Браћа Миладинови
Браћа Димитар (Струга, 1810 — Цариград, 23. јануар 1862) и Константин (Струга, 1830 — Цариград, 18. јануар 1862) Миладинов су зачетници македонског / словенског / бугарског културног препорода у 19. веку.
Садржај |
Биографија [уреди]
Родитељи су им били Ристу и Султана Миладинови, који су имали осморо деце. Основну школу су похађали у Струги, а гимназију у Јањини. Константин је 1852. године дипломирао грчку филологију на Универзитету у Атини. На њих двојицу је доста утицао брат Наум, који је завршио Духовну академију Халки у Цариграду, смер музика и граматика. Пресудно за њихово пансловенско усмерење било је упознавање Димитра Миладинова са руским књижевником Викторем Ивановичем Григоровичем у Охриду, након чега су почели активно да сакупљају народне песме и изреке.
Димитар Миладинов је након спора са грчким владиком у Битољу, отишао у Нови Сад и Сремске Карловце, где се упознао са културним животом Срба. У Београду се упознао са Панславизмом и Илирским покретом, које је одлучно прихватио.
Зборник браће Миладинових [уреди]
Године 1856. Димитар се вратио у Стругу, због испраћаја брата Константина, који је отпутовао у Русију на студије словенске филологије на московском универзитету. Москву је напустио пре завршетка студија 1860. и у Бечу се сусрео са Јосипом Јуријем Штросмајерем, који му је доста помогао да одштампа Зборник бугарских народних песама.
Зборник са насловом Бугарски народни песни, собрани од браќа Миладиновци штампан је у Загребу 1861. године. Сачињавало га је 600 македонских и 67 бугарских народних песама из словенског подручја централног и источног Балкана.
Смрт [уреди]
Половином 1861. године Константин је напустио Загреб и отпутовао за Београд, где је сазнао да му је брат Димитар допао цариградске тамнице. Затим је отпутовао за Цариград, где су га Турци ухапсили и под оптужбом да је шпијун, бацили у тамницу. Браћа Константин и Димитар Миладинови умрли су 1862. у Цариграду, под неразјашњеним околностима.
Поезија Константина Миладинова [уреди]
Константин Миладинов је писао поезију инспирисану социјалним и националним мотивима. Следи списак дела објављених за његова живота:[1]
- „Бисера“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Желание“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Голапче“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Шупељка“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Не- не пијан“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Клетва“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 15.
- „Скрсти“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 19.
- „Грк и Бугарин“, „Б'лгарски книжици“, година I, 1858, кн. 24.
- „Побратимство“, „Б'лгарски книжици“, година II, 1859, кн. 22.
- „Думание“, „Б'лгарски книжици“, година II, 1859, кн. 22.
- „Сираче“, „Братски труд“, 1860, кн. 1.
- „На сонцето“, „Братски труд“, 1860, кн. 1.
- „Еѓуптин делија“, „Братски труд“, 1860, кн. 3.
- „На чужина“, „Дунавски лебед“, година I, 1860, бр. 20.
- „Т'га за југ“, „Дунавски лебед“, година I, 1860, бр. 20.