Браћа Лимијер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Огист Лимијер

Lyon Auguste Lumière.jpg

Датум рођења: 19. октобар 1862.
Место рођења: Безансон (Француска)
Датум смрти: 10. април 1954.
Место смрти: Лион (Француска)
Луј Лимијер

Louis Lumiere with microscope and test tubes.jpg

Датум рођења: 5. октобар 1864.
Место рођења: Безансон (Француска)
Датум смрти: 6. јун 1948.
Место смрти: Бандол (Француска)
Огист (лево) и Луј Лимијер (десно).

Браћа Лимијер, Огист Мари Луј Николас (фр. Auguste and Louis Lumière; Безансон, 19. октобар 1862Лион, 10. април 1954) и Луј Жан (5. октобра 18646. јуна 1948) били су француски хемичари, индустријалци, проналазачи и аутори првог филма у историји.

Луј је 1882. развио метод за прављење фотографских плоча, а до 1894. фабрика коју су браћа основала у Лиону за израду фотографског материјала: хартија, хемикалија, производила је 15 милиона плоча годишње. Радили су на унапређивању кинематоскопа Томас Алва Едисона. Године 1895. патентирали су своју верзију прве филмске камере и пројектора, кинематограф. Изумели су поступак снимања у природним бојама и одржали прву филмску представу на свету. Њихов филмови Улазак воза у станицу и Излазак радника из фабрике (La sortie des usines Lumiere), које су званично приказали публици у Паризу 28. децембра 1895. сматрају се првим у историји филма. Године 1896. браћа су, предвођена Лујем, направила више од 40 филмова снимајући свакодневни живот у Француској. Правили су прве филмске журнале, шаљући сниматељске екипе широм света да сниме нов материјал и прикажу њихове филмове. Поред свих филмова које је Луј режирао он је продуцирао око 2000 филмова. Браћа Лимијер су заслужни и за неке од основних изума у колор фотографији. Поставили су теорију у којој су колоидима приписали главну улогу у многим животним процесима.

Иако су браћа Макс и Емил Складановски из Немачке, творци уређаја под називом биоскоп, и француз Анри Жоли који је изумео фотозоотроп, као и други, представљали јавности своје: еидолоскопе, фантоскопе, витаскопе, Лантамову петљу (Latham loop) и паноптикон, браћа Лимијер заслужују да буду издвојена од осталих изумитеља. Њихове преносиве камере са ручним управљањем омогућиле су да се снимају, штампају и пројектују покретне слике. Убрзо су се по целом свету снимали портрети, призори из живота, као и филмови војничког, комичног и панорамског садржаја. Ови спонтани исечци из живота, у трајању од 15 до 20 секунди, довели су до изражаја ограничења Диксонових краткометражних филмова, који су били везани за студио. Филмови браће Лимијер више су се ослањали на документарност снимљених призора тадашње фотографије него на театарску поставку. Њихова сценска дубина доприносила је реалистичком приказу уласка воза у станицу Ла Сиота, а основна наративна структура, која је садржала почетак, средину и крај, била је присутна чак и у филму Излазак радника из фабрике Лимијер Филмски журнали браће Лимијер, чије су одлике ужурбаност и реалистичност, представљају претечу стила совјетских документариста и италијанских неореалиста, док филм Бебин доручак (Repas de bebe) одликује изразито породична атмосфера. На програму Лимијерових нашао се и филм Поливени поливач (L'Arrouseur arrose), прва филмска комедија и најранији наративни филм. У том филму несташни дечак подиже ногу са црева у тренутку када баштован загледа крај црева да види због чега вода не тече.

Брзина којом се у кинематографији развио сложени кодекс тренутно препознатљивих наративних симбола, као и филмски језик и поетика, још је импресивнија ако се филмска праисторија упореди са праисторијом других облика уметности, попут романа.

Ипак, у почетку историје филма већина није сматрала филм, заснован на тривијалној литератури, стриповима, популарној фотографији и мелодрами, обликом уметности. Филм се третирао као вашарска атракција, мађионичарски реквизит. Путујући приказивачи су приказивали своје филмове на вашарима и карневалима. Као први прави филмски уметник сматра се да био је француски илузиониста, отац наративног филма, Жорж Мелијес (Georges Melies). Међутим, пројекција филма браће Лимијер од 28. децембра 1895. сматра се најзначајнијим датумом у историји филма.

Cinematograf-Camera1
Walk of Fame 3
Walk of fame, louis lumiere
Thiers Lumiere

Спољашње везе[уреди]