Иљушин Ил-2

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-2
Il2 sturmovik.jpg

Иљушин Ил-2

Опште
Намена јуришни - бомбардер, тренажер
Посада 1 / 2
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач Носилац посла Вороњешка фабрика авиона + више фабрика
Први лет 1940.
Почетак производње 15. фебруар 1941. година
Димензије
Дужина 11,60 m
Размах крила 14,60 m
Висина 4,17 m
Површина крила 38,50 m²
Маса
Празан 3 990 kg
Нормална полетна 5 310 kg
Макс. спољни терет 600 kg
Погон
Клипно-елисни мотор Микулин ПМ-38
Снага 1 x 1 158 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 450 km/h
Макс. брзина на H=0 433 km/h
Долет 638 km
Плафон лета 7 800 m
Брзина пењања 625 m/min
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил-2 Штурмовик (НАТО назив Bark) је био јуришни бомбардер и један од најзначајнијих совјетских борбених авиона, из времена Другог светског рата. У комбинацији са својим наследником (Иљушин Ил-10), произведено их је 36 163 примерака. Припада авионима који су произведени у највећем броју примерака у светској историји ваздухопловства. Сматра се да је најбољи јуришни бомбардер у току Другог светског рата и да је међу три авиона у свету на коме је обучено највише пилота. Авион је са највише надимака као што су: „грбавац“, „летећи тенк“, „летећи пешак“, „оклопник“, „убица тенкова“, „касапин“, „црна смрт“, „гвоздени Густав“, „бетон бомбардер“ и „летећи трактор“, надимке су му углавном давали непријатељски војници и пилоти. Авион Иљушин Ил-2 Штурмовик (значи Олујна птица), добро је пројектован у условима оскудне технологије, у односу на престижну на западу. Показао се као веома ефикасан у извршавању борбених задатака, у оквиру своје намене.[1]

Пројектовање и развој[уреди]

Идеју за совјетски оклопни авион имао је 1930. године Д. П. Григорович конструишући оклопне двокрилце ТСХ-1 и ТСХ-2. Међутим за овако тешке авионе Совјети нису имали адекватно снажан мотор који би обезбедио авиону потребне перформансе. Доктрина "Блицкрига“ натерала је Совјете да се ухвате у коштац са овим проблемом и створе авион који ће бити у стању да ефикасно заустави тенковску најезду на фронту. У Централном Конструкционом Бироу пројектантски тим конструктора авиона С. В. Иљушин-а је 1938. године пројектовао оклопљени двоседи авион ТсКБ-55 који је имао оклопљене посаду, мотор, хладњаке за воду и уље и резервоаре за гориво. Тежина оклопа је била 700 kg а тежина комплетног празног авиона 4 700 kg што износи скоро 15% тежине авиона. Да би што више смањио укупну тежину авиона конструктор је предвидео да оклоп буде истовремено и носећа структура авиона. Прототип ТсКБ-55 је на испитивањима победио своје конкуренте и усвојен за даље усавршавање. ТсКБ-55 је био претежак за мотор Микулин ПМ-35 снаге 1 022 kW (1 370 KS) па је из тог разлога репројектован прототип у ТсКБ-57 као једносед са снажнијим мотором Микулин ПМ-38 снаге 1 254 kW (1 680 KS). Овај прототип је полетео 12. октобар 1940. године а за производњу одобрен у марту 1941. Први авиони су стигли у оперативне јединице маја месеца 1941. године са именом Иљушин Ил-2. До почетка рата 22. јуни 1941. године опреративним јединицама је испоручено свега око 250 ових авиона.[1][2]

Технички опис[уреди]

Иљушин Ил-2 је једномоторини, трокраким металним пропелером погоњен, нискокрилни једнокрилац, мешовите конструкције са посадом од једног (касније два члана) специјано пројектован као јуришни бомбардер. Најзначајнија конструктивна карактеристика овог авиона је што је оклоп саставни део носеће структуре авиона, који обухвата носни и средишњи део авиона. Направљен је од челичних плоча (челик АБ-1 или АБ-2) међусобно спојене закивцима. У овај оклопљени део смештени су: мотор авиона, кокпит, хладњаци за воду и уље и резервоари за гориво тј. најрањивији део авионског постројења. За овај оклопљени део трупа прикачена су крила и репни део трупа који су били направљени од дрвета (дрвена носећа конструкција обложена лепенком). Мора се имати у виду да тада Совјети нису имали довољно алуминијума за градњу авиона па је дрво било изнуђено решење.[1][3]

Производња Иљушин-а Ил-2[уреди]

Поштанска марка СССР, са илустрацијом ИЛ-2 у борби у ваздуху.

