Какањ

Координате: 44° 07′ 34″ С; 18° 06′ 58″ И / 44.125980° С; 18.116140° И / 44.125980; 18.116140
С Википедије, слободне енциклопедије
Какањ
Поглед на Какањ
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонЗеничко-добојски кантон
ОпштинаКакањ
Становништво
 — 2013.Пад 11.796
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 34″ С; 18° 06′ 58″ И / 44.125980° С; 18.116140° И / 44.125980; 18.116140
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Какањ на карти Босне и Херцеговине
Какањ
Какањ
Какањ на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број72240
Позивни број(+387) 032
Веб-сајтwww.opcina-kakanj.com

Какањ је индустријски град и сједиште општине Какањ у централној Босни, који се налази сјеверно од Високог, а југоисточно од Зенице. Смештен је између брда на обе обале ријеке Згошће. Административно припада Зеничко-добојском кантону Федерације Босне и Херцеговине.

Град Какањ је 1991. имао 12.016 становника. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Какњу је пописано 11.796 лица.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Какањ је основан 1900. године, када је Босна била под влашћу Аустроугарске, у околини тек отвореног рудника угља, који је почео са производњом 1902. године. Следећих сто година, Какањ се развијао без урбаног планирања, у почетку само око рудника, а касније и на обалама ријека Згошће и Босне.

Какањска култура[уреди | уреди извор]

Какањска култура је културна група средњег неолита, која обухвата, осим локалитета у Какњу, по коме је култура и добила назив и локалитета Обре, Попратница, Арнаутовићи и Завидовићи. Карактеришу је насеља, везана за обалне терасе реке Босне. У Какњу су откривене земунице. Од остатака материјалне културе преовлађују калупасте секире, од коштаног оруђа јављају се шила, глачла и спатуле. Керамика је разноврсна, груба, монохромна, која са ритонима чини основну карактеристику ове групе. Површина монохромне керамике је добро углачана, као код бутмирске културе. Од облика се јављају полулоптасте шоље са равним дном, високе шоље благе профилације, тањири и купе, ритони на 4 ноге. Орнамет је барботин, а јављају се и пластични и урезани мотиви. Пластика је слабо заступљена.[2]

Значај[уреди | уреди извор]

Термоелектрана
Фабрика Цемента

Какањ је један од најзначајнијих босанско-херцеговачких индустријских и туристичких градова. Индустрија — У Какњу се налази Термоелектрана Какањ, Фабрика Цемента Какањ, Рудник мрког угља Какањ...

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насељено мјесто Какањ
2013.[3]1991.[4]1981.[5]1971.[6]
Укупно11 796 (100,0%)12 008 (100,0%)8 360 (100,0%)5 646 (100,0%)
Бошњаци9 408 (79,76%)4 977 (41,45%)13 224 (38,56%)12 053 (36,36%)1
Хрвати959 (8,130%)2 387 (19,88%)1 984 (23,73%)2 109 (37,35%)
Роми664 (5,629%)287 (3,433%)12 (0,213%)
Босанци247 (2,094%)
Срби205 (1,738%)2 053 (17,10%)1 337 (15,99%)1 026 (18,17%)
Неизјашњени105 (0,890%)
Босанци и Херцеговци89 (0,754%)
Муслимани40 (0,339%)
Остали39 (0,331%)750 (6,246%)145 (1,734%)39 (0,691%)
Албанци14 (0,119%)18 (0,215%)24 (0,425%)
Словенци13 (0,110%)49 (0,586%)101 (1,789%)
Непознато5 (0,042%)
Македонци3 (0,025%)4 (0,048%)3 (0,053%)
Црногорци2 (0,017%)46 (0,550%)49 (0,868%)
Југословени1 (0,008%)1 841 (15,33%)1 266 (15,14%)230 (4,074%)
Турци1 (0,008%)
Православци1 (0,008%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Спортски клубови[уреди | уреди извор]

Спорт у Какњу је доста развијен. Постоји фудбалски клуб Рудар Какањ, који постоји од 1928. године. Постоји и одбојкашки клуб Какањ, који је најтрофејнији одбојкашки послератни клуб у Босни и Херцеговини, више пута је представљао Босну и Херцеговину на европским такмичењима. Од осталих клубова издваја се шаховски клуб Рудар Какањ, и куглашки клуб Какањ, који су исто тако представљали Босну и Херцеговину, више пута на европским такмичењима. Поред ових клубова истакнути клуб је и тениски клуб Камени дворац.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 09. 05. 2016. 
  2. ^ Праисторија југословенских земаља, II, Сарајево, 1983.
  3. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  4. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 55/56/57)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 12. 12. 2015. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 12. 2015. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 12. 12. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]