Грачаница (град)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Грачаница.
| Грачаница | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Општина Грачаница |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 41′ 21" СГШ 18° 18′ 08" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 12.712 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75320 |
| Позивни број | 035 |
  Грачаница
Грачаница на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 41′ 21" СГШ, 18° 18′ 08" ИГД
Грачаница је градско насеље и центар истоимене општине у сјевероисточном делу Босне и Херцеговине, саставни дио Тузланског кантона. Захвата већи дио долине ријеке Спрече у њеном доњем току и дио планине Требава. Граничи са општинама Градачац на сјеверу, Сребреник на истоку те Лукавац на југоистоку. Граничне општине са јужне и западне стране су Петрово и Добој-Исток. Општина је до рата 1992-1995. покривала површину од 387 km², да би јој након Дејтонског споразума припала територија од 219 km². Густина насељености је 251,8/km².
На овом подручју по статистици из 2000. године живи 55.144 становника у 18 месних заједница.
Садржај |
[уреди] Историја
Грачаница се по први пут спомиње у османлијским изворима 1528. године. Насеље је припадало нахији Соко, и било је познато по руднику гвожђа. Центар нахије Соко представљала је средњовековна тврђава Соко, која се налази на око 4 km од града.
Првобитно насеље Грачаница се налазило на садашњем локалитету дела града Драфнићи, а статус града (касабе) стекло је 1548. године. Значајнији развој доживљава крајем 17. века, у доба Ахмед-паше Будимлије, који је изградио чаршијску џамију, хамам (јавно купатило) и сахат кулу.
У 18. веку изграђен је и водовод. Грачаница је била изразито трговачко место, са нешто већом чаршијом. Године 1879. било је у њој 613 кућа и 3.012 становника. Грачаница је 1878. имала пошту, а основну школу 1887.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Грачанице |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Грачаница је имала 59.134 становника, распоређених у 28 насељених места.
| Становништво општине Грачаница | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани [a] | 42,599 (72,03%) | 38,189 (70,31%) | 33,135 (70,57%) | |||
| Срби | 13,558 (22,92%) | 13,226 (24,35%) | 13,135 (27,97%) | |||
| Хрвати | 132 (0,22%) | 135 (0,24%) | 199 (0,42%) | |||
| Југословени | 1,530 (2,58%) | 2,047 (3,76%) | 184 (0,39%) | |||
| остали и непознато | 1,315 (2,22%) | 714 (1,31%) | 297 (0,63%) | |||
| укупно | 59,134 | 54,311 | 46,950 | |||
[уреди] Насељена мјеста
Бабићи, Бољанић, Босанско Петрово Село, Доборовци, Доња Лохиња, Џакуле, Горња Лохиња, Грачаница, Какмуж, Карановац, Лендићи, Лукавица, Малешићи, Миричина, Ораховица Доња, Ораховица Горња, Пискавица, Порјечина, Прибава, Пријеко Брдо, Рашљева, Скиповац Доњи, Скиповац Горњи, Сочковац, Соко, Стјепан Поље, Шкаховица и Врановићи.
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Грачаница ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Бољанић, Босанско Петрово Село, Какмуж, Карановац, Порјечина и Сочковац, те дијелови насељених мјеста: Скиповац Доњи и Скиповац Горњи. Од овог подручја формирана је општина Петрово још прије рата у Босни али тадашња скупштина БиХ није верификовала ову одлуку.
