Гернзи

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 49° 27′ 21" СГ Ш, 2° 34′ 39" ЗГД

Гернзи
Bailiwick of Guernsey
Bailliage de Guernesey
Застава Гернсија Грб Гернсија
Застава Грб
Химна
God Save the Queen
Положај Гернсија
Главни град Сент Питер Порт
Службени језик енглески, француски и гернзијски
Монарх: Елизабета II
Премијер: Мајк Тород
Независност: крунски посед
-независност од Нормандије 1204
-ослобођење од Нацистичке Немачке 9. мај 1945.
Површина  
 — укупно 78 km² (223)
 — вода (%) 0
Становништво  
 — 2007. 65.573 (208)
 — густина 836,3/km² (121)
Валута гернзијска фунта2
Временска зона UTC , лети UTC+1
Интернет домен .gg
Позивни број +44-1481
1 - ранг је базиран на густини становништва за цела Каналска острва, са Џерзијем
2 - валута је везана за фунту стерлинга

Гернзи (енгл. Bailiwick of Guernsey, фр. Bailliage de Guernesey) је британски крунски посед у Ламаншу, између обала Француске и Енглеске. Заједно са Џерзијем сачињава групу Каналских острва.

Гернзи није део Уједињеног Краљевства, нити Европске уније, али је директно под суверенитетом британске круне коју представља генерални гувернер на острву. Гернзијем непосредно руководи „бејлиф“ (Bailiff), што је средњовековни облик владавине у Француској, и он председава парламентом и судом.

Поред острва Гернзи, административно припадају и околна острва: Олдерни, Сарк, Херм; као и ненасељена острва: БрекуБеруОртакКаскетсиЖетуЛихуКревишонУме. На острвима живи 65.228 становника (2005).

Историја[уреди]

Услед подизања тла, острво Гернзи се одвојило од полуострва и континенталне Европе око 6000. године пре нове ере.[1] У то време, људи из неолитског периода су се населили на острво, саградивши долмене (камене куће). За време сеоба у Бретању, Бритони су населили острва Ленур (стари назив за Каналска острва), укључујући Сарнију или Лисија (стари назив за Гернзи) и Ангија (Џерзи). Веровало се да је стари назив за Гернзи био Сарнија, али модерна истраживања су закључила да је то био латински назив за суседно острво Сарк. Хришћанство на острво је донео Свети Сампсон, дошавши из краљевине Гвент.

Острво су освојили Нормани 933. године. Године 1066, Војвода Вилијам извршио је инвазију на Енглеску, поставши енглески краљ. Од 1204, губитком енглеске власти на копненом делу Нормандије, Каналска острва постају посебан део који припада круни. Традиционална титула енглеског монарха (тренутно Елизабете II) је "војвода од Нормандије".

Слика дворца Корнет, Сент Питер Порт (сликано ноћу из луке)

За време Енглеског грађанског рата, Гернзи је прешао на страну парламента, док је Џерзи остао лојалан монархији, због великог броја калвинистичких и осталих реформаторских верника, као и због одбијања Чарлса I да предузме нешто за ослобођење морнара са острва у Шпанији. Та одлука није била једногласна, због којег је било неколико побуна монархиста у југозападном делу острва, док је дворац Корнет био у поседу гувернера, сер Питера Озборна.

За време рата између Француске и Шпаније у 17 и 18. веку, власници и капетани бродова са острва су се бавили гусарством. Због повећане глобалне поморске трговине у 19. веку, као и повећања трговине камењем, на острву се добро живело. Вилијам ле Лашер (William Le Lacheur) је започео трговину кафом између Европе и Костарике.

За време Првог светског рата око 3.000 становника је служило у британској војсци, док је за време Другог светског рата острво окупирала нацистичка Немачка. Пре окупације већина деце је евакуисана у Енглеску, и многа од њих се после рата нису вратила својим породицама. За време окупације, један део становништва је био депортован у логор у југозападној Немачкој. На Гернзију су Немци направили мањи логор, смештен на острву Олдерни, са присилном радном снагом из источне Европе. То је уједно и једини логор на британском тлу у којем је после рата направљен споменик у сећање погинулима.

