Никола I Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Никола Петровић (вишезначна одредница).
краљ Никола
Крунисање Краља Николе
Јубилеум 40 годишњега владања књаза Николе

Никола I Петровић Његош (Његуши 7. октобар (јк) / 19. октобар 1840. - 2. март 1921. Антиб крај Нице, Француска) био је књаз Црне Горе у периоду 1860-1910. и краљ у периоду 1910-1918.

Садржај

[уреди] Живот

Књаз Никола I се васпитавао у Паризу, примивши владу у 19. години живота. Првих година управљао је уз помоћ и сарадњу свога оца, великог војводе Мирка. Године 1862. повео је због ослобођења Херцеговине први рат са Турском. Рат је био тежак за Црну Гору, али се свршио часним миром. 1868. млади књаз Никола путовао је први пут у Русију и том приликом је са царем Александром II још више развио везе које су са Русијом били утврдили његови преци. По повратку с пута отпочео је живи рад на преуређењу државе. Уредио је војску, која му је била прва брига; отворио је по земљи судове и школе. 1876. у заједници са Србијом, са којом је књаз Никола још под владом кнеза Михаила склопио савез, Црна Гора је објавила Турској рат за уједињење и ослобођење српскога народа.У младости је био члан Уједињене омладине српске[1]. Црногорско се оружје прославило у побједама на Вучјем Долу, Фундини у и Никшићу, па, пошто је и Русија ушла у рат, Црна Гора заузе Билеће, Бар, Улцињ и Подгорицу.
Глас о побједама црногорским би разнесен широм свијета. Пјесници их опјеваше, а Црногорци дадоше књазу Николи назив: "Цар Јунака". Црна Гора је изашла из рата проширена и добила излаз на море. Тада су јој признале независност и оне велике силе, које јој то до тада формално не признаваху.

По рату настало је дуго доба мира, које је књаз Никола умио искористити да Црну Гору мудром управом и мирним радом уздигне на степен на који су је подигле побједе њене војске у ратним временима. Радио је у свим правцима културнога развића. Подизао је школе, градио путеве, отварао нове вароши, издавао корисне законе, сређивао државну управу завођењем министарстава и подстицао привредни и трговински полет и општу радиност. Али највећа му је брига била војска, коју је, помоћу Русије, подигао наоружањем и обуком на висину савремених задатака и потреба и од ње учинио праву народну узданицу. Родственичким везама са страним дворовима прибавио је Црној Гори још веће поштовање и појачао у великој мјери њен углед. Тешки и дуготрајни рад на народном и државном добру олакшале су му јака воља и жица поезије, која га је учинила популарним српским пјесником. Написао је и текст за прву[тражи се извор] црногорску химну „Онамо, 'намо“, али она због провокативног[тражи се извор]карактера никад није ушла у службену употребу. Тада се у ствари употребљавала химна Убавој нам Црној Гори која је била службена, док се пјесма Онамо намо користила као народна свечана химна. Црна Гора данас не користи ову химну због политички проблематичног текста, већ је написана нова[тражи се извор], химна „Ој свијетла мајска зоро“ (музика је узета из народне "поскочице"[тражи се извор], ). Дао је земљи устав 6. децембра 1905 под називом Никољдански устав јер је донет на Светог Николу.

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

[уреди] Деца

Са својом супругом, краљицом Миленом имао је дванаесторо дјеце:

[уреди] Види још

[уреди] Референце

  1. ^ Јелена Даниловић: Сто година Општег имовинског законика за Црну Гору, Архив за правне и друштвене науке, 1-2, 2006, стр. 233

[уреди] Литература

[уреди] Спољашње везе

Викицитат
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
п • р • у
Петровић-Његоши
Данило Шћепчевић Његош · Сава Петровић · Василије Петровић Његош · Петар I Петровић Његош · Петар II Петровић Његош · Данило Петровић · Никола I Петровић

Остали: Мирко Петровић · Даринка Петровић

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_I_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B“
Направи књигу