Жабљи раставић
| Жабљи раставић | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Equisetum palustre L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Жабљи раставић (лат. Equisetum palustre) је врста из фамилије раставића (Equisetaceae). Жабљи раставић је још познат и као мочварна или жабља преслица. Осим уз мочваре, ова зељаста биљка расте на влажним ливадама и пашњацима.
Садржај |
Опште одлике [уреди]
Из пузавог, дихотомо (рачвасто) разгранатог ризома, развијају се истовремено и фертилни и стерилни надземни изданци, једноставни или разгранати, изразито чланковити и до пола метра високи. На себи имају до 10 или 12 уздужних бразди између којих су глатка или сасвим мало храпава ребра. С обзиром да се истовремено јављају и фертилна и стерилна стабла, ова врста припада групи aestivalia, а сама појава се назива диморфизам. Стабло је у центру шупље, а та централна шупљина је мања од ½ пречника стабла. Гранање, ако га има, је пршљенасто, а гране су најчешће вертикалне. Рукавци су зелени, према горе раширени и са зупцима којих може бити до 6 и имају црни врх. На врху стабла је мркоцрн спороносни клас дуг до 30cm и округластог облика. Ови класови се могу јавити и на врховима бочних грана. Спороноси од јуна до септембра.[1][2]
Распрострањеност [уреди]
Насељава умерена и хладна подручја Европе, Азије и Северне Америке. Заступљен је у свим државама СФР Југославије.[1]
Отровност [уреди]
Токсичност ове биљке потиче од тритерпенског сапонина еквизетонина (кога може бити до 5%) и аконитинске киселине. Присутни су и алкалоиди никотин, еквизетин (палустрин) и 3-метоксипиридин. Садржи и флавоноиде као што је еквизетрин. Доказан је и један присутни антивитамински фактор који у телу животиња доводи до дефицита витамина Б1.
Ова биљка је веома отровна за стоку, како у свежем стању, тако и у сену. У сену је опаснија, јер приликом испаше стока избегава ову биљку због грубе и оштре стабљике (због присуства силицијум-диоксида). Код стоке се јављају нервне сметње и нагло опадање млечности. Код коња делује кумулативно, након дужег времена и тада животиња има поремећај у кретању. Ефекат тровања се ублажава давањем животињи овса и квасца, јер су богати витамином Б1.[3]
Референце [уреди]
- ^ а б Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
- ^ Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
- ^ Којић, М & Јањић, В. 1991. Отровне биљке. Научна књига. Београд.
Спољашње везе [уреди]
