Корисник:Nikolais3022/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Бен Фогл

Краљевско географско друштво
Фогл на Антарктику (2023)
Пуно имеБенџамин Мајер Фогл [1]
Датум рођења(1973-11-03)3. новембар 1973.
Место рођењаВестминстер, Лондон, Енглеска
ОбразовањеУниверзитет у Портсмутy Универзитет Костарике
ЗанимањеТелевизијски водитељ и писац
СупругаМарина Фогл (в. 2006)[2]
ДецаЛудо Фогл (р. 2009), Иона Фогл (р. 2011)[2]
РодитељиЏулија Фостер, Брус Фогл
Веб-сајтhttps://www.benfogle.com/


Бенџамин Мајер Фогл (енгл. Benjamin Myer Fogle), Краљевско географско друштво (рођен 3. новембра 1973[3]) је енглески телевизијски водитељ, писац и авантуриста, најпознатији по улогама на телевизијским каналима у Великој Британији Канал 5 Би-Би-Си и Ај-Ти-Ви.

Рани живот[уреди | уреди извор]

Фогл је син енглеске глумице Џулије Фостер и канадског ветеринара Бруса Фогла. Образовао се у две независне школе: Хол школа, Хемпстед у Лондону, и Брајанстон школа у Бландфорд Форуму, Дорсет.

Фогл је отишао у Еквадор на годину дана, да ради у прихватилишту за сирочад и предаје енглески. Затим је провео другу годину радећи на пројекту за очување корњача на Обали Комараца у Хондурасу и Никарагви.

Фогл је студирао латиноамеричке студије на Универзитету у Портсмуту, пре него што је провео годину дана на Универзитету Костарике.[4]

У том периоду, Фогл је такође постао везиста у Краљевској морнаричкој резерви, служећи као официр УРНУ на ХМС Блазеру и достављајући помоћ ратом разореној Босни и Хрватској.[5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Магазини[уреди | уреди извор]

Фоглови почетни послови укључивали су позицију уредника слика у часопису Татлер.[4]

Телевизија[уреди | уреди извор]

Фогл је први пут стекао пажњу јавности када је учествовао у Би-Би-Си-јевом ријалити програму Изгубљени 2000, који је пратио групу од тридесет и шест особа напуштених на шкотском острву Тарансеј током једне године, почевши од 1. јануара 2000. Ово је био друштвени експеримент са циљем да се за годину дана створи потпуно самоодржива заједница.

Фогл је телевизијски водитељ који је радио за Би-Би-Си, Ај-Ти-Ви, Канал 5, Скај, Дискавери и канал Национална Географија у Великој Британији. Водио је програме Крафтс, Један човек и Његов пас, Кантрифајл, Земљани путеви, Екстремни снови са Беном Фоглом, Животињски парк, Дивљина на западној обали, Дивљина у Африци, "Бен Фогл - Афричка миграција" и Бен Фогл - Бег у времену.

Године 2010, Фогл је снимио филм о болести која изазива деформацију лица нома за Би-Би-Си Два документарац Направи ми ново лице, који је пратио рад добротворне организације Фејсинг Африка и Болницe Велики Ормонд Стрит[6]

Фогл је продуцирао филмове о поморској историји и Краљевском Националном Институту за спасавање на мору (КНИ) за Хистори Канал и пратио принчеве Вилијама и Харија на њиховом првом заједничком краљевском обиласку Боцване и снимио ексклузивни документарац под називом Африка Принца Вилијама. Он је обележио стогодишњицу експедиције капетана Скота до Јужног пола са филмом Тајне Скотове колибе. Фогл је популаран на мотивационој и корпоративној говорничкој сцени. Његов документарни филм у два дела Пливање са крокодилима емитован је на Би-Би-Си Два у 2012. години.[7] Производња је почела 2011. године за Град олуја у 3Д формату на Скај Један и Националној Географији.[8] Фогл је две године био ангажован као специјални кореспондент за Ен-Би-Си новости у Сједињеним Америчким Државама, у 2011. Њихов циљ био је да прате априлско краљевско венчање принца Вилијама и Кетрин Мидлтон, као и Лондонске олимпијске игре 2012.[9]

Фогл се појављивао у емисији Кантрифајл, са Џоном Крејвеном од 2001. до 2008. године, током којих је извештавао о различитим сеоским забавама у Великој Британији. Поново се придружио програму 2014. године.

