Касим Жомарт Токајев

С Википедије, слободне енциклопедије
Касим Жомарт Токајев
Qasym-Jomart Kemelūly Toqaev
Токајев 2022.
Лични подаци
Датум рођења(1953-05-17)17. мај 1953. (70 год.)
Место рођењаАлма Ата, Совјетски Савез
Држављанство Казахстан
РелигијаСунизам
Политичка каријера
Политичка
странка		Светло отаџбине (Нур Отан)
Чин
врховни командант као председник Казакстана
20. март 2019.
ПретходникНурсултан Назарбајев

Касим Жомарт Токајев (каз. Qasym-Jomart Kemelūly Toqaev; 17. мај 1953) казашки је политичар и дипломата. Ступио је на дужност председника Казахстана 20. марта 2019. године,[1] наследивши Нурсултана Назарбајева који је поднео оставку 19. марта 2019. године, након 29 година власти.[2] Био је председник Сената Казахстана од 16. октобра 2013. до 19. марта 2019. и од 11. јануара 2007. до 15. априла 2011. године.[3] Токајев је био премијер Казахстана од 1. октобра 1999. до 28. јануара 2002. и генерални директор Канцеларије Уједињених нација у Женеви од 12. марта 2011. до 16. октобра 2013. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 17. маја 1953. године у Алма Ати.

Председништво[уреди | уреди извор]

Дана 19. марта 2019. године тадашњи председник Нурсултан Назарбајев је објавио оставку.[4] Према Уставу Казахстана, у случају превременог престанка овлашћења, председник Сената постаје председник до краја претходног мандата.[5] Дана 20. марта, Токајев је званично преузео дужност председника.[6][7][8] Одмах након инаугурације, Токајев је предложио преименовање главног града Казахстана по имену свог претходника, а истог дана је парламент Казахстана одобрио преименовање Астане у Нур-Султан.[9][10] Руски председник Владимир Путин био је један од првих страних лидера који је честитао Токајеву, позивајући га да посети Москву у заједничком телефонском разговору са њим и Назарбајевим.[11] Кинеска влада је такође описала Токајева као „старог пријатеља“ и „доброг пријатеља“.[12]

Инаугурација[уреди | уреди извор]

После победе на председничким изборима 2019. године, Токајев је положио заклетву као други председник Казахстана 12. јуна 2019. у Палати независности у Нур-Султану, којој су присуствовали високи казахстански званичници, укључујући и самог бившег председника Назарбајева.[13] Одатле се Токајев обратио нацији да ће поштено служити грађанима нације, наводећи да ће „различита мишљења, уједињена нација“ бити слоган његовог председавања.[13]

2019.[уреди | уреди извор]

Токајев и Путин у Кремљу, 4. априла 2019

У јуну 2019. године, након експлозије војног складишта муниције у граду Арис, која је резултирала евакуацијом становника и стотинама повређених, Токајев је покренуо кривични поступак и наложио министарствима унутрашњих послова и одбране да спрече могуће нове експлозије, обећавајући да ће сви починиоци бити процесуиран.[14] Токајев је посетио град 25. јуна, обилазећи зграде које су биле погођене експлозијом, као и састанке са хоспитализованим жртвама.[15]

Токајев је своје прво обраћање о стању нације одржао 2. септембра 2019. Обраћање је било фокусирано на јачање цивилног друштва и социјалне сигурности, подршку домаћем пословању и економском развоју.[16]

У октобру 2019. године објављено је да је свим потенцијалним министарским кандидатима потребно одобрење Назарбајева пре именовања, са изузетком министра одбране, министра унутрашњих послова и министра спољних послова.[17]

Након пада авиона Бек Ер 2100, Токајев је наредни дан, 28. децембар 2019. године, прогласио националним даном жалости и рекао да ће „сви одговорни бити строго кажњени у складу са законом“.[18] Такође је наредио суспензију извођења. одобрење летења Бек Ер-а, домаће авио-компаније која је укључена.[19]

2020.[уреди | уреди извор]

Након етничких сукоба Дунган-Казах који су избили у фебруару 2020, Токајев је отпустио гувернера, заменика гувернера и шефа полиције јужног региона Џамбил.[20][21][22] Токајев је окривио „две криминалне групе“ које се боре око кријумчарења за смртоносно етничко насиље између етничких Казахстана и релативно богатије мањине Дунгана.[23]

