Из историје политичких доктрина

С Википедије, слободне енциклопедије
Из историје политичких доктрина
Прва страна првог тома књиге из 1935. године
Настанак
Ауторпроф. др Слободан Јовановић
Земља Краљевина Југославија
Језиксрпски
Садржај
Жанр / врста делаполитиколошка студија
ТемаПлатон, Макијавели, Едмунд Берк, Карл Маркс
Издавање
ИздавачИздавачко и књижарско предузеће Геца Кон а.д.
Број страница400 + 466
Превод
Датум
издавања
1935.

Из историје политичких доктрина је двотомна књига Слободана Јовановића из 1935. године, објављена у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду. Књига представља збирку различитих историјско-политиколошких студија и различитим политичким мислиоцима и њиховим идејама.

О аутору[уреди | уреди извор]

Слободан Јовановић (1869-1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године.

Опис[уреди | уреди извор]

Књига је први пут објављена 1935. године у два тома и обухватала је различите историјско-политиколошке студије, настајале у различито доба и међусобно неповезане. Први том је обухватао студије о старогрчком филозофу Платону (његовом добу, Држави и Законима), ренесансном италијанском политичком филозофу Николу Макијавелију, те британском државнику и политичком теоретичару Едмунду Берку.

У другом тому, објављена је расправа о Карлу Марксу и марксизму, коју је Јовановић припремио као материјал за предавања на докторском течају Правног факултета Универзитета у Београду, током школске 1932/33. године.[1] Потом, дате су и краће студије о Бенжамену Констану, Хансу Келзену, др Леониду Питамицу, као и Вајмарском уставу и хитлеризму.

Издања[уреди | уреди извор]

Књига је први пут објављена 1935. године у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду.[2] Поново се појавила тек 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге.

Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовановић, Слободан (1990). Из историје политичких доктрина. Београд: ДП Београдски издавачко-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга. стр. 214. ISBN 86-13-00496-2. 
  2. ^ Јовановић, Слободан (1933). Из историје политичких доктрина. 1. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а.д.