Произваодња наоружања а нарочито авиона је била пропраћена великим проблемима. Фабрике авиона су биле углавном лоциране у близини Москве и западном делу Совјетског Савеза услед брзог напредовања Немаца било је неопходно дислоцирати постојеће фабрике у Уралску област и наставити производњу преко потребних авиона. Фабрике које су производила Ил-2 пресељене су за непуна два месеца али технологија производње авиона од дрвета има великих ограничења, сушење, обрада, лепљење и инпрегнација дрвета су поступци који дуго трају и веома је тешко постићи масовност у производњи. Насупрот томе производња Ил-2 а и осталих авиона је расла из дана у дан из месеца у месец. Када је захваљујући америчкој помоћи постао доступан алуминијум и дуралуминијум масовност производње је постала таква да је било могуће надокнадити све губитке и постићи превласт у ваздушном простору. У току производње и коришћења авиона Иљушин Ил-2 вршене су измене проузроковане како оперативно тактичким тако и технолошким захтевима. Авион се производио око 7 а оперативно користио 14 година. Производња по фабрикама је приказана у следећој табели:[1]

Фабрике 1941 1942 1943 1944 1945
№ 1 Самара (рус. Куйбышев) 5 2991 4257 3719 957
№ 18 Самара (рус. Куйбышев) 1510 3942 4702 4014 931
№ 30 Москва - 1053 2234 3377 2201
№ 381 Ленинград 27 243 - - -

Варијанте авиона Ил-2[уреди]

За време производње настало је не рачунајући у то прототипове преко 12 различитих верзија. Познате варијанте Иљушин-а Ил-2 су [1][2][4][5]:

  • Ил-2 једносед - Јуришни бомбардер једносед мотор ПД Микулин АМ-38
  • Ил-2 двосед - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД Микулин АМ-38
  • Ил-2 АМ-38Ф - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД Микулин АМ-38Ф
  • Ил-2 КСС - Јуришни бомбардер двосед са појачаним мотором ПД Микулин АМ-38Ф
  • Ил-2 М-82 - Јуришни бомбардер двосед мотор ПД М-82 (радијални мотор са ваздушним хлађењем)
  • Ил-2 ШФК-37 - Јуришни бомбардер против тенковски додатно наоружање
  • Ил-2 НА-37 - Јуришни бомбардер против тенковски топови 37 mm
  • Ил-2 НА-45 - Јуришни бомбардер против тенковски топови 45 mm
  • Ил-2 И - Тешки ловац
  • Ил-2 КР - Извиђач осматрач
  • Ил-2 Т - Торпедни
  • Ил-2 У - Школско - тренажни
Avil2 5.PNG
Avil2 7.PNG
Силуета авиона, једноседа Ил-2, у три пројекције.
Силуета побољшане варијанте Ил-2М3, двосед са стрелцем
у две пројекције.

Наоружање Иљушин-а Ил-2[уреди]

Иљушин Ил-2 у музеју у Норвешкој

Авион Иљушин Ил-2 је био моћно наоружан. Имао је са предње стране по два аутоматска топа од 20mm, 23mm, 37mm или 45mm у зависности од типа авиона, сви типови Ил-2 су имали по два митраљеза 7,62mm, неки типови (двоседи) у задњој свери су имали један тешки митраљез 12,7mm. Број патрона је зависио од калибра и типа авиона. Од ракетног наоружања су имали ненавођене ракете подвешане испод крила и то: 8 ракета РО-82mm или 4 ракете РО-132mm. У зависности од типа авиони Иљушин Ил-2 су могли да понесу од 200 до 600 kg разних бомби.[1]

Оперативно коришћење[уреди]

Споменик авиону Иљушин Ил-2 у Новоросијском

Авион Иљушин Ил-2 је коришћен од самог почетка ратних операција. Почетни резултати су били погубни, у прва три дана од непријатељских активности оборено је 10 Ил-2 а од осталих (несналажење у новонасталој ситуацији) је изгубљено 19 авиона и погинуло 20 пилота. Узроци су били следећи: пилоти нису имали довољно сати налета на овим авионима а о гађању, тактици да и не говоримо. Исто то је било и са службама које су се на аеродромима бринуле о опслуживању авиона.

