Селма Лагерлеф
| Селма Лагерлеф | |
|---|---|
| Информације | |
| Пуно име | Селма Отила Ловиса Лагерлеф |
| Датум рођења | 20. новембар 1858. |
| Место рођења | Вермланд (Шведска) |
| Датум смрти | 16. март 1940. |
| Место смрти | Вермланд (Шведска) |
| Дела | |
| Награде | Нобелова награда за књижевност |
| Потпис | |
Селма Отила Ловиса Лагерлеф (шве. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), рођена 20. новембра 1858. на породичном имању Морбака у Вермланду, Шведској, умрла 16. марта 1940. у истом месту; шведска књижевница.
Садржај |
Биографија [уреди]
Детињство [уреди]
Селма Лагерлеф је рођена 1858. године у Вермланду. Била је четврто дете пуковника Ерика Лагерлефа и Луисе Лагерлеф, рођене Валрут. Рођена је са тешком повредом кука.
Када је имала три и по године разболела се и остала парализована у обе ноге али ова болест нестаје исто тако тајанствено како је и настала. Као и многа друга деца тог времена у Шведској браћа и сестре Лагерлеф добиле су кућно образовање пошто нови свеобухватни школски систем није био изграђен потпуно. Учила је и енглески и француски.
Била је озбиљнија, тиша и мирнија од своје браће, сестара и вршњака, делимично због ноге. Међутим, била је надарена и волела је да чита. Први роман прочитала је у седмој години и већ тада се одлучила да постане писац.
У десетој је прочитала целу Библију. Отац јој је тада био јако болестан и веровала је да може оздравити само ако прочита целу Библију. У дванаестој је написала једну дужу песму о родном крају. У четрнаестој години проводи неко време у Стокхолму због физиотерапија, и та посета је за њу имала велики значај
Учитељица [уреди]
После завршеног основног образовања, провела је неколико година код куће да би у јесен 1881. уписала учитељску школу у Стокхолму против очеве воље. Током образовања, породица запада у економске проблеме и посед Морбака се продаје. Отац јој умире 1885.
Током свог образовања, схватила је да су људи из њеног родног краја подједнако занимљиви и важни као они о којима је читала на часовима историје књижевности и тада одлучује да ће управо о њима писати у будућности. По завршетку студија добија посао у основној школи у Ландскруни. Волела је свој посао а и ученици су је ценили.
Књижевница [уреди]
1891. дебитовала је књигом „Геста Берлинг“ која се данас сматра једним од класичних дела шведске књижевности. Тадашњи критичари су је различито примили будући да је кршила популарне стилске идеале реализма.
Крајем 19. века напушта учитељски посао и издржава се искључиво писањем. 1897. године сели се у Фалун да би била ближе сестри Герди.
Селма је заједно са Софи Елкан, животном сапутницом, у више наврата путовала по Европи и Блиском Истоку. После једног пута написала је роман „Јерусалим“ са којим је постала и међународно позната.
Њеним најчувенијим делима припада „Чудновато путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску“ првобитно замишљено као уџбеник географије у којем један мали дечак пропутује целу Шведску на леђима једне гуске.
Нобелова награда [уреди]
Нобелову награду је добила 1909. Добила ју је за многа своја дела и јер је њима ширила глас о Шведској по свету. Прва је жена којој је награда уручена.
Председница Шведске академије [уреди]
Године 1914. изабрана је за првог женског члана Шведске академије.
Политичка активност [уреди]
Била је активна учесница у борби жена за добијање права гласа и једна је од оснивача Народне странке - Folkpartiet.
Занимљивости [уреди]
Године 1992. постала је прва жена која се нашла на једној шведској новчаници.
