Великокикиндски диштрикт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Великокикиндски привилеговани диштрикт
Regio-privilegiatus Districtus Magnokikindiensis

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Великокикиндски диштрикт на карти Војводине (18-19. век)
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија
Главни град Велика Кикинда
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, говорни језик: српски
Религија православље
Владавина
Оснивање 1774
Престанак 1876
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Торонталска жупанија (Хабзбуршка монархија) Flag of the Habsburg Monarchy.svg
Портал:Историја
Мапа Диштрикта

Великокикиндски (привилеговани) диштрикт (или краће Диштрикт, лат. Regio-privilegiatus Districtus Magnokikindiensis, нем. Privilegierten Bezirk Gross Kikinda, мађ. Nagykikindai kerület) је био аутономна територијална јединица у оквиру Хабзбуршког царства од 1774. до 1876. године, са седиштем у Великој Кикинди (данашња Кикинда). Диштрикт је био махом насељен Србима. Постојање Диштрикта са својим повластицама помогло је очувању националног идентитета српског живља на просторима овог дела Баната. Аутономија Великокикиндског диштрикта је 74 године старија од Српске Војводине.

Територија и Становништво[уреди]

Површина Диштрикта била је око 1100 км², а при крају његовог постојања (1870. година) у њему је живело око 62 хиљаде становника.

Историја Диштрикта[уреди]

Великокикиндски диштрикт је 12. новембра 1774. године основала аустријска царица Марија Терезија. Тим поводом издата је и посебна повеља којом је зајамчена самоуправа са седиштем у тадашњој Великој Кикинди. Захваљујући томе, подручје и становници Диштрикта су уживали привредне и политичке повластице у оквиру царства, као нпр. политичку аутономију, управна и судска аутономна права на нивоу општина, били су власници земље коју су обрађивали и били су ослобођени од феудалних обавеза. Упорним, одлучним и сложним радом, становници Диштрикта су онемогућили успостављање спахилука и увођење феудалних односа, али и самовољу централне власти. [1]

До 1778. године Диштрикт је био део хабзбуршке покрајине Тамишки Банат, а потом део Торонталске жупаније, у оквиру хабзбуршке Угарске. У раздобљу између 1848. и 1849. био је део аутономне Српске Војводине, а потом, од 1849. до 1860. године био је део крунске управне јединице Војводство Србија и Тамишки Банат. Управо на подручју Диштрикта био је покренут народни отпор Срба против политике владе Лајоша Кошута, која је имала за циљ да их насилно „мађаризује“. После укидања војводства, Диштрикт је поново био укључен у оквир Торонталске жупаније.

Великокикиндски диштрикт је, уз извесне прекиде, трајао до 1876. године, када је укинут, а његов простор је припојен Торонталској жупанији са седиштем у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину).

Насеља Диштрикта[уреди]

Диштрикт је обухватао 10 насеља у западном и северозападном делу Баната, поглавито насељених Србима:

Напомене[уреди]

  1. ^ [1]

Извори[уреди]

  • Јован М. Пејин, Из прошлости Кикинде, Кикинда, 2000.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини - Књига 2, Нови Сад, 1990.

Види још[уреди]