Коста Христић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Христић

Kosta Hristić.jpg

Биографија
Датум рођења 10. април 1852.
Место рођења Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти 5. март 1927.
Место смрти Београд (Краљевина СХС)

Коста Христић (Београд, 10. април 1852Београд, 5. март 1927) је био српски правник и дипломата, министар правде.

Биографија[уреди]

Рођен је у Београду као син министра и председника Владе Николе Христића (1818-1911) и Јулијане, рођене Хаџи-Јовановић, у породици која је имала дванаесторо деце. По мајци је био праунук Томе Вучића Перишића.

Завршио је у Београду четвороразредну теразијску основну школу код учитеља Паје Векецког, а потом и шесторазредну гимназију. Завршио је Правни факултет Велике школе који је уписао 1867. године. После тога је студирао права у Немачкој (Берлин, Хајделберг 1872) и Француској.

Радио је у суду у Ваљеву три године, а потом у Варошком суду у Београду. После тога био је секретар српског посланства у Цариграду (1883), генерални конзул у Солуну (1889-1890), начелник Министарства иностраних дела (1888. и 1894). Био је посланик Краљевине Србије у Букурешту (1895), Риму (1899) и Бечу (1900-1903). Био је министар правде у влади Владана Ђорђевића (1897-1899).

Преводио је драме које су игране у Народном позоришту у Београду у периоду 1870-1907. У првој сезони 1869/70 играна је Скрибова драма „Кромвелов син“ по његовом преводу.

Написао је књигу сећања „Записи старог Београђанина“, изашлу у два тома 1923. и 1925. године. Посветио је успомени на свог оца Николу Христића.

У браку са Лепосавом (1859-1958), рођеном Живадиновић, имао је синове академика и композитора Стевана Христића (1885-1958), дипломату Бошка Христића (1889-1941) и ћерку Јелицу удату за армијског генерала Милутина Недића.

Литература[уреди]

  • Коста Н. Христић: „Записи старог Београђанина“, Нолит, Београд 1989, 539 страна, ISBN 86-19-01637-7 (COBISS)

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]