Кристалографија
Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристалографија је наука која се бави кристалима, њиховим настанком и њиховим структурама. Кристалографија се пресијеца са другим природним наукама, као што је минералогија и наука материјала, хемија и физика.
Кристалографија је у другим математичко-природним наукама синоним за анализу кристалних структура.
Кристалографија садржи следеће теме:
- форме кристала
- морфолигија кристала
- стереографске пројекције кристални функција
- једначине зона
- врсте раста кристала
- принципи симетрија
- 14 Браве-тараба (од моноклиног-орторомбског система)
- 32 тачне-групе
- просторне групе
- рентгенографске анализе кристала
Садржај |
Историја кристалографије[уреди]
- 1669 − Николаус Стено проналази закон конзестенције углова
- 1801 − Рене Жист Аиј проналази закон симетрије кристала
- 1890/91 − Мориц Шенфлис и Јебграф Степанович проналазе 230 симетријских просторних група кристалографије
- 1912 − Макс фон Лауе истражује први пут кристале уз помоћ рентгенских снимака
- 1913 − Вилијам Хенри Браг проналази кристалографске структуре неких Минерала.
- 1953 − Џејмс Вацон проналази кристалну структуру ДНК.
- 1969 − Дороти Крауфут Хоџкин проналази кристалну струкутуру Инзулина.
- 1984 − Проналажење 5. симетрије (квази-кристала) у брзом хлађењу алуминијум-мангана.
Стереографска пројекција[уреди]
Уз помоћ стереографске пројекције је могуће пронаћи све симетрије једног тродимензионалног тијела.
Литература[уреди]
- Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. ed.). Springer. ISBN 364216451X.
- Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
- Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition ed.). University Science Books. ISBN 0935702997.
Види још[уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