Од 2013. године, Фогл је водио две сезоне серијала Животи у пристаништима, документарну серију на Ај-Ти-Ви-у. 2014. године, Фогл се придружио тиму водитеља на Ај-Ти-Ви серијалу Кантривајз са Лиз Бонин и Полом Хајнијем, који обухвата различите аспекте британске обале и села.

Од 2013. године, Фогл води своју емисију за Канал 5 под називом "Бен Фогл: Нови Животи у Дивљини", у којој прати приче људи који живе "ван мреже" у дивљини и изоловани су од друштва.[10]У 2024. години, интервјуисао је музичарку Ванесу Фореро у њеној колумбијској колиби о отмици њене мајке Марине Чапман, и изразио је своју наду да ће направити филм о животној причи Чампан.[11]

Фогл је преузео улогу домаћина поново постављене и преименоване, "Клинике за животиње Бена Фогла", на Каналу 5, заменивши осрамоћеног водитеља Ролфа Хариса.

Спорт[уреди | уреди извор]

Фогл и Кракнел пре почетка Атланске веслачке трке (2005)

Атлантска веслачка трка[уреди | уреди извор]

Фогл је био први који је прешао циљ у паровима у трци "Атлантска веслачка трка" у периоду 2005–2006. у "Духу ЕДФ Енергије", у пару са олимпијским веслачем Џејмсом Кракнелом. Током такмичења у овој трци од 3.000 миља, њихов чамац је потпуно преврнут од стране великих таласа. Доспели су на обалу Антигве у 07.13 по Гриничу 19. јануара 2006. године, са временом преласка од 49 дана, 19 сати и 8 минута. Након казни, пласирали су се на друго место у паровима и четврто укупно. Године 2007, Би-Би-Си серија која је пратила овај дуо, Кроз Пакао и Високу Воду, освојила је награду Краљевског Телевизијског Друштва.

Маратон песка[уреди | уреди извор]

Такође је завршио шестодневни Маратон песка за Светски фонд за природу преко 160 миља (260 км) Сахарске пустиње и Сафариком маратон у Кенији за Туск Траст, са чуваром парка за сафари у Лонглиту Рајаном Хоклијем. Фогл је завршио Бупа Велику северну трку за 1 сат и 33 минута, Лондонски маратон и Полу Маратон у Краљевским Парковима. Победио је глумца из серије Ист Ендерс Сида Овена у три рунде добротворног бокс меча за Би-Би-Си Спорт Релиеф под обуком Франка Бруна и недавно је поново претрчао Сафариком маратон у Кенији са повређеним војницима из Батлбека.

Амундсен Омега 3 трка до Јужног Пола[уреди | уреди извор]

Фогл се поново удружио са Кракнелом, заједно са Едом Коутсом, лекаром из Бристола,[12] као Тим Кинетик да учествују у првој "Амундсен Омега 3 трци до Јужног Пола". Шест тимова је кренуло у трку преко Антарктичке Висоравни како би обележили историјску трку из 1911 између Роалда Амундсена и Роберта Фалкона Скота. Водећи већи део времена у трци,[13] тиму је требало 18 дана, 5 сати и 10 минута да заврши трку од 770 километара, освојивши друго место у укупном поретку, 20 сати[14] [15] иза Норвешког тима, који су их похвалили истичући да је трка била "фантастична",[16] и више од два дана испред следећег пласираног тима.[17] Фогл је претрпео хипотермију и промрзлину носа, а тим је искусио температуре и до -40 °C. Трку је снимио Би-Би-Си за серију На танком леду и емитована је у лето 2009. године. Пет епизода На танком леду је емитовано на Би-Би-Си Два недељом увече,[18] достижући врхунски рекорд од 3,7 милиона гледалаца. Мекмилан је објавио извештај о њиховом путовању, Трка до Пола, која је постала једна од десет напродаванијих књига у Великој Британији.