У интервјуу новинској агенцији Информбиро, Токајев је прокоментарисао судбину Мухтара Џакишева, рекавши да је „ово питање искључиво у надлежности суда. Наравно, упознат сам да је Џакишев више пута тражио условни отпуст због лошег здравља. Седница првостепеног суда одржаће се 3. марта, сачекајмо његову одлуку, за коју сам сигуран да ће бити правична.“[24] Дана 3. марта 2020. године, Градски суд у Семеју усвојио је захтев за условно отпуштање Џакишева. Од 2009. служио је казну од 14 година затвора.[25]

Дана 2. маја 2020. године, Назарбајевљева ћерка Дарига Назарбајева је уклоњена из Сената и Токајев је уклонио њену улогу председавајућег.[26] Појавиле су се многе теорије да је то био знак или да Токајев шири свој политички утицај или да расте свађа између владајуће елите.[27]

У свом другом обраћању о стању нације 1. септембра 2020, Токајев је представио седам реформи са највећим фокусом на економски опоравак. Одатле је говорио о оптимизацији казахстанског друштвеног система, повећању продуктивности и зеленијој економији, изједначавању услова пословања, улагању више у образовање и надгледању државне администрације како она постаје осетљивија и одговорнија.[28]

2021.[уреди | уреди извор]

У јесен 2020. Токајев је најавио датум парламентарних избора 2021. године, где је тврдио да су изборни и политички процес либерализовани како би се омогућило веће учешће у цивилном друштву и да ће се нови сазив парламента фокусирати на подршку друштвено-економским реформама.[29] Током изборног дана, Токајев је рекао да ће влада поднети оставку у складу са законом и да ће се консултовати са новоизабраним посланицима и партијским лидерима у вези са именовањем премијера и чланова кабинета.[30] После гласања, владајући Нур Отан, упркос губитку десетак места, био је на врху резултата у којима је Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) навела да је на изборима „недостајало истинско такмичење“.[31] На првој седници 7. парламента одржаној 15. јануара 2021. Токајев је поново именовао Аскара Мамина за премијера.[32]

Дана 28. априла 2021. године, бивши председник Назарбајев поднео је оставку на функцију председавајућег Скупштине народа Казахстана. Одатле је предложио Токајева да га наследи, што су подржали чланови Скупштине народа. Токајев је заузврат предложио Назарбајева да буде именован за „почасног председавајућег”, рекавши да би статус требало да „с правом припада” њему због „историјске заслуге”.[33]

23. новембра 2021. портпарол првог председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, Аидос Укибај, саопштио је да ће бивши председник препустити овлашћења председника странке Нур Отан садашњем председнику Касиму Жомарту Токајеву.

2022.[уреди | уреди извор]

Токајев на самиту Шангајске организације за сарадњу 2022

После немира у Казахстану 2022. године, Токајев је сменио премијера Аскара Мамина, као и његову Владу.[34] Иако је у почетку покушавао да смири јавност у раним фазама протеста обећавајући да ће представити своје нове предложене реформе[35] и увести контролу цена за течни природни гас, дизел и бензин, као и за друштвено значајна добра,[36][34] Токајев је издао наређења војсци да употреби смртоносну силу против демонстраната и да „пуца да убије, без упозорења.“[37] Такође је именовао Алихана Смајлова, који је раније био заменик премијера и министар финансија, за новог премијера.[38]

Токајев је 16. марта 2022. предложио уставне реформе којима би се ограничила овлашћења његове канцеларије, рекавши да земља треба да пређе са „суперпредседничке“ владавине на председничку републику са јаким парламентом. Токајев је 26. априла 2022. напустио партију Аманат, чиме је окончан доминантни партијски систем у земљи. Накнадно, током референдума 5. јуна 2022. године, у Устав је унета одредба по којој председник Републике Казахстан за време вршења својих овлашћења не сме бити члан ниједне политичке партије.[39]

Ванредни избори за председника Републике Казахстан одржани су 20. новембра 2022. године на којима је победио Касим-Жомарт Токајев са 81,31% гласова.[40]

Спољна политика[уреди | уреди извор]

Мапа међународних председничких путовања Токајева
Токајев на Савету за сарадњу туркијског говорног подручја 2021. у Истанбулу, Турска

Токајев је обећао континуитет спољне политике коју је покренуо његов претходник Нурсултан Назарбајев. То значи наставак мера за привлачење страних инвестиција, вишевекторску спољну политику и обезбеђење безбедности у региону.[41] Током свог првог месеца на функцији, срео се са 4 светска лидера, од којих 2 у иностранству, а друга два у Нур-Султану.

