У јуну 1991. године избаран је за првог председника Руске Федерације, а потом је група водећих ортодоксних комуниста (потпредседник Јанајев, шеф КГБ-а Крјучков, министри обране и унутрашњих послова Јазов и Пугов) је покушала у августу 1991. године уз помоћ војске државним ударом да заустави Јељцинов поход ка власти. Али када су елитне јединице совјетске војске Алфе отказале послушност пучистима, а угледни генерали - Лебед, Громов и Грачов повезали су се с Јељционом, уз свестрану подршку народа, пуч је неславно пропао. Тада у тренуцима најтеже кризе Јељцин се обратио маси с оклопног транспортера и у оштром говору позвао народ и војску на утемељење нове, самосталне и суверене Русије. На такво шта није се дуго чекало јер већ је крајем августа 1991. године Јељцин потписао декрет о забрани деловања КПСС-а и конфискацији партијске имовине, а почетком децембра исте године, уз подршку председника парламената Украјине и Белорусије, Кравчука и Шушкевича, Совјетски Савез био је избрисан с политичке карте света.
До неуспелог пуча Јељцин је био у политичкој сенци. Но, након неуспеха пуча и делом захваљујући баш томе, Јељцин се руској јавност намеће као противтежа пучистичким снагама. Јељцин се током 1992. сукобљаваоса Врховним совјетом и Конгресом народних депутата око контроле над владом. Криза је свој врхунац имала 4. октобра 1992. када је војска Русије по Јељциновом наређењу отворила ватру на Бели дом, седиште владе, у коју су се затворили његови противници.
То му је помогло да се у децембру исте године усвоји нови устав према којем је председник Руске Федерације имао готово царска овлашћења. На наредним изборима (1995.) највише су гласова добили неокомунисти Генадија Зјуганова и екстремни националисти под вођством Жириновског, али је Јељцин захваљујући уставу могао сасвим мирно, и без страха од њему ненаклоњене парламентарне већине, да влада државом.
Упркос све лошијој привредној ситуацији Јељцин у Закавказју започиње рат против сецесиониста што Русију доводи у још тежу ситуацију. Руска привреда посрће, инфлација све брже расте, корпуцијске афере потресају земљу, а мафија постаје све присутнија. Земља се нашла у агонији. Некако у то време јавност сазнаје за велику аферу прања новца у којој су главну реч водили Јељцинов савјетник Павел Бородин и Јељцинова ћерка Татјана. Наводно су на приватне рачуне пренели 25 милијуна долара из државне благајне, а своје прсте у томе је наводно имао и Антолиј Чубаис, Јељцинов човек од поверења. Тада се Јељцин све више одаје алкохолу и почиње теже да оболева. То је уједно и време када у кратким временским размацима смењује премијере (Кириљенко, Черномирдин, Примаков), желећи тако свалити кривицу за катастрофалну економску ситуацију у земљи на њих. Под притиском лекара и сарадника, схрван алкохолом и операцијама на срцу (чак пет) те насупрот дугом опирању 31. децембра 1999. године подноси оставку на место председника државе.
Након подношења оставке, Јељцин скоро да није имао појављивања у јавности. Међутим 13. септембар13. септембра 2004, након талачке кризе у Беслану и терористичких напада у Москви, Путин је покренуо иницијативу да се замени избор регионалних гувернера системом где ће они бити директно именовани од стране председника и потврђени од стране регионалних скупштина. Јељцин је заједно са Михаилом Горбачовим, јавно критиковао Путинов план као корак уназад од демократије у Русији и повратак ка централизованом државном апарату из совјетске ере.[1]
У септембру 2005. над Јељцином је у Москви извршена операција кука након пада током одмора на Сардинији.[2]
Јељцин је искористио прославу свог 75. рођендана као прилику да критикује "монополистичку" америчку спољну политику, и да понови да је Владимир Путин прави избор за Русију.[3]
Јељцин је преминуо 23. априла 2007.
[уреди] Референце
- ^ Mikhail Gorbachev and Boris Yeltsin Speak out Against Putin’s Reforms. MosNews.com (2004-09-16). Добављено дана 2007-04-17.
- ^ Yulia Osipova (2005-09-19). Boris Yeltsin Leaves Ward. Kommersant. Добављено дана 2007-04-17.
- ^ Putin Was Right Choice for Russia — Boris Yeltsin. MosNews.com (2006-01-30). Добављено дана 2007-04-17.
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: нема |
Председник Русије (1991.–1999. ) |
Наследник: Владимир Путин |
| Претходник: Олег Лобов |
Премијер Русије (1991.–1992.) |
Наследник: Јегор Гајдар |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