У октобру 2009. године, Фогл и Кракнел су возили рикшу 423 миље од Единбурга до Лондона без заустављања. Требало им је 60 сати да стигну до главног града, прикупљајући новац за АМВП (Асоцијација Војника, Морнара, Ваздухопловаца и Породица). Догађај је снимљен као део доделе Награда Поноса Британије. Фогл и Кракнел су планирали да учествују у трци Тур Дивиде 2010, трци брдским-бициклом од 3.000-миља преко Стеновитих планина, од Банфа у Канади до границе са Мексиком. Светски рекорд држи Американац Метју Ли и износи 17 дана. Трка је одложена након што је Кракнел задобио повреде опасне по живот након што је пао са бицикла у Америци током тренинга. У 2013. години, Фогл и Кракнел су се поново удружили за своју трећу и последњу експедицију преко Празне четврти Омана за нову серију Би-Би-Си Два.

Монт Еверест[уреди | уреди извор]

Дана 16. маја 2018. године, Фогл је освојио Монт Еверест, завршавајући путовање током шестонедељног периода уз пратњу два шерпа водича и Кентона Кула.[19] Његовој експедицији се придружила и бивша олимпијска бициклисткиња Викторија Пендлтон, која је одустала од свог покушаја због тешке болести узроковане великом висином. Филм Наши Изазови Монт Евереста (Изазов: Еверест), који је документовао Канал Њуз (Си-Ен-Ен), емитован је у јуну 2018. године, како би се истакли еколошки проблеми око планина у његовој новој улози као покровитеља природе УН-а. Целокупни пројекат је омогућила добра пријатељица Фогла, Принцеза Хаја Бинт Ал Хусеин из Јордана, у спомен на свог оца, као и ради подизања свести и средстава за Црвени крст.[20][21]

Писање[уреди | уреди извор]

Фогл је написао десет књига; Чајанка на острвима (2004) у потрази за преосталим острвима у Британској империји, у којима путује на Свету Јелену, острво Асенсион, Фолкландска острва, Британске индијске океанске територије и Тристан да Куња. Такође је покушао да посети острво Питкерн приватном јахтом, али када су становници сазнали да је новинар, одбили су му допуштење за пристајање. Фогл тврди да су сумњали да је шпијун, и након шест сати испитивања одбијено му је допуштење за посету и депортован је. Такође је оптужен да је покушао да прокријумчари хлебно дрво са острва.[22] Књига је ушла у ужи избор за ВХСмит-ову народну награду за најбољу књигу путописа.

Такође је написао На отвореном мору (2006), објављен од стране Пингвин књига,током које је путовао око Британије у потрази за својим острвом.[23] Посетио је Кнежевину Силенд и покушао да се искрца на Рокол у Северном Атлантику. У 2006. години објављена је књига Прелазак, објављена у издању Атлантске књиге, коју је написао заједно са Кракнелом, пратећи њихов Трансатлански веслачки покушај. У 2009. години, Трка до Пола је објављена од стране Мекмилана и провела је десет недеља на списку најпродаванијих књига. Његова седма књига Лабрадор је изашла 2015. године. У њој, истражује порекло, карактеристике и подвиге породице.

