Италски језици
Из Википедија
Италски језици су група индоевропских језика која је део Кентум гране. Ова група укључује и романске језике (италијански, шпански, португалски, каталонски, провансалски, француски, румунски), а такође и многе изумрле језике.
Италска група језика има две познате гране:
- Сабелску, која укључује:
- Осачки, који се говорио у јужном централном и готово читавом јужном делу Апенинско полуострвоАпенинског полуострва
- Умбријску, која укључује:
- Умбријски , који се говорио у северном централном и североисточном делу Апенинског полуострва
- Волшћански
- Еквијски
- Марски, језик племена Марса
- Пиценски, у источној централној Италији
- Латинско-фалишћанску, који укључује:
- Фалишћански, који се говорио северно од Рима према Етрурији и можда на острву Сардинија
- Латински, који се говорио око Рима, а касније се проширио на цео западни део Медитерана и остале делове јужне и западне Европе
- Романске језике, који су проистекли из наречја латинског језика
Италици нису први становници Италије, већ су ту мигрирали током другог миленијума п.н.е. и били су највероватније у сродству са Келтима који су заузимали велике просторе Западне Европе. Пре доласка Италских племена Италија је била насељена групама које нису припадале Индоевропљанима, а мећу њима су били можда и Етрурци.
На северу Италије постојало је племе које је говорило венетским језиком сличним латинском, па се и овај језик некад убраја у италске језике. Међутим, он има неке карактеристике германских језика тако да се данас сматра да је посебан језик у оквиру индоевропских језика.
Први натписи који су нађени из ове групе језика су написани на умбријском и фалишћанском и датирају из VII века п.н.е. Писмо које се тада користило назива се Старо италско писмо и настало је од старогрчког. Сами италски језици показују утицај етрурског и нешто више старогрчког.
Како се Рим ширио целим Апенинским полуострвом тако је и латински језик постајао доминантнији на том простору и коначно су остали језици Италије изумрли до краја I века наше ере.
