Васа Стајић
| Васа Стајић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 10. фебруар 1878. |
| Место рођења: | Мокрин |
| Датум смрти: | 11. мај 1947. |
| Место смрти: | Нови Сад |
Васа Стајић (Мокрин, 10. фебруар 1878 — Нови Сад, 11. мај 1947) је био српски филозоф и писац.
[уреди] Биографија
Гимназију учио у Великој Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу. Као ученик био је због социјалистичке агитације искључен и карловачке гимназије.
Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. у Будимпешти. Пропагирао је социјалистичке идеје и предводио је Реформистички српски национални покрет младе војвођанске интелигенције.
Издавао је часопис „Нови Србин“ и „Просвета“. Због својих идеја био је често прогањан и осуђиван. Био је једно време секретар Матице српске и уредник „Летописа“ (1921. и 1936). Написао је преко 20 књига од којих су му најпознатије „Новосадске биографије“ у шест томова, „Великокикиндски дистрикт“ и друге. Посебно се истакао студијама о Светозару Милетићу (1926, преправљено и дотерано 1938), као и Јовану Јовановићу Змају (1933). Написао је преко 100 научно-стручних расправа. После Другог светског рата изабран је за доживотног председника Матице српске.
Заслужан је за покерт планинарства и излетништва у Војводини. Године 1923. активно учествује у организовању Новосадске подрижнице Српског планинарског друшта, која 1924. постаје Планинарско друштво Фрушка гора.
Основна школа у Новом Саду и Мокрину носи његово име.
 |
Овај незавршени чланак Васа Стајић је везан за књижевнике. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
