Домобранство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Домобранство је назив за копнену помоћну војску неких земаља. У време Наполеонских ратова, домобранство се под називом Landwehr, јавило у Аустрији 1805. и 1809. и у Пруској 1807., а у Мађарској за време револуције 18481849. У Аустроугарској на темељу Аустро–угарске нагодбе из 1867. и Закона о војсци 1869., формирано је домобранство за сваку њену половину: царско-краљевско домобранство (Landwehr за Аустрију и краљевскоугарко домобранство (honvéd) за Мађарску.

Домобранство до 1918. године[уреди]

Ознака 42. домобранске пешачке дивизије „Вражја дивизија“ 1914. - 1916.

У Хрватској и Славонији домобранство је организовано на основу Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, као помоћна војска под називом Краљевско угарско-хрватско домобранство потчињено мађарском Министрству земаљска одбране. Подручје Хрватске и Славоније делило се на четири домобранска округа за попуну. У почетку се састојало од четири батаљона и четири уланска ескадрона.

После укидања Војне крајине 1873. формирано је осам нових батаљона, организованих у четири полубригаде, а од 1880. у две бригаде и 10 улански пук. Реорганизацијом 1888/89 домобранство је постало део стајаће војске и изједначено је са заједничком војском. Од полубригада су формирани домобрански пешадијски пукови: 25. загребачки 26. карловачки, 27. сисачки и 28. осјечки. Рок службе у кадру је трајао 2 године, обавезна резерва трајала је 10, а допунска резерва (докнадна причува) 12 година. Попуна официрима вршена је преласком из заједничке војске или школовањем на домобранској академији и кадетским школама. Чинови су се делили на официрске (часничке) и подофицирске (подчасничке).

У Првом светском рату Домобранство је формирано у 42. домобрамску пешадијску дивизију, у коју су ушли: 83. бригада (25 и 26. пешадијски пук), 64. бригада (27. и 28. пешадијски пук) и 37. и 6. пољски артиљеријски пук. Од мобилисаних народноусташких (пучкоусташких) јединица формирана је 104. хрватскодомобранска пучкоусташка бригада (25, 26, 27 и 28 пучкоусташки пук.) и 11. и 12. домобрански докнадни (резервни) пук (у септембру 1914. ушао у састав 42. пешачке дивизије.) Четрдесетдруга пешадијка дивизија је у саставу 13 корпуса учествовала 1914. у борбама против српске војске. Почетком 1915. пребачена је на руски фронт (Буковина и Галиција), а почетком фебруара 1918. на италијански фронт.

У Далмацији су први домобрански (ландверски) батаљони формирани 1872. године. У Првом светском рату учествовали су 23. и 37. ландверски пешадијски пук 1914. у борбама на српско-црногорском фронту, а од 1915. на италијанском фронту.

У Словенији су прве домобрамске јединице формиране за одбрану од Наполеонове војске 1809., а затим поново 181315, да би биле укинуте 1852. После Аустро-угарске нагодбе домобранство је поново организовано. У Првом светском рату у састави немачко-словеначке 22. ландверске пешадијске дивизије биле су: 43. и 44. ландверска бригада и 22. пољска артиљеријска бригада. Двадесет друга пешадијска дивизуја учествовала је у операцијама на руском фронту у Галицији и на италијнском фронту.

Распадом Аустроугарске Монархије домобранство је престало да постоји.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Текст др. Младена Цолића пуковника из Београда у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.
  • И. Крижнар: Словенско домобранство, Љубљана у илегали IV. Љубљана 1970.
  • Текст Бориса Млакара, асистента Института за хистирију радничког покрета у Љубљани у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1984.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Домобранство