Дела [уреди]
- Сага о Гести Берлингу (1891)
- Osynliga länkar (1894)
- Antikrists mirakler (1897)
- Drottningar i Kungahälla (1899)
- En herrgårdssägen (1899)
- Јерусалим (del 1-2, 1901-02)
- Благо господина Арна (1904)
- Легенде о Христу (1904)
- Чудновато путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску (део 1-2, 1906-07)
- En saga om en saga och andra sagor (1908)
- Liljecronas hem (1911)
- Körkarlen (1912)
- Kejsarn av Portugallien (1914)
- Troll och människor (del 1-2, 1915-21)
- Bannlyst (1918)
- Zachris Topelius (1920)
- Mårbacka (1922)
- Löwensköldska ringen (1925)
- Charlotte Löwensköld (1925)
- Ана Сверд (1928)
- Ett barns memoarer (1930)
- Dagbok för Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf (1932)
- Höst (1933)
- Från skilda tider (del 1-2, 1943-45, постхумно)
Спољашње везе [уреди]
1901. Сили Придом | 1902. Теодор Момзен | 1903. Бјернстјерне Бјернсон | 1904. Фредерик Мистрал, Хосе Ечегарај и Еизагире | 1905. Хенрик Сјенкјевич | 1906. Ђозуе Кардучи | 1907. Радјард Киплинг | 1908. Рудолф Кристоф Ојкен | 1909. Селма Лагерлеф
1910. Паул Хајзе | 1911. Морис Метерлинк | 1912. Герхарт Хауптман | 1913. Рабиндранат Тагор | 1915. Ромен Ролан | 1916. Вернер фон Хајденштам | 1917. Карл Гјелеруп, Хенрик Понтопидан | 1919. Карл Шпителер
1920. Кнут Хамсун | 1921. Анатол Франс | 1922. Хасинто Бенавенте | 1923. Вилијам Батлер Јејтс | 1924. Владислав Рејмонт | 1925. Џорџ Бернард Шо | 1926. Грација Деледа | 1927. Анри Бергсон | 1928. Сигрид Унсет | 1929. Томас Ман
1930. Синклер Луис | 1931. Ерик Карлфелт | 1932. Џон Голсворди | 1933. Иван Алексејевич Буњин | 1934. Луиђи Пирандело | 1936. Јуџин О'Нил | 1937. Роже Мартен ди Гар | 1938. Перл Бак | 1939. Емил Силанпе
1944. Јоханес Јенсен | 1945. Габријела Мистрал | 1946. Херман Хесе | 1947. Андре Жид | 1948. Томас Стернс Елиот | 1949. Вилијам Фокнер
1950. Бертранд Расел | 1951. Пер Лагерквист | 1952. Франсоа Моријак | 1953. Винстон Черчил | 1954. Ернест Хемингвеј | 1955. Халдор Лакснес | 1956. Хуан Рамон Хименез | 1957. Албер Ками | 1958. Борис Пастернак | 1959. Салваторе Квазимодо
1960. Сен Џон Перс | 1961. Иво Андрић | 1962. Џон Стајнбек | 1963. Јоргос Сеферис | 1964. Жан-Пол Сартр | 1965. Михаил Шолохов | 1966. Самуел Агнон, Нели Закс | 1967. Мигел Анхел Астуријас | 1968. Јасунари Кавабата | 1969. Семјуел Бекет
1970. Александар Солжењицин | 1971. Пабло Неруда | 1972. Хајнрих Бел | 1973. Патрик Вајт | 1974. Ејвинд Јонсон, Хари Мартинсон | 1975. Еуђенио Монтале | 1976. Сол Белоу | 1977. Висенте Алеисандре | 1978. Исак Башевис Сингер | 1979. Одисејас Елитис
1980. Чеслав Милош | 1981. Елијас Канети | 1982. Габријел Гарсија Маркес | 1983. Вилијам Голдинг | 1984. Јарослав Сајферт | 1985. Клод Симон | 1986. Воле Сојинка | 1987. Јосиф Бродски | 1988. Нагиб Махфуз | 1989. Хозе Камило Села
1990. Октавио Паз | 1991. Надин Гордимер | 1992. Дерек Волкот | 1993. Тони Морисон | 1994. Кензабуро Ое | 1995. Шејмас Хини | 1996. Вислава Шимборска | 1997. Дарио Фо | 1998. Жозе Сарамаго | 1999. Гинтер Грас
2000. Гао Сингђијан | 2001. Видјадар Сураџпрасад Најпол | 2002. Имре Кертес | 2003. Џон Максвел Куци | 2004. Елфриде Јелинек | 2005. Харолд Пинтер | 2006. Орхан Памук | 2007. Дорис Лесинг | 2008. Жан-Мари Гистав ле Клезио | 2009. Херта Милер
2010. Марио Варгас Љоса | 2011. Томас Транстремер | 2012. Мо Јен