Рисан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рисан

поглед на Рисан
поглед на Рисан

Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Котор
Становништво
Становништво (2003) 2083
Положај
Координате 42°30′32″N 18°41′26″E / 42.509, 18.690666
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 165 m
Рисан на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Рисан
Рисан на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85337
Позивни број 032
Регистарска ознака KO


Координате: 42° 30′ 32" СГШ, 18° 41′ 26" ИГД

Илирске тврђаве :1. Рисан, 2. Гошићи , 3. Кремаљ (Мирац)и 4. Јадранско море
Област краљице Теуте
Римски мозаик у Рисну
Средњовековна тврђава изнад Рисна

Рисан (лат. Risinium; грч. Rhizon) је градско насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 2.083 становника (према попису из 1991. било је 2.047 становника).

Географија[уреди]

Рисан се налази на крајњен сјеверном дијелу Боке которске, оивичен са југа Рисанским заливом, а са осталих страна стрмим падинама, обронцима карактеристичним у геоморфолошком смислу за читав Динарски систем којем припадају.

Стрме падине у непосредном залеђу Рисна формирају кулисе пикторесног театра изнад кога се уздижу значајне коте: Глогово брдо (939 m), Челац (850 m), Ушаник (844 m) и Соколова греда (664 m) са западне стране, 524 m са сјеверне стране изнад површнице, коте Струге са источне стране (945 m, 926 m). Непосредну околину Рисна чине голе и стрме кречњачке падине. Кречњачке падине око рисанске удолине су највећим дијелом голе и само мјестимице су под листопадним и зимзеленим жбуњем и травом.

Услијед неједнаке температуре у приморју и високом, голом залеђу, зими дува јака бура. Јужни вјетрови долазећи са мора доносе обилни водени талог, нарочито у јесен и у прољеће.

Историја града[уреди]

Рисан је мали градић у Бококоторском заливу. Праисторијски цртежи на стијени (у селу Липци, код Рисна)најстарији су у Црној Гори и свједоче да је Бока Которска била насељена у млађе камено и рано бронзано доба, 3000 година прије нове ере (прије појаве индоевропских Илира).

Средиште и главна тврђава[уреди]

Град датира из 3. века п. н. е. и за њега су знали Хелени. Основало га је илирско племе Ризунита, а у античко вријеме залив Боку Которску су по њему звали Рисански залив (Sinus Rhizonicus). Мјесто је након оснивања постало средиште Илирске државе и главна њихова тврђава: илирска племена су доживела највећи напредак под вођством краљице Теуте која је из њега владала.

Ковница илирског новца[уреди]

У Рисну се налазила илирска ковница новца (прва на простору данашње Црне Горе)па се три врсте пронађеног илирског новца често називају „рисанским“. Једна врста тог новца има на аверсу лик божанства са брадом, а на реверсу лик богиње Артемиде и натпис: „Rizo(n)o“. Друге две врсте новца су из периода краља Бајалоса и његових насљедника.

Статус римских грађана[уреди]

После Илирских ратова градом је завладала Римска република. У том периоду Рисан се помиње под именом Rhizinium као oppidum civium Romanorum (римски писац Плиније млађи, наводи Рисан као утврђени град римских грађана, а Полибије је забиљежио да је град не много велики, али зато јако утврђен). Становници Рисна добијају право римског грађанства од стране Октавијана Августаи град се од тада службено назива Iulium Risinium. Остао је у римској провинцији Далмацији, на самој граници са новоформираном Праевалитаном, а након подјеле државе, налази се у Западном римском царству, у непосредној граници са Источним (Византијом), обзиром да је граница ишла од Будве, планином изнад Котора и преко данашњих Кривошија. До данас су сачувани остаци темеља римске виле (трећи вијек нове ере) као и мозаици (најпознатији је медаљон са јединственим и ријетким приказом грчког бога Хипноса). Кроз жупу Рисан су пролазила два античка пута, који су коришћени и у средњем веку: via adriatica, крак за Акрувију, а други преко Ријечана. Теснац Вериге (Catena)налазио се у близини, у Боки Которској (он ће и у средњем веку, такође скраћивати пут из Дукље до Травуније). Тјеснац се налазио се на путу између Рисна и касније словенске жупеДрачевице, гдје ће бити формиран средњовјековни град Нови. За вријеме најезде Авара и Јужних Словена Рисан је опустио. Посљедњи пут се епископ у Рисну помиње 595. године.

У травунијској жупи[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рисан (жупа)

Рисан је био саставни део Травунијеи налазио се на самој граници са Дукљом. Цар Константин Порфирогенит убраја Рисан у насељене травунијске градове, док поп Дукљанин Рисан сматра жупом.

У Краљевинама Србији и Босни[уреди]

Рисан се у периоду развијеног средњег вијека налазио у држави Немањића, а по поразу обласног господара Николе Алтомановића, 1373. године, заузима га Бановина (нешто касније, краљевина) Босна (Твртка I Котроманића).

Средином 15. вијека Рисан се помиње као град херцега Стефана Вукчића и налази се у његовом Великом војводству (касније Херцештву од Св. Саве). Године 1466. Млечани су нудили херцегу Стефану за његова два града у Боки Которској (Рисан и Нови) острво Брач и палату у Сплиту. Рисан су заједно са Новим узели Турци од Влатка Херцеговића, сина херцега Стефана 1482. године. Касније ће овај град потпасти под историјску област звану Стара Херцеговина, по титули владара(херцег Стефан) и презимену његових насљедника, Херцеговића.

У отоманској држави[уреди]

Шпанци су кратко држали град у периоду 1538-1539, након што је шпанско-млетачка флота, под командом адмирала Андреа Дорије(уз помоћ шпанске пјешадије и Пераштана)заузела Нови. Кад су Турци 1539. године са својом флотом, под командом Хајрудин Барбароса, поново заузели Нови, Рисан им се предао без отпора и остао је, са малим прекидом 1648, у њиховој власти (све до 1687). године. За њима су изнад Рисна остала два утврђења, једноставне архитектуре: Гркавац и Велењак.

У Млетачкој републици[уреди]

Тада је потпао под власт Венеције и био је под њоме до 1797.

Период XIX вијека[уреди]

Рисан је под влашћу Аустрије од 1797 до 1805. године, Русије (1806-1807) и Француске, од 1807-1814. године. Под влашћу Аустроугарске је од 1814 до 1918. године. Ришњани су се истицали у борбама против Турака. За вријеме невесињског устанка, 1875, Рисан је био склониште исељених херцеговачких породица и веза између устаника и мора. И у НОР-у Ришњани су узели живог учешћа. У Рисну су се у октобру и новембру 1944. водиле жестоке борбе између народноослободилачких бригада и Нијемаца.

Демографија[уреди]

У насељу Рисан живи 1692 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (39,3 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 589 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 969 [1]
1953. 1038
1961. 1227
1971. 1461
1981. 1766
1991. 2047 2009
2003. 2117 2083
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
1.056 50,69%
Срби
  
613 29,42%
Хрвати
  
48 2,30%
Муслимани
  
14 0,67%
Југословени
  
10 0,48%
Мађари
  
7 0,33%
Словенци
  
3 0,14%
Македонци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
42 2,01%


Култура[уреди]

Црква Светог Петра и Павла
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Туризам[уреди]

Улица у старом дијелу града
Плажа у Рисну
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]