Поручник Ана Јегорова летела на Ил-2 у 260 мисија

Временом се то променило прво се у институту детаљно разрадила тактика заснована на карактеристикама авиона и непријатељских тенкова прецизирала слаба места и утврдила на који начи и којим расположивим наоружањем се могу постићи најповољнији резултати. Пилоти су већ у пилотским школама детаљно упознати са тактиком, увежбали је и на бојном пољу примењивали, четири пилота ових авиона су били троструку хероји Совјетског Савеза, четворица су била двоструки хероји а један пилот једноструку херој. Авион се одликовао великом поузданошћу и жилавошћу. Летео је готово у свим условима који владају у тој великој земљи од сурових зима до жарких лета. Пошто је летео ниско, великом брзином а био добро оклопљен имао је веома мали број непријатеља, на калибре од 5 до 12mm је био неосетљив а топове великог калибра од 76mm или чувена „осамдесетосмица“ 88mm, која је била страх и трепет за савезничке бомбардере, није било могуће применити за обарање овог авиона због краткоће времена од уочавања циља до опаљења. Једини непријатељи су му били укопани аутоматски противавионски топови калибра 37 или 40mm. Жилавост ових авиона доказује податак да је на једном од њих после борбене мисије избројано преко 600 директних погодака. Ови авиони су допринели великим победама у борби против фашизма у Стаљинградској бици, бици код Куска па све до Берлина. Овај авион је направљен у 36.163 примерака, коришћен је у 6 земаља, најдуже је коришћен у Југославији где су дотрајале дрвене структуре ових авиона 1948 и 1949. године замењене металним (у земунској фабрици Икарус) тако да је век авиона продужен до 1954. године. Да их нису потиснули млазни авиони трајали би вероватно још и дуже. Данас постоје пет музејска примерка ових авиона у Београду, Москви, Варшави, Норвешкој и у Крумову Бугарска.[6][2]

Иљушин Ил-2 снимљен у јесен 1942.

Каратеристике[уреди]

ДIl-2.png
Силуете, у „плану“, једноседа и двоседа Ил-2.
Реактивные снаряды под крылом Ил-2.JPG
Невођене ракете РС-82/РС-132, под крилом Ил-2

Приказане карактеристике се односе на варијанту Ил-2М3[3][7]:

Техничке карактеристике

  • Посада: 2
  • дужина: 11,6 m
  • Размах крила: 14,6 m
  • Висина: 4,2 m
  • Површина крила: 38,5 m²
  • Маса празног: 4 360 kg
  • Маса оптерећеног: 6 160 kg
  • Масса максимальная взлётная: 6 380 kg
  • Маса оклопа: 990 kg
  • Мотор:: 1× V са воденим хлађењем 12-цилиндрични АМ-38Ф
  • Снага 1× 1285 kW

Летне карактеристике

  • Максимална брзина: 414 km/h
    • на висини 1 220 m: 404 km/h
    • при земљи: 386 km/h
  • Долет: 720 km
  • Стаза полетања: 335 m (са 400 kg бомби)
  • успон: 10,4 m/s
  • Практични плафон: 5500 m
  • Специфично оптерећење крила: 160 kg/m²
  • Однос снага / маса: 0,21 kW/kg

