Васо Пелагић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Васа Пелагић)
Васо Пелагић

Vasa Pelagic.jpg
Васа Пелагић

Датум рођења: 1833.
Место рођења: Пелагићево (Османско царство)
Датум смрти: 25. јануар 1899.
Место смрти: Пожаревац (Краљевина Србија)

Васо Пелагић (Горњи Жабар (данашње Пелагићево), 1833. - Пожаревац 1899.) је био представник утопијског социјализма код Срба у другој половини XIX вијека, просвјетни радник и народни љекар.

Биографија[уреди]

Васа Пелагић у Карађорђевом парку, Београд

Похађао је нижу гимназију. Ђак Богословије у Београду постао је 1857. Године 1860. постао је учитељ српске основне школе у Брчком, гдје је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у Русију. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине.

Послије 2 године боравка у Русији, вратио се у Бањалуку и постао је управник Српско православне богословије, која је била и прва средња школа у Босни. За школске потребе и ради ширења просвјете у народу штампао је 1867. године у Београду „Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“. Примио је чин архимандрита би заштитио Богословију у Бањој Луци од реакционарних елемената све три вјере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм.

Године 1869. бива прогнан у Малу Азију (тачније у Кјутјају), под оптужбом да критикује турски режим у Босни. Из прогонства се спасао 1871. године уз помоћ Русије и преко Цариграда је дошао у Србију. Учествује у раду Уједињене омладије српске и предсједава њеној скупштини у Вршцу. Одатле одлази на Цетиње и учествује у покрету Дружине за ослобођење српства. Долази у сукоб са књазом Николом и 1872. године одлази у Нови Сад. Године 1873. борави у Грацу, Прагу, Трсту и Цириху; тада се одриче вјерске службе.

Учествује у босанском устанку 1875. године и пише Програм усташких права и друге меморандуме за босанске устанике. Током осамдесетих година је боравио у Србији, али због ширења социјалистичких идеја бива протјеран неколико пута у Румунију и Бугарску. Године 1888. сарађује у социјалистичком листу Српски занатлија. Учествује на скупштини Занатлијског удружења у Врању 1892. и настоји да се оснује Социјалистичка партија Србије. Издаје низ брошура и књига о социјализму и сарађује у листовима Занатлијски савез и Социјал-демократ којима је био и један од оснивача. Чланке објављује и у бугарској социјалистичкој штампи, а радови се преводе и на бугарски. Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и послије осуђиван на затвор. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године.

Својим идејама које је објавио у својим књигама, брошурама и новинским чланцима (мада писаним са одређеном дозом наивности), је пуно утицао на радничке и сељачке масе на просторима Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Бугарске.

Дјела и радови[уреди]

Сем

  • Историје Босанско-херцеговачке буне, и
  • Стварног народног учитеља (дјела која су доживјела многа издања), написао је дјела из домена социјализма:
  • Одговор на четири друштвена питања,
  • Социјализам и основни препорођај друштва,
  • Спас Србије и српства,
  • Благодатник,
  • Наука и радни народ...

Залагао се за реформу школства и те идеје је излагао у дјелима:

  • Нова наука о јавној настави,
  • Преображај школе и наставе...

Анитирелигиозне тезе је изложио у дјелима:

  • Умовање здравог разума,
  • Посланица Богу,
  • Колико нас кошта Бог и господар?...

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]