Иљушин Ил-38

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-38

Иљушин Ил-38
Иљушин Ил-38

Општи подаци
Намена против подморнички
Посада 7
Порекло Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач ОКБ Иљушин фабрика No 240
Пробни лет 27. 09. 1961.
Уведен у употребу 1967.
Повучен из употребе још лети
Статус оперативан
Први корисник морнаричка авијација Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Број примерака 57
Димензије
Дужина 39,6 m
Висина 10,2 m
Размах крила 37,42 m
Површина крила 140,00 m²
Маса
Празан 36.000 kg
Максимална тежина 66.500 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 4
Физичке особине
Турбо-елисни мотор ТВД Прогресс (Ивченко) АИ-20М
Снага 3.169 kW
Снага у КС 4.250 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 610 km/h
Економска брзина 400 km/h
Радијус кретања 2.000 km
Долет 6.500 km
Плафон лета 10.000 m
Брзина пењања 320 m/min
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-38 (Iljušin Il-38) (НАТО назив May) је четворомоторни турбоелисни совјетски против подморнички авион, пројектован у ОКБ Иљушин, а направљен на бази путничког авиона Ил-18Д у фабрици авиона No 240 из Москве у СССР, у периоду од 1967. до 1970. године.

Пројектовање и развој[уреди]

Технички опис[уреди]

Авион Ил-38 је нискокрилни једнокрилац металне конструкције са четири турбоелисна мотора АИ-20М. Авион је настао адаптацијом авиона Ил-18Д први пут је полетео 27. септембра 1961. године. У односу на Ил-18 овај авион има крила померена унапред за 3 метра, дужи труп за 4 метра, а у репном продужетку је смештен сензор магнетометра. У утроби авиона се налазе два преградка за смештај против подморничког оружја. Све остало је као код Ил-18.

Електронска опрема[уреди]

  • навигациони систем,
  • аутопилот,
  • навигациони уређај,
  • компас систем,
  • радио-компас,
  • систем за претраживање и праћење „Беркут“,
  • МАД детектор магнетних аномалија,
  • комуникациона опреме.

Наоружање[уреди]

  • 2 против подморничка торпеда АТ-1 или АТ-2,
  • 10 дубинских бомби ПЛАБ-250,
  • 8 морских мина АНД-2,
  • бомбе за осветљавање и сонар бове.
  • крстареће ракете за површинске бродове,

Оперативно коришћење[уреди]

Авион Ил-38 је произведен у фабрици No 240 у Москви СССР, у периоду од 1967. до 1970. године. За то време је произведено укупно 57 примерака ових авиона. Користе га морнаричка ваздухопловства Русије и Индије и планирају да га користе до 2015. године. Посада је 7-мо члана: пилот (капетан авиона), копилот, навигатор (инжењер лета), тактички координатор, радарски оператор, сензор оператор и оператор детектора магнетних аномалија (МАД). Ови авиони се могу користити за надзор, трагање и спашавање, поморске извиђачке и против подморничке ратне операције. Ови ваздухоплови могу да открију и пресрећу површинска пловила и подморнице.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Ил-38 изнад америчког носача Мидвеј

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Иљушин Ил-38