Географија[уреди]

Мапа острва

Острва Гернзи, Олдерни, Сарк, Херм и неколико мањих острва чине територију од 78 km² и обале око 50 km. Само острво Гернзи чини површину од 63 km² и налази се 48 km западно од обале Нормандије, у Француској и 121 km јужно од Вејмонта у Енглеској. Група острва се налазе у Ламаншу. Висинске разлике варирају. Највиша надморска висина је 114 m на острву Сарк, док је највећа висина на острву Гернси 110 m, Олдерни 93 m, Јехтоу 75,6 m и Херму 98 m. Острво Гернси се састоји из два географска региона, Haut Pas, високи јужни плато, који је више руралан и не насељен; и Bas Pas, равничарски и пешчани део острва, који је насељенији и развијенији.

Клима је умерена, са благим зимама и умереним летима. Два најтоплија месеца су август и септембар, када температуре достижу 26°C, док је најхладнији месец фебруар, у коме је у протекле две године падао и снег. Ипак, температура ретко пада испод нуле, иако понекад хладни арктички ветрови стварају такву атмосферу. Да је Гернзи део Уједињеног Краљевства, био би најсунчанији део земље.

Острва[уреди]

У саставу бејлика Гернси налазе се следећа острва:

Политика[уреди]

Гернзи је крунска владавина, што значи да острва нису део Уједињеног Краљевства ни Европске уније, већ директно подложни Британској круни. Инострани послови и одбрана су у надлежности УК-а.

Генералног гувернера поставља монарх да га представља. Од 18. октобра 2005, представник Елизабете II је Vice-Admiral Sir Fabian Malbon.

Парламент Гернзија (службени назив the States of Deliberation) се састоји од 45 посланика изабраних на период од четири године. Два представника се бирају на острву Олдерни, само-владајући бејлиф. У парламенту се налазе два члана који се не бирају на изборима, Генерални сектретар и генерални адвокат (Attorney General и Solicitor General), које поставља монарх.

Острво је подељено на десет парохија (parish). Парохијом управља дозејн (Douzaine), који се бира на састанку парохије у новембру, од стране парохијана на мандат од шест година. Дозејн се бира два управника полиције (Constables) на период од једне до три године.

Мапа Гернсија са приказаним парохијама
Бр. Парохије Становништво
(2001.)
Површина
(km²)
1 Кастел 8.975 10.1
2 Форест 1.549 4,2
3 Сент Ендру 2.409 4,4
4 Сент Мартин 6.267 7,3
5 Сент Питер Порт 16.488 6,5
6 Сент Пјер ди Боа 2.188 6,2
7 Сент Сампсон 8.592 6,0
8 Сент Сејвиор 2.696 6,2
9 Тортвал 973 3,1
10 Вејл 9.573 8,8

Становништво[уреди]

Мала капела, Les Vauxbelets

На острву је 2004. живело 65.031 становника. Становништво чине потомци Британаца, Норманских Француза и Португалаца. Од религија, најзаступљеније су англиканска и методистичка црква; као и: римокатоличка, пресбетериска, баптистичка и методистичка.

Енглески језик је једини језик којег зна велика већина становништва, док гернзијски, нормански језик, течно говори око 2% становништва (према подацима из 2001.). Ипак, 14% становништва поседује неко основно знање језика, које се предаје у школама на острву. До почетка 20. века француски је био једини службени језик на острву, што се види данас по називима насеља и именима мештана. Португалски се такође учи у неколико школа и говори га око 2% острвљана.

Становање[уреди]

Крунске владавине су део имиграционе контроле Уједињног Краљевства, али Гернси по уставу има право на одређена ограничења за грађане који нису са острва, као и контролу својих граница.