У 2016. години Ланд Ровер: Прича о аутомобилу који је освојио свет објављена је.[24] Енглески: Прича о Мармелади, Стајању у Редовима и Времену, која је објављена 2017. године, истражује енглески национални карактер.[25] Објавио је своју десету књигу, Горе, у октобру 2018. године. Написао је са својом супругом, Марином, Горе документује његово планирање, обуку и кoначно освајање Мoнт Евереста.[26]

Године 2019 Фогл је покренуо серијал дечијих књига, које је написао заједно са најпродаванијим аутором дечијих књига Стивом Коулом и илустровао је Николас Илић. Инспирисан Фогловим реалним сусретима са животињама, серијал прати карактер господина Пса и његове бројне сараднике и пријатеље.[27] Између марта 2019. и јануара 2020. године, објављене су четири књиге о господину Псу, а две су најављене за крај 2020.[28]

Фогл пише недељни Земљописни дневник за Недељни Телеграф и редовни је колумниста за Дејли Телеграф, као и путописац за Индипендент допринео је и Вечерњем Стандарду, Њујорк тајмсу, Сандеј Тајмсу и Гламур магазину. Интервјуисао је Гордона Брауна и принца Вилијама за Мејл на Недељном УЖИВО магазину. Гостује као директор на Челтенхемском књижевном фестивалу и редован је учесник на Хеј-он-Вај фестивалу.

Активизам[уреди | уреди извор]

Фогл говори на конференцији о нелегалној трговини дивљим животињама у Лондону 2018.

Фогл је покровитељ природе УН-а, улога у којој он истиче притисак и утицај на најдивљије делове Земље. Његов циљ је да привуче више пажње на узрок очувања и да инспирише већу глобалну акцију како бисмо осигурали да наша дела не оштете животну средину.[29]

Он је председник Кампање за националне паркове.[30] Фогл је такође: амбасадор Светског фонда за природу (СФЗП) и Туска; подржава програм Награда Војводе од Единбурга и Пси за слепе и глуве. Члан је Краљевског географског друштва.[31] Такође је покровитељ Британског друштва за заштиту јежева, Принчевог фонда, Фондације Краљевских паркова, Уједињеног Краљевства за дечју жалост и ШелтерБокс.

Заједно са историчарком Филипом Грегори, Фогл је покровитељ Удружења за подршку Чагоса у Великој Британији, који се бори за право острвских становника да се врате на Британску индијску океанску територију. Описао је "причу о поступању са острвљанима' Чагоса од стране владе Велике Британије" као "причу за коју се стидим што сам Британац [...] прича о превари [... која је ] потресла моје основне принципе о очувању и демократији".[32]

У августу 2014. године, Фогл је био један од 200 јавних личности које су потписале писмо упућено Гардијану изражавајући своју наду да ће Шкотска гласати за останак у оквиру Уједињеног Краљевства на референдуму у септембру о том питању.[33]

Дана 11. маја 2020. године, Фогл је објавио да ће његов налог на Твитеру убудуће бити уступљен различитим добротворним организацијама на ротирајућој основи, сваке недеље.[34] Прва одабрана добротворна организација била је ВЕКејр, добротворна организација за ветеринарску помоћ регистрована у Великој Британији и Шри Ланци. Промена Фогловог налога на Твитеру уследила је након инцидента широко распрострањеног интернет трола Фогла након његовог предлога да се пева у целој земљи у част 94. рођендана краљице Елизабете II у уторак, 21. априла 2020.[35]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Телевизија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улоге Канал
2000–2001 Изгубљени 2000 Учесник Би-Би-Си Један
2001–2009,

2014–2015,

2017–2018

Кантрифајл Суводитељ
2001–2009,

2016-тренутно

Животињски парк Суводитељ Би-Би-Си Један/

Би-Би-Си Два

2002–2007 Један човек и Његов пас Водитељ Би-Би-Си Два
2003 Велики екран Британије Водитељ
2003 Смрт од стране кућних љубимаца Водитељ
2004 Песковити Маратон Водитељ Би-Би-Си Два
2005–2006 Животињски парк: Дивља Африка Суводитељ
2006 Кроз Пакао и Високу воду Суводитељ Би-Би-Си Један
2006, 2007–

