Индоевропљани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Државе где се говоре индоевропски језици

Индоевропљани је назив за групу народа која говори индоевропске језике. Претежно настањују Европу, југозападну Азију, северну Азију, Америку и Аустралију.

Историја[уреди]

Види још: Праиндоевропљани
Правци сеобе индоевропских народа

Првобитни Индоевропљани (или Праиндоевропљани, Аријевци) су били народ са заједничком културом, језиком и религијом, који је живио између 4500. и 1000. п. н. е. Они су у више намаха насељавали делове централно-јужне Азије и Европу. Сматра се да је њихово почетно пребивалиште било у јужној Русији, одакле су се и селили према Европи и јужној Азији.

Подела[уреди]

Индоевропски народи се традиционално деле на 10 грана:

Балто-словенски народи[уреди]

Деле се на балтичку и словенску грану. У балтичку грану спадају Литванци и Летонци, док се словенска грана дели на три подгрупе: јужну (Срби, Хрвати, Црногорци, Бошњаци, Словенци, Македонци, Бугари), источну (Руси, Белоруси, Украјинци) и западну (Пољаци, Чеси, Словаци). Поред ових словенских нација постоје и мање бројне словенске етничке групе као што су Буњевци, Шокци, Горанци, Лужички Срби, Русини, итд.

Германски народи[уреди]

Традиционално настањују северне делове Европе, али су током времена населили и друге континенте - Америку, Аустралију, јужну Африку. Најбројници германски народи у Европи су Немци, Енглези, Холанђани, Швеђани, Аустријанци, Фламанци, Шкоти, Данци, Норвежани, Германошвајцарци, итд. На другим континентима у бројније германске народе спадају Американци, Афроамериканци, Англоаустралијанци, Англоканађани, Јамајћани, Африканери (Бури), Обојени, Англоновозеланђани, Англоафриканци, итд.

Италски народи[уреди]

Ови народи су традиционално настањивали подручје Италије и у њих су спадали Латини, Оски, Умбри и други. Током времена, од ових народа ће настати Римљани, који ће мешајући се са другим народима, бити етно-културна подлога за настанак модерних романских народа. Из својих матичних области у Европи романски народи ће населити и делове америчког континента. Бројнији романски народи у Европи су: Италијани, Французи, Шпанци, Румуни, Португалци, итд. Најбројнији романски народи Америке су: Бразилци, Мексиканци, Колумбијци, Аргентинци, Венецуелци, Перуанци, Чилеанци, Кубанци, Хаићани, Франкоканађани, итд.

Келтски народи[уреди]

У прошлости су настањивали велики део Европе и у ове народе су спадали Гали, Келтибери, Белги, Винделици, Боји, Таурисци, Скордисци и други. Данашњи келтски народи су Ирци, Бретонци, Велшани и Гели, док делимично келтско порекло имају и неки други народи као Шкоти или Французи.

Индо-ирански народи[уреди]

Ови народи се деле на иранску, индијску и нуристанску грану, а претежно настањују југозападну Азију. У бројније иранске народе спадају Пуштуни, Персијанци, Курди, Таџици, Белуџи, Гиљанци, Лури, Мазендеранци, Хазарејци, Бахтијари, Осети, итд. У бројније индијске народе спадају Хиндустанци, Бенгалци, Пенџапци, Бихарци, Марати, Гуџарати, Орија, Синди, Раџастанци, Сингали, Асамци, Непалци, итд. У нуристанску групу спада један број малих народа.

У прошлости су постојали и други ирански народи као Скити, Сармати, Кезуни, итд.

Остали индоевропски народи[уреди]

Грци, Албанци и Јермени са својим језицима чине три посебна огранка индоевропских народа. Ови народи су настањени на Балкану и у западној Азији.

Изумрле гране индоевропских народа[уреди]

Анатолци и Тохарци представљају две изумрле гране индоевропских народа. Анатолци су настањивали подручје Анатолије, а у њих спадају Хетити, Лувијци, Ликијци, Лидијци, итд, док су Тохарци настањивали подручје средње Азије.

Поред тога, постојала је Палео-балканска група изумрлих индоевропских народа, чији су језици слабо познати, тако да међусобна сродност или положај језика ових народа у оквиру индоевропске језичке породице нису потпуно дефинисани. У ове народе спадају Антички Македонци, Илири, Трачани, Дачани, Гети, Пеонци, Либурни, Венети, Месапи, Јапиги, Фригијци, Мизијци, итд.

На западу Европе су постојали још неки индоевропски народи, као што су Лигури, Сикули и Лузитанци, али положај језика ових народа у оквиру индоевропске језичке породице такође није потпуно дефинисан.

Види још[уреди]