Зумбул

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зумбул
зумбул, Hyacinthus orientalis
зумбул, Hyacinthus orientalis
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Liliopsida
ред: Asparagales
породица: Hyacinthaceae
потпородица: Hyacinthoideae
трибус: Hyacintheae
род: Hyacinthus
L.
врста

Hyacinthus orientalis L.

Синоними:

Hyacinthus albulus Jord.

Екологија таксона
Животна форма:
G (геофита)

Зумбул (тур. sümbül; лат. Hyacinthus) рода је монокотиледоних скривеносеменица из истоимене фамилије Hyacinthaceae, као и једине врсте тог рода, која природно (спонтано) расте у пределима југозападне Азије, од Мале Азије, преко Сирије, Либана, Израела и Ирака до Ирана[1][2]. Постоје супспонтане популације у Далмацији[1] и Грчкој. Природна станишта зумбула су камењари од приморја до високих планина (2000m н. в.)[3].

Поједини аутори две врсте сродног рода Hyacinthella (H. litwonowii и H. transcaspicus) сврставају у род зумбула као врсте Hyacinthus litwinowii и Hyacinthus transcaspicus, респективно.

Опис биљке [1][уреди]

Зумбул је вишегодишња зељаста биљка са подземним стаблом у виду луковице. Висине је до 50cm, са 4-12 приземних листова и једном цветном стабљиком која носи гроздасту цваст. Број цветова у цвасти је до 15 код самониклих и супспонтаних биљака, док се код гајених култивара може видети и по 50 цветова. Цвета током пролећа, цветови су веома мирисни, плаве, ружичасте, жуте или беле боје, хермафродитни. Листићи перигона су срасли у цев, са режњевима који штрче или се повијају те дају звонаст изглед читавом цвету. Опрашивање врше инсекти. Плод је округла локулицидна чаура. Семе је мрко-црно боје, са белим арилусом. Зумбул је мирмекохорна биљка.

Значај зумбула[уреди]

Зумбули у парку у Канбери

У источном Средоземљу зумбул се гаји од давнина, захваљујући јаком мирису цветова и захтевањем мало пажње при узгоју. Већи значај и популарост постиже у 18. веку у Европи, када се у Холандији ствара преко 2000 култивара и хибрида. Препоручене радње током узгоја [4] су сађење луковица током септембра/октобра, додавање вештачких ђубрива током цветања (најчешће у марту) и уклањање свелих стабљика и листова (април-јун) како би се више енегије/хране магацинирало у луковице.

Есенцијално уље зумбула се користи у парфимерији [5][6]. Из цветова се добија плава боја[7]. Биљни сок стабла може изазвати контактни дерматитис[8], а луковица је богата токсинима и отровна за сисаре[9].

Зумбул у култури[уреди]

Латинско име роду дато је по Хијакинту из грчке митологије, а широм природног ареала зумбули имају велику улогу у људској култури и уметности. Иранци њиме украшавају хафт син столове при дочеку Персијске нове године (Нороуз). Пророк Мухамед је говорио: „да имам два комада хлеба, продао бих један и купио зумбуле, јер они ће ми душу нахранити".

Назив за биљку је у српски језик вероватно дошао из турског (тур. sümbül — зумбул). У нашој народној књижевности зумбул је чест мотив — од метафоре за лепоту (нпр. зумбул девојче, у песми Стојанке, бела Врањанке) до алегорије (песма Љубавни растанак). Мотив зумбула је присутан и у лирици Алексе Шантића (песме Омар, Бехар, Емина) и Ђуре Јакшића (На Липару).

Литература[уреди]

  1. ^ а б в Диклић, Н. 1975. Род Hyacinthus L.. In: Јосифовић, М.(ed.) Флора СР Србије. САНУ:Београд.
  2. ^ USDA, ARS, National Genetic Resources Program. Germplasm Resources Information Network - GRIN (Online Database). National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. URL: http://www.ars-grin.gov/cgi-bin/npgs/html/taxon.pl?19427 (07 September 2007)
  3. ^ Davis, P.H. 1965. Flora of Turkey. Edinburgh University Press.
  4. ^ Missouri Botanical Garden's Kemper Center for Home Gardening. Online[1]
  5. ^ Usher, G. 1974. A Dictionary of Plants Used by Man. Constable. ISBN 0-09-457920-2
  6. ^ Hill, A.F. 1952. Economic Botany. The Maple Press
  7. ^ Grae, I. 1974. Nature's Colors - Dyes from Plants. MacMillan Publishing Co. New York. ISBN 0-02-544950-8
  8. ^ Cooper, M. & Johnson, A. 1984. Poisonous Plants in Britain and their Effects on Animals and Man. HMSO. ISBN 0-11-242529-1
  9. ^ Huxley, A. 1992. The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press ISBN 0-333-47494-5

Спољашње везе[уреди]