2008

Крафтс Суводитељ Би-Би-Си Два
Новац на Тавану Суводитељ Би-Би-Си Један
2007 Животињски парк: Дивљина на западној обали Суводитељ Би-Би-Си Два
2007–2009 Екстремни снови са Беном Фоглом Водитељ
2009 На танком леду Суводитељ
2009–2010 Земљани Путеви Суводитељ Би-Би-Си Један
2010 Бен Фогл - Бег у времену Водитељ Би-Би-Си Један
2010 Направи ми ново лице: Нада за скривену децу Африке Водитељ
2010 Африка принца Вилијама Водитељ Скај Један
2011 Тајне Скотове колибе Водитељ Би-Би-Си Два
2011 Најопаснији путеви у свету [36] Суводитељ
2012 Пливање са крокодилима Водитељ
2012 Година авантура по Лонли Планети Водитељ Травел канал
2013— Бен Фогл: Нови Животи у Дивљини Водитељ Канал 5
2013–2016 Кантривајз Суводитељ Ај-Ти-Ви
2013 Бен Фоглова Ветеринарска Клиника Водитељ Канал 5
2013–2014 Живот у Пристаништу Водитељ Ај-Ти-Ви
2014 Живот Троулера Водитељ
2013-2024 Бен Фогл: Нови Животи у Дивљини Водитељ Канал 5
2015 Бен Фогл: Велика Афричка миграција Водитељ Канал 5
2016 Шетње по обали с мојим псом Суводитељ Канал 4
2016 Господар задатака Гостојући наступ Дејв
2017, 2018 Шетње с мојим псом Суводитељ Мор4
2018 Најдражи пси Британије: Ton 100 Суводитељ Ај-Ти-Ви
2018 Наш изазов Еверест Водитељ Ај-Ти-Ви
2020, 2022 Нови животи на селу[37] (раније познато као Бен Фогле: Направи нови живот на селу)[38] Водитељ Канал 5
2020-21 У име љубави према Британији[39] Суводитељ Ај-Ти-Ви
2021 Унутар Чернобила са Беном Фоглом[40] Водитељ Канал 5
2021, 2023 Шкотска света острва са Беном Фоглом[41] Водитељ Би-Би-Си Два
2022 Рат за Фолкландска острва: Заборављена битка[42] Водитељ Канал 5
Бен Фогл и изгубљени град[43] Водитељ
Изгубљени светови са Беном Фоглом[44] Водитељ
2023 Бен Фогл и закопани град[45] Водитељ
Издржљивост: Трка до Пола[46] Самостално
2024 У Конго са Беном Фоглом[47] Самостално

Лични живот[уреди | уреди извор]

Године 2006, Фогл се оженио Марином Шарлот Елизабет,[48] ћерком Џонатана Ханта (сина Џона, Барона Ханта од Фаулија) и Монике (ћерке Херберта Кулмана, из Шлоса Урстајн, Салцбург, Аустрија).[49][50] Њихово прво дете, дечак по имену Лудовик Херберт Ричард Фогл, родио се 2009 године.[51] Њихово друго дете, девојчица по имену Иона, родила се 2011. године. У 2014. години, имали су мртворођеног сина по имену Вилем; Марина је такође замало умрла након акутне плацентарне абрупције у 33. недељи.[52][53]

Током снимања серије Екстремни снови у Перуу 2008. године, Фогл је оболео од лишманијазе, због чега је три недеље лежао у кревету по повратку кући. Лечио се у Лондону у Болници за тропске болести.[54] Фогл је наставио да прави документарац,Направи ми ново лице, о деци која пате од бактерије која једе месо, зване нома, у Етиопији. Документарац је емитован на Би-Би-Си Два 2010. године.

Фогл је добио почасни докторат из књижевности од Универзитета у Портсмуту у 2007.[55]

Његова воштана фигура недавно је откривена у музеју Мадам Тисоу. Добио је награду Слободу града Лондона 2013. године. Фогл је имао гостујућу улогу у телевизијском програму Хотел Вавилон.

