Борнео

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 0° 10' 33" ЈГ Ш, 113° 41' 11" ИГД

Борнео

Борнео, који у Индонезији називају Калимантан (мал. Borneo, индон. Kalimantan), има површину од 743.122 km² па је треће по величини острво (иза Гренланда и Нове Гвинеје) на свету. Налази се усред Индонезијског архипелага, а политички је подељен између Индонезије, Малезије и Брунеја. Припада групи Великих Сундских острва.

Географија[уреди]

Обала острва је због мочварних шума мангрова релативно неприступачна, што као последицу има и слабу насељеност обала. Чак нити већина река нису (због морских наноса) приступачне с морске стране. Велика подручја су још увијек покривена густим прашумама.

Од крајњег северног дела острва, Кап Сампанмангио, па до северозападног краја на Кап Дату пружа се дугачак брдски ланац. На централној висоравни издиже се више група брда окружених равницама. Највиша тачка на острву је врх Кинабалу (4.101 метара над морем) и налази се на североистоку. Брда од гранита и шкриљца су претежно на западном делу Борнеа.

Обала је дугачка 4.971 км. Није јако разуђена, али ипак има неколико добрих и сигурних залива у којима су луке.

Западно од Борнеа су Анамба острва.

Клима[уреди]

Клима Борнеа је изражено тропска. Просечна температура колеба од 27,7 °С у јулу и 26,7 °С у октобру. Већи јужни део Борнеа има изражено једно сушно и једно кишно раздобље, док су на северу по два таква раздобља.

Становништво[уреди]

На Борнеу живи 15.721.384 (стање јун 2005.) па тиме и густину становништва од само 16 становника на km².

Становништво на острву чине народ Дајака, Малајци и Кинези. Већину малајског становништва чине потомци Деутеро Малајаца, који су, историјски гледано, стигли на Борнео у другом валу насељавања острва из Азије преко Малајског полуострва.

У унутрашњости Борнеа живе Пенани, групе ловаца и сакупљача, који етнолошки припадају тако званим Прото Малајцима, који су на острво стигли у првом таласу насељавања малајско-индонезиских насељеника.

У неким рубним обалним подручјима могу се срести насеља народа Оранг Лаута. Због њиховог скиталачког начина живота који се најчешће одвија готово искључиво на чамцима, староседелачко становништво их често назива и морским Циганима, што је с једне стране погрдно, а с друге нетачно, јер немају никакву сродност с Ромима на које се често односи тај назив.

Надаље, у унутрашњости Борнеа живи, према процени, око 240.000 припадника народа Ибан.

Већина становништва Калимантана су или муслимани или анимисти. Постоји и хришћанска мањина. Око 15% Дајака су прешли, барем формално, на хришћанство у оквиру мисионарских покушаја током 19. века.

Историја[уреди]

Током златног раздобља Малајског султаната Брунеј од 15. до 17. века, а након пропасти Малачког царства с подручја Југоисточне Азије, они су владали целим острвом. Касније су северни део Борнеа контролисали малајски Сулу султанати (14731899) с изузетком појединих подручја која су била под контролом Сјеверне Борнео Компаније. Подручје под контролом Брунејског султаната је с временом на разне начине дошло под контролу британске породице Брук.

У раном 19. веку британски и холандски колонизарори се споразумевају о кориштењу лука под њиховом контролом. Источни део Борнеа контролишу холандски а западни британски трговци (слично, Малака је дата на управу Британцима у замену за разне луке на Јави, док је Суматра дата на управљање Холанђанима)

    зелено: Брунеј
    смеђе: Малезија
    жуто: Индонезија

За време Другог светског рата Јапан је окупирао Борнео (1941—1945) и десетковао домаћу малајску популацију, а нарочито интелектуалце, укључујући и постојеће султанате на Калимантану.

У раздобљу између 1962. и 1966. Малезија и Индонезија су имали озбиљне спорове око Борнеа, а у данашње време се Филипини споре с Индонезијом око територија на северу острва.

Природна богатства[уреди]

Од природних богатстава на острву има угљеника и нафте, док се од пољопривредних производа узгаја, односно придобива копра, саго и каучук. На југоистоку се узгаја бибер. Врло је значајно и шумска богатства (сеча скупоцених тропских стабала). Због готово неконтролисане сече драгоцених кишних шума Индонезија се на међународној равни нашла изложена озбиљним критикама.

Политичка подела[уреди]

Политички, Борнео је подељен на султанат Брунеј, малезијске покрајине Саравак и Сабах, те индонезијске провинције Калимантан Барат, Калимантан Тенгах, Калимантан Селатан и Калимантан Тимур. Тиме је Борнео једино острво који је подељен између три државе (Списак подељених острва).

Спољашње везе[уреди]