У априлу 2021. Токајев је потписао декрет о формирању специјалног представника за међународну сарадњу, тврдећи да ће таква функција повећати пажњу руководства Казахстана на питања међународне сарадње у светлу динамично мењајуће глобалне и регионалне агенде.[42] На ту функцију је именовао Ержана Казиханова, који је добио инструкције да се бави питањима проширења међународне сарадње у хуманитарној сфери, климатској дипломатији, као и промовисањем кључних спољнополитичких иницијатива Казахстана.[42]

Током шестог састанка Конференције о интеракцији и мерама за изградњу поверења у Азији, одржаном 10-11. октобра 2021, Токајев је предложио претварање међувладиног форума у ​​пуноправну организацију, истичући да ће трансформација нагласити нову улогу Азије у глобалним пословима која заузврат дати државама чланицама обавезу да створе „заиста заједничку, недељиву и свеобухватну безбедносну архитектуру на највећем континенту“.[43][44]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Токаев принёс присягу и вступил в должность президента Казахстана”. RT на русском (на језику: руски). Приступљено 20. 3. 2019. 
  2. ^ „Kazakh President Nazarbaev Abruptly Announces Resignation”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 20. 3. 2019. 
  3. ^ „Kairat Mami to be the new Senate Speaker”. Tengrinews.kz (на језику: енглески). 15. 4. 2011. Приступљено 20. 3. 2019. 
  4. ^ „Kazakh President Nazarbaev Abruptly Announces Resignation”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 19. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  5. ^ „The Constitution of the Republic of Kazakhstan – Official site of the President of the Republic of Kazakhstan”. Akorda.kz. Архивирано из оригинала 24. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  6. ^ „Veteran Kazakh leader Nazarbayev resigns after three decades in power”. Reuters. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 20. 3. 2019. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  7. ^ „Tokayev sworn in as Kazakhstan's interim president”. TASS. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 20. 3. 2019. 
  8. ^ „Speech by President Kassym-Jomart Tokayev at the Joint Session of the Parliament | Embassy of Kazakhstan in Washington, D.C.”. kazakhembus.com. Архивирано из оригинала 24. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  9. ^ „Новый глава Казахстана предложил переименовать Астану в Нурсултан”. regnum.ru. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. 
  10. ^ „Парламент Казахстана одобрил переименование Астаны в Нурсултан”. BFM.ru – деловой портал. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  11. ^ „Telephone conversation with Nursultan Nazarbayev and Kassym-Jomart Tokayev”. President of Russia. Архивирано из оригинала 22. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  12. ^ „China welcomes new Kazakh leader Kassym-Jomart Tokayev as an 'old friend and good friend'”. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала 25. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  13. ^ а б „Tokayev sworn in as Kazakhstan's 2nd president”. Daily Sabah (на језику: енглески). 2019-06-12. Приступљено 2022-03-22. 
  14. ^ „Blast at weapons depot triggers evacuation of 44,000 amid fears unexploded shells could turn town's streets into minefields”. The Independent (на језику: енглески). 2019-06-24. Приступљено 2022-03-22. 
  15. ^ Syundyukova, Nazerke (2019-06-25). „Tokayev visited Arys city after explosion military warehouse”. qazaqtimes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  16. ^ „Kazakh President's first state-of-nation address emphasises public involvement in government, say experts”. The Astana Times. 3. 9. 2019. Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено 9. 9. 2020. 
  17. ^ „Kazakhstan's Nazarbayev to Confirm Ministers, Governors: Decree”. Reuters. 21. 10. 2019. Архивирано из оригинала 6. 11. 2019. г. Приступљено 16. 12. 2019 — преко usnews.com. 
  18. ^ „President Tokayev declares December 28 a national day of mourning”. www.inform.kz. 27. 12. 2019. Архивирано из оригинала 17. 3. 2022. г. Приступљено 28. 12. 2019. 