Дана 20. фебруара 2013. године, Би-Би-Си Њузбит објавио је чланак у коме је наведено да је тврдио да му је пиће било подметнуто у једном пабу у Глостерширу. Описао је ефекте као што су покушај скока кроз прозор, и затим је провео ноћ у болници.[56]

Види остало[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [потребан је пун навод] "England & Wales Births 1837–2006".
  2. ^ а б Staff (n.d). „Ben Fogle : Biography”. benfogle.com. Приступљено 9. 7. 2012. 
  3. ^ „findmypast.co.uk”. Search.findmypast.co.uk. Архивирано из оригинала 26. 7. 2014. г. Приступљено 26. 8. 2014. 
  4. ^ а б Vallely, Paul (14. 1. 2006). „Ben Fogle: Action man”. The Independent. Приступљено 17. 4. 2020. 
  5. ^ „Chat with Ben Fogle! | Mayhem! Magazine”. Архивирано из оригинала 9. 9. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2013. 
  6. ^ „BBC Two - Make Me a New Face: Hope for Africa's Hidden Children”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-07. 
  7. ^ „BBC Two - Swimming with Crocodiles, Australia”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-08. 
  8. ^ „Sky's Storm City”. Tees Barrage International White Water Centre (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-08. 
  9. ^ „Ben Fogle lands US TV role to highlight UK”. The Independent (на језику: енглески). 2011-02-03. Приступљено 2024-01-08. 
  10. ^ „New Lives in the Wild”. www.channel5.com. Приступљено 2024-01-07. 
  11. ^ Ben Fogle's 'New Lives In The Wild' & The People He's Met Living Off The Grid | Good Morning Britain (на језику: енглески), Приступљено 2024-01-07 
  12. ^ Bryony Gordon (8 October 2008). "James Cracknell's Race to the South Pole – James Cracknell Should Probably Be Spending This Christmas at Home with His Wife, Beverley Turner, Who Will Be Six Months Pregnant with Their Second Child by Then". The Daily Telegraph. Retrieved 9 July 2012.
  13. ^ „On Thin Ice”. BBC. April—May 2011. Приступљено 8 July 2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ [мртва веза] [1][мртва веза]. Sparks.
  15. ^ „Team QinetiQ conquer the South Pole”. QinetiQ Group plc. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. Приступљено 8. 7. 2008. 
  16. ^ Rouse, Beverley; Fentiman, Paula (23. 1. 2009). „Pole race Brits beaten by Norwegians - again”. The Independent. Приступљено 11. 11. 2020. 
  17. ^ „Cornishman completes gruelling endurance race to South Pole”. This Is Cornwall. Архивирано из оригинала 8. 7. 2013. г. Приступљено 8. 7. 2013. 
  18. ^ „Network TV BBC Week 26: Unplaced”. BBC Press Office. 29. 10. 2014. Приступљено 5. 7. 2015. 
  19. ^ Fogle, Ben (2018). Up: My life journey to the top of Everest. William Collins. ISBN 978-0008319182. 
  20. ^ Cohen, Claire (11. 12. 2017). „Exclusive: Victoria Pendleton and Ben Fogle on why they have joined forces to conquer Mount Everest”. The Telegraph — преко www.telegraph.co.uk. 
  21. ^ „Adventurer Ben Fogle completes Mount Everest climb”. The Guardian. Press Association. 16. 5. 2018. 
  22. ^ Would I Lie To You?, Series 4 Episode 4
  23. ^ Fogle, Ben (12. 6. 2008). „Joseph Haschka's review of Offshore: In Search of an Island of My Own”. Amazon.co.uk. Приступљено 7. 4. 2014. 
  24. ^ Land Rover: The Story of the Car that Conquered the World; Fogle, Ben; William Collins; 2016; 336 pages; ISBN 978-0008194222
  25. ^ Hirsch, Afua (19. 10. 2017). „English by Ben Fogle review – Marmite, queuing and weather”. The Guardian. Приступљено 15. 7. 2018. 
  26. ^ Fogle, Ben (2018). Up: My life journey to the top of Everest. William Collins. ISBN 978-0008319182. 