Тржиште некретнинама је подељено на два дела: локално тржиште и отворено тржиште. Свако има право да живи на имовини са отвореног тржишта, али на локалним некретнинама могу бити само они који испуњавају одређене услове - или су рођени на Гернзију, или су добили дозволу, или деле власништво са некиме ко има дозволу. Дозволе се издају на одређено време и обично вреде док је особа запослена код послодавца са острва. Ова ограничења важе без обзира да ли је имовина у власништву или је на издавање, тј вреди само за особу која живи на имању. Када дозвола за становање истекне, особа је и даље власник, само без права да живи ту. Права на становање могу изгубити и особе ако живе предуго у иностранству, чак и особе рођене на острву и које су дуго живеле на Гернзију.

Иако су становници Гернзија пуноправни британски држављани, постоје одређена ограничења у другим земљама Европске уније. Наиме, на пасошима које имају становници Каналских острва и Острва Ман не пише „Европска унија“, стога нису држављани Европске уније (види још: специјалне територије Европске уније). За особе које у Уједињеном Краљевству живе дуже од пет година, или им је тамо рођен бар један од родитеља, та ограничења не важе.

Привреда[уреди]

Финансијске услуге, као што су банкарство и осигурање чине око 55% од укупних прихода за малу привреду острва. Туризам, производња и хортикултура (углавном парадајза и цвећа) имају све мањи утицај у привреди Гернсија. Захваљујући ниским порезима и одсуству царина, Гернси је популарни offshore финансијски центар. Ипак, нове чланице Европске уније терају Гернси да се прилагођава међународној конкуренцији. Гернси мења начин свог пореског система да задржи своју конкурентност.

Плаве телефонске говорнице

Гернзи штампа свој ковани и папирни новац. Гернзијска фунта је исте вредности као и фунта стерлинга. Џерзијска фунта и новчанице Уједињеног Краљевства слободно циркулишу и примају се свуда на острву.

Јавне компаније, као што је електропривреда, телекомуникације и пошта су приватизоване одлуком парламента и на тржишту наступају као компаније. Пошта (Guernsey Post Limited) и електропривреда (Guernsey Electricity Limited) су у целости власништво државе, али раде као независне компаније. Говорнице и поштански сандучићи на Гернсију су истог дизајна као и они у Британији, али су обојени у плаво уместо у црвено.

Култура[уреди]

Статуа у сећање Виктору Игоу на острву

Виктор Иго је написао своја најлепша дела док је био у прогонству на Гернзију. Његов дом је био у Сент Питер Порту, вила Hauteville, сада музеј под управом града Париза. 1866. године је издао роман, Travailleurs de la Mer чија се радња одиграва на острву. Њему у част, сваке друге године а по први пут 2012., на острву се одржава Међународни "Виктор Уго" музички фестивал, чија тема је углавном класична и вокална музика.[2]

Један од најпознатијих мештана је и Г. Б. Евдардс, који је написао роман у коме је, поред осталог приказан и живот на Гернзију за време 20. века.

Национална животиња је магарац и гернсијска крава. Према старим причама, магарци су носили терет у стрмим улицама Сент Питер Порта (за разлику од равничарског града Ст. Хелир на Џерзију), али магарац такође представља тврдоглавост мештана. Гернсијска крава је препознатљив симбол за острво. Мештани Гернзија имају традиционални надимак магарци или ânes, посебно од стране становника суседног острва Џерзи (које су мештани Гернзија назвали жабе). Становници одређених парохија такође имају надимке, али у већини случајева су заборављене од становника који говоре енглески језик.

Од јула 2006. пушење на јавним местима је забрањено.

Спорт[уреди]

Гернзи учествује самостално у играма Комонвелта, као и у острвским играма, којима је био и домаћин 2003. године. У спортским наступима, Гернзи није међународно признат. Спортисти Гернзсија се такмиче у оквиру екипе Уједињеног Краљевства, или, у такмичењима где се Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска такмиче посебно, могу сами да одаберу екипу. Традиционална спортска боја је зелена.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гернзи

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: