Гложан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гложан

Евангелистичка словачка црква у селу
Евангелистичка словачка црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Бачки Петровац
Становништво
Становништво (2011) 2002
Густина становништва 82 ст/km²
Положај
Координате 45°16′23″N 19°34′04″E / 45.273, 19.567833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 83 m
Површина 27,9 km²
Гложан на мапи Србије
{{{alt}}}
Гложан
Гложан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21412
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 16′ 23" СГШ, 19° 34′ 04" ИГД

Гложан (слов. Hložany) је насеље у Србији у општини Бачки Петровац у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 2002 становника.

Историја[уреди]

О настанку насеља Гложан не постоје поуздани подаци а помиње се још у турским временима (пореским списима) у Бачкој нахији под именом Галожан године 1153. 1690. године се помиње као насељена пустара. Још 1745. године Гложан је био пустара, Од 1703. године насеље је припадало футошком газдинству. Када се говори о доласку словачких насељеника у Гложан, постоји повезаност са насељавањем у Петровац 1745. године.

У даљем раздобљу Гложан је добијао карактер словачког насеља, јер временом српско становништво је у све већој мери одлазило, док се словачко становништво природним прираштајем и доласком нових насељеника повећавало. О ситуацији у Гложану постоји поприличан материјал, нарочито о другој половини 18. века док је мање материјала за прву половину, чак до 70-их година 19. века. Неке од догађаја забележио је други евангелички свештеник Јурај Рохони који је радио у периоду од 1803. – 1831. године у Гложану. Такође су колера и пожари на становнике Гложана оставили трагове. Услови у каквим су живели поданици нису били лаки, те многи Словаци из Гложана отишли су, у потрази за бољим животом, у друга насеља. Ту нису имали ни цркву, ни храм, ни свештеника припадали су футошкој католичкој парохији.

Крајем 18. и почетком 19. века, као кметови својим вредним радом нису беспосличили, већ су се залагали за развој и унапређење своје евангеличке цркве, просвете и културе. Први учитељ је био скроман и пожртвован суграђанин Јозеф Свобода (у периоду од 17701786. године). Од 1787. године Гложанчани су имали свог евангеличког свештеника до 1851. године само једну школу.

Унаточ тешком животу насељеника и њихових потомака Гложан бележи поступан пораст словачког грађанства.

На духовном уздизању словачког и српског народа радиле су две цркве: евангеличка и православна.

За време Другог светског рата који је захватио и Краљевину Југославију, Гложанчани су се укључили у антифашистичку борбу. Многи од њих су погинули. Рат који је изазван распадом СФРЈ такође је оставио трага и на становнике овог насељеног места.

Демографија[уреди]

У насељу Гложан живи 1842 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,6 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 957 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,39.

Ово насеље је углавном насељено Словацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2776 [1]
1953. 2754
1961. 2839
1971. 2682
1981. 2569
1991. 2491 2422
2002. 2357 2283
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Словаци
  
1.985 86,94%
Срби
  
146 6,39%
Југословени
  
46 2,01%
Мађари
  
25 1,09%
Роми
  
21 0,91%
Хрвати
  
15 0,65%
Бошњаци
  
4 0,17%
Русини
  
2 0,08%
Руси
  
2 0,08%
Муслимани
  
2 0,08%
непознато
  
1 0,04%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]