  27. ^ „Ben Fogle bookshop”. Приступљено 19. 6. 2020. 
  28. ^ „toppsta.com”. Приступљено 19. 6. 2020. 
  29. ^ „UN Environment announces Ben Fogle as new United Nations Patron of the Wilderness”. 4. 10. 2017. 
  30. ^ „Ben Fogle to fight National Park cause”. Campaign for National Parks. 17. 7. 2007. Архивирано из оригинала 1. 2. 2009. г. 
  31. ^ „Our Members”. The Royal Geographical Society. Архивирано из оригинала 13. 5. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  32. ^ „The Chagos islanders' plight makes me ashamed to be British: The exiled islanders are desperate for the right to return to their homeland – but Britain seems determined to stop them”. The Guardian. 21. 5. 2012. Приступљено 21. 5. 2012. 
  33. ^ „Celebrities' open letter to Scotland – full text and list of signatories”. The Guardian. London. 7. 8. 2014. Приступљено 26. 8. 2014. 
  34. ^ [2]. Ben Fogle (via Twitter).
  35. ^ „Ben Fogle hits back at 'mean' responses to royal birthday song suggestion”. BBC News. London. 16. 4. 2020. Приступљено 21. 5. 2020. 
  36. ^ „BBC Two – World's Most Dangerous Roads, Series 1, Peru”. Bbc.co.uk. 19. 7. 2012. Приступљено 7. 4. 2014. 
  37. ^ „New Lives in the Country”. channel5.com. Приступљено 31. 8. 2022. 
  38. ^ „Ben Fogle: Make A New Life In The Country”. radiotimes.com. Приступљено 31. 8. 2022. 
  39. ^ „For The Love Of Britain”. itv.com. Приступљено 13. 12. 2020. 
  40. ^ „Inside Chernobyl with Ben Fogle”. channel5.com. Приступљено 24. 2. 2021. 
  41. ^ „Scotlands Sacred Islands With Ben Fogle "aims to focus on the power of the islands themselves to nurture and nourish religion and spirituality"”. bbc.co.uk/mediacentre. Приступљено 18. 10. 2023. 
  42. ^ „Falklands War: The Forgotten Battle”. itv.com/presscentre. Приступљено 29. 3. 2022. 
  43. ^ „Ben Fogle & the Lost City”. radiotimes.com. Приступљено 17. 4. 2022. 
  44. ^ „Lost Worlds with Ben Fogle”. radiotimes.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  45. ^ „Ben Fogle and the Buried City”. radiotimes.com. Приступљено 17. 5. 2023. 
  46. ^ „Ben Fogle recreates 1900s Antarctica expedition in ‘Endurance: Race to the Pole’”. britishperioddramas.com. Приступљено 10. 8. 2023. 
  47. ^ „Into the Congo with Ben Fogle”. radiotimes.com. Приступљено 11. 2. 2024. 
  48. ^ „Marina Charlotte Elisabeth FOGLE - Personal Appointments (free information from Companies House)”. beta.companieshouse.gov.uk (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-09. 
  49. ^ Debrett's Peerage and Baronetage, 2011, Debrett's Peerage Ltd, p. 807
  50. ^ County Life, vol. 162, 1977, p. 591
  51. ^ [3]. Ben Fogle (via Twitter).
  52. ^ Fogle, Marina (7. 8. 2018). „Marina Fogle: I took up running to deal with the death of my stillborn son”. The Telegraph. Приступљено 15. 9. 2019. 
  53. ^ Fogle, Marina (23. 1. 2015). „Marina Fogle: 'I never saw my son open his eyes or smile, but at least I told him how much he was loved'”. The Telegraph. Приступљено 15. 9. 2019. 
  54. ^ Staff (30 October 2008). "Fogle Catches a Flesh-Eating Bug". BBC News. Retrieved 9 July 2012.
  55. ^ Communicator – The newsletter of the University of Portsmouth – Issue 19 – Autumn 2007 Архивирано 5 фебруар 2009 на сајту Wayback Machine (PDF format).
  56. ^ Gladwell, Amy (20. 2. 2013). „Newsbeat – TV presenter Ben Fogle claims drink was spiked with drug”. BBC. Приступљено 7. 4. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nikolais3022/песак&oldid=27792877”