Дарик (новац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Tip IIIb[1] ахеменидинског Дарика из око 490. п.н.е

Дарик је био златни ковани новац који се користио у Персијском царству [2]. Био је врло велике квалитете [3], са чистоћом од 95,83 % [4]. Маса му је била 8385 грама [5], а садржавао је отисак персијског краља или великог ратника наоружаног луком и стрелом но није утврђено кога тачно приказује. Дарик је уведен у доба владавине Дарија Великог између 522. и 486. п.н.е, а престао се користити након Александрове инвазије 330. п. н. е. Након што је Александар Македонски освојио Персију, дарици су расптопљени и од њих се ковао нови, Александров новац. То је вероватно главни разлог због чега данас има врло мало сачуваних дарика, упркос њиховој раширености у доба владавине династије персијске Ахеменида [4].

Етимологија[уреди]

Стари Грци сматрали су како је кованица назив "дарик" (грч. dareikós statḗr) изведеница од имена персијског краља Дарија Великог, но вероватније се ради о изведенице персијске речи "зариг" што значи злато.

Увођење[уреди]

Пред крај 5. века п н. е., персијски сатрап и у Малој Азији почели су да кују сопствени новац, што је Дарије Велики сматрао строго кажњивим злочином будући како је израда кованица била искључиво краљевско право. Нумизматички докази сведоче како отисци на дарик или сиглос има приказују искључиво персијске велике краљеве, што је пракса коју је увео Дарије и која је била симбол његове владавине и персијске економске моћи.

Историјски записи[уреди]

Стари завет[уреди]

Дарик се неколико пута спомиње у Старом завету, будући да су Јевреји дошли у контакт са њиме након што су их Персијанци ослободили из ропства у Вавилону. Прва Књига хроника описује краља Давида који је тражио од народа донације да обнови Саломонов храм у Јерусалиму. Спомиње се како је "великодушно донирано од десет хиљада златица". Иако се према хронологији Старог завета Давидова владавина смешта између 1048. и 1007. п. н. е., Употреба дарика сматра се или анакронизмом или ауторском претварањем у ондашње новчане јединице [6].

Древна Грчка[уреди]

У античко време, дарик се прозван "стрелцем“. Пример спартански краљ Агесилај Други цпомиње како га је из Азије истерало Тридесет хиљада стрелаца, што вероватно упућује на мито које је добио од персијских сатрапа [4].

Спомиње се и "двоструки дарик" којим се служио или Дарије Трећи Или Александар Македонски између 350. и 330. п.н.е, Но о томе не постоји више поузданих информација.

Референце[уреди]

  1. ^ Darik tip IIIb (enciklopedija Iranica)
  2. ^ Enciklopedija Iranica: Darik
  3. ^ Enciklopedija Britannica: Darik
  4. ^ а б в Charles Anthon, „Klasični rječnik“ (A Classical Dictionary), izdavač: Harper & Brothers, New York (1841)
  5. ^ Darik (Numizmatika - Antikviteti
  6. ^ Ralph W. Klein: „1. Hronike“ (1 Chronicles), izdavač: Harper Collins, New York (1993), pp. 605-646.

Литература[уреди]

  • Јосеф Хилариус Екхел: "Кратки зачеци нумизматике" (Anfangsgründe zur alten Numismatik), Беч (1787)
  • Чарлес Антхон, "Класични речник" (A Classical Dictionary), издавач: Харпер & Бротерс, Њујорк(1841)
  • Г. К. Џенкинс: "Античке грчке кованице" (Ancient Greek coins), Лондон, Себи (1990)
  • Ч. М. Краи: "Архајска и класична Грчка" (Archaic and Classical Greek), Лондон, Метхуен (1976)
  • И. А. Карадајс: "Кованице и администрација" (Coinage and administration), Оксфорд (1987)
  • И. А. Карадајс: "Грчке кованице" (Greek coins), Лондон, Тисак Британског музеја (1996)
  • И. А. Карадајс и М. Ј. Прице: "Кованице у грчком свету" (Coinage in the Greek world), Лондон, Себи (1988)
  • Пјер Брајант: "Од Кира до Александра: историја Персијског царства" (From Cyrus to Alexander: A history of the Persian Empire), Винона Лаке (2002), стр. 1184.
  • Ралф В. Клајн: "1. Хронике "(1 Chronicles), издавач: Харпер Колинс, Њујорк (1993), стр. 605-646.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • ^ Joseph Hilarius Eckhel: „Kratki začeci numizmatike“ (Anfangsgründe zur alten Numismatik), Beč (1787)