  19. ^ „Bek Air grounded after fatal Fokker 100 accident at Almaty”. FlightGlobal. 27. 12. 2019. Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  20. ^ „Violence in Kazakhstan Turns Deadly for Dungans”. The Diplomat. 11. 2. 2020. Архивирано из оригинала 17. 2. 2020. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  21. ^ „Ethnic violence blows hole in Kazakhstan's narrative of tolerance”. Al Jazeera. 10. 2. 2020. Архивирано из оригинала 8. 1. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  22. ^ „Kazakhstan: Trial over deadly ethnic violence leaves bitter taste for Dungans”. Eurasianet. 28. 4. 2021. Архивирано из оригинала 8. 1. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  23. ^ „Kazakh president says smuggler gangs behind deadly ethnic clashes”. Reuters. 1. 3. 2020. Архивирано из оригинала 8. 1. 2022. г. Приступљено 8. 1. 2022. 
  24. ^ „Касым-Жомарт Токаев: Все национальности, проживающие в Казахстане, по сути являются единой нацией”. informburo.kz (на језику: руски). 2020-02-29. Архивирано из оригинала 5. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-05. 
  25. ^ „Kazakh court frees ex-CEO of state nuclear firm”. Reuters (на језику: енглески). 2020-03-03. Архивирано из оригинала 5. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-05. 
  26. ^ „Daughter of former Kazakh leader leaves key Senate post”. Reuters (на језику: енглески). 2. 5. 2020. Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 2020-05-02. 
  27. ^ „Президент Казахстана снял дочь Назарбаева с поста спикера сената”. DW.COM (на језику: руски). Архивирано из оригинала 3. 5. 2020. г. Приступљено 2020-05-02. 
  28. ^ Kumenov, Almaz (2020-09-03). „Kazakhstan: Presidential address fails to excite”. eurasianet.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  29. ^ Kumenov, Almaz (2020-10-21). „Kazakhstan: Parliamentary elections scheduled for January 10”. eurasianet.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  30. ^ Satubaldina, Assel (2021-01-10). „President Tokayev Casts Vote at Kazakh Parliamentary Election”. The Astana Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  31. ^ Putz, Catherine (2021-01-11). „Nur Otan Tops Kazakh Parliamentary Election That 'Lacked Genuine Competition'”. thediplomat.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-03-22. 
  32. ^ „Askar Mamin reappointed as Kazakh prime minister after election”. Reuters (на језику: енглески). 2021-01-15. Приступљено 2022-03-22. 
  33. ^ „Назарбаев покидает пост главы Ассамблеи народа Казахстана”. www.forbes.kz (на језику: руски). 2021-04-28. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-28. 
  34. ^ а б Walker, Shaun (2022-01-05). „Kazakhstan protests: government resigns amid rare outbreak of unrest”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-05. 
  35. ^ Запара, Екатерина (2022-01-07). „Токаев пообещал предложить план реформ на фоне беспорядков в Казахстане”. Известия (на језику: руски). Архивирано из оригинала 20. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-20. 
  36. ^ Кадакова, Екатерина (2022-01-05). „Президент Казахстана отправил правительство в отставку и ввел государственное регулирование цен на сжиженный газ, дизель и бензин”. babel.ua (на језику: руски). Архивирано из оригинала 20. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-20. 
  37. ^ „Kazakh president gives shoot-to-kill order to quell protests”. Al Jazeera (на језику: енглески). 7. 1. 2022. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-12. 
  38. ^ Chaudhury, Dipanjan Roy (2022-01-12). „Kazakh President announces action plan to address damages caused by terrorists”. The Economic Times. Архивирано из оригинала 17. 3. 2022. г. Приступљено 2022-01-20. 
  39. ^ „Kazakh President Tokayev lays out constitutional reform plan”. Reuters. 2022-03-17. 
  40. ^ „Tokayev wins Kazakh presidential election with 81.3% of vote”. Reuters. 2022-11-21. 
  41. ^ „New Kazakh President sworn in, praises predecessor, pledges continuity”. astanatimes.com. 20. 3. 2019. Архивирано из оригинала 30. 3. 2019. г. Приступљено 23. 10. 2019. 
  42. ^ а б Kuyk, Abira (2021-04-08). „Tokayev's New Special Representative for International Cooperation Will Advance Kazakhstan's Leadership Agenda”. The Astana Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 6. 2021. г. Приступљено 2021-06-05. 
  43. ^ Satubaldina, Assel (2021-10-13). „President Tokayev Proposes Transforming CICA into Full-Fledged International Organization”. The Astana Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-14. 
  44. ^ „Participation of ECO Secretary General at the 6th meeting of CICA Ministers of Foreign Affairs”. www.eco.int. 2021-10-12. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Касим Жомар Токајев на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Касим_Жомарт_Токајев&oldid=27716595”