Наоружање

  • топови / митраљези:
    • 2× 23 mm пушки ВЯ-23 по 150 граната по топу
    • 2× 7,62 mm полуатоматска ШКАС по 750 метака по једном
    • 1× 12,7 mm одбрамбени топ УБТ у задњој кабини, 150 граната
  • Боорбени терети:
    • до 600 kg бомби
    • 4× РС-82 или РС-132 (невођене ракете)[8]
Карактеристике варијанти авиона Ил-2[3][7]
Ил-2
(ЦКБ-55П)
Ил-2 Ил-2
(1942)
Ил-2 КСС
(Ил-2М3)
Ил-2
(1944)
Ил-2
НС-37
Техничке карактеристике
Посада 1 (пилот) 2 (пилот и стрелац)
Дужина, m 11,6
Размах крила, m 14,6
Висина, m 4,17
Површина крила, m² 38,5
Маса празног, kg 3 990 4 261 4 525 4 360 4 525 4 625
Маса оптерећеног, kg 5 310 5 788 6 060 6 160 6 360 6 160
Маса спољних терета, kg 1 320 1 527 1 535 1 800 1 835 1 535
Маса горива, kg 470 535
мотор 1× АМ-38 1× АМ-38Ф
Снага, kW 1× 1 242 1× 1 283 1× 1 283 1× 1 283
Летне карактеристике
Максимална брзина
на висини
, km/h / m
433 / 0
450 / 2 460
396 / 0
426 / 2 500
370 / 0
411 / 1 200
403 / 0
414 / 1 000
390 / 0
410 / 1 500
391 / 0
405 / 1 200
Брзина слетања, km/h 140 145 145 136
Практични долет, km 638 740 685 720 765 685
Практични плафон, m 7 800 6 200 6 000 5 500 6 000
Брзина пењања, m/s 10,4 н/д 6,95 10,4 8,3 7,58
Време успона,
m/min
1 000 / 1,6
5 000 / 9,2
1 000 / 2,2
3 000 / 7,4
5 000 / 14,7
1 000 / 2,4
3 000 / 7,8
5 000 / 17,8
5 000 / 20,0 5 000 / 15,0 1 000 / 2,2
3 000 / 7,0
5 000 / 15,5
Стаза полетања, m 450 420 400 н/д 395 370
Стаза слетања, m 400 500 н/д 535 500
Специфично оптерећење крила, kg/m² 138 150 157 160 165 160
Однос снага / маса, W/ kg 230 210 204
Наоружање
Топови / митраљези 2× 20 мм ШВАК
по 210 сн.
2× 7,62 мм ШКАС
по 750 мет.
2× 23 мм ВЯ
по 150 сн.
2× 7,62 мм ШКАС
по 750 мет.
2× 23 мм ВЯ
по 150 сн.
2× 7,62 мм ШКАС
по 750 мет.
1× 12,7 УБТ
2 × 37 мм НС
по 50 сн.
2× 7,62 мм ШКАС
по 750 п.
1× 12,7 УБТ
Ракете 8 × РС-82 или РС-132 4 × РС-82 или РС-132 не
Бомбе 400—600 kg бомби 100—200 kg бомби

Корисници[уреди]

Земље које су користиле овај авион

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „ИЛ-2“ Приступљено 7. 12. 2010.. 
  2. ^ а б в „ИЛ-2 у „Кутку неба““ Приступљено 7. 12. 2010.. 
  3. ^ а б в Енциклопедија, Приступљено 8. 12.2010. г.
  4. ^ „Варијанте“ Приступљено 8. 12. 2010.. 
  5. ^ „Ил-2 М-82 у „Кутку неба““ Приступљено 8. 12. 2010.. 
  6. ^ „Херој Иван Драченко“ Приступљено 8. 12. 2010.. 
  7. ^ а б Michulec (1999), стр. 72.
  8. ^ „РС-82(132) у Кутку неба“ Приступљено 9. 12. 2010.. 

Литература[уреди]

  • Шавров, В. Б. (2002) (на ((ru))). История конструкциий самолетов в СССР 1938-1950 гг.. Москва: Машиностроение. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Јанић, Чедомир (2003). „На суровом ратном небу 1939—1945“ (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. стр. 111. (COBISS). 
  • Жутић, Никола; Бошковић Лазар.; (1999) (на ((sr))). Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. Београд: Икарбус. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 978-1-84065-092-1. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 
  • Michulec, Robert (1999) (на ((pl))). Ił-2 Ił-10. Monografie Lotnicze #22. Gdańsk: AJ-Press. ISBN 978-83-86208-33-3. 
  • Chant, Christopher (1977). „Iljušin Il-2 Šturmovik“ (на ((sr))). Drugi svjetski rat - Avioni. Zagreb: Alfa. стр. 102-103. 

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Iljušina“ (на ((ru)),((en))). www.ilyushin.org Приступљено 30.10.2010. 
  • „Ил-2“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 7. 1. 2011.. 
  • „Il-2“ (на ((en))). break-left.org Приступљено 7. 1. 2011.. 
  • „IL-2m3 "Šturmovik"“ (на ((sr))). Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs Приступљено 2. септембар 2010. 



Стална поставка Музеја ваздухопловства Београд