Крашовани

Из Википедије, слободне енциклопедије

Крашовани (хрв. Krašovani, Karašovani ili Krašovanje, Karaševci i Koroševci;, рум. Caraşoveni, Cârşoveni, Cotcoreţi, Cocoşi) су јужнословенски народ, који претежно живи у Румунији, односно у жупанији Караш-Северин у румунском делу Баната, Живе у општинама Карашево и Лупак. Крашовани су већином католичке вероисповести, а говоре хрватским језиком[1]. У општини Карашево 93,12% становништва пријавило се да матерњи језик којим говоре је хрватски, 4,85% румунски, 2,03% неки други, док српским језиком говори само 11 особа 0,33%.[2][3]

Румунска статистика Крашоване третира као посебну мањину, већина их се изјашњава као Хрватима, али их неки сматрају етничком групом Срба[тражи се извор од 06. 2010.]. Крашовани су се у Банат доселили из Тимочке Крајине крајем 14. века.[тражи се извор од 06. 2010.]

Демографија[уреди]

Има их укупно око 5.000, од чега се већина изјашњава као Хрвати. a мањи део као Срби, а свега око 200 као посебна етничка групација.

У Општини Карашево Хрватима се изјаснило Хрвати 84,60% становништва, Ромима 4,47%, Румунима 4,41% и Србима 0,49%. Према вероиповести већина становништва су римокатолици 92,54 %. [3]

У Општини Лупак Хрватима се изјаснило 93,38% становништва, Румунима 5,32%, Немцима 0,52%, Ромима 0,23%. Србима 0,03% и остали 0,48%. Према вероиповести већина становништва су римокатолици 95,3 %. [4]

Историја и порекло[уреди]

Подручје које насељавају Крашовани је било и раније настањено становништвом словенског порекла. Насељавање Крашована је извршено из области око реке Тимок, становништвом које је са собом донело торлачки говор. Неки Крашовани тврде да су насељени из области Туропоље, у Хрватској, а да су после изгубили првобитни кајкавски и променили дијалект. Неки чак тврде да су Крашовани бугарског порекла, али су све сличне спекулације незасноване у историји и лингвистици.

Њихова селидба се историјски смешта негде око 1370. године када становништво бежи од турског погрома. Премоћ римокатолицизма у новој домовини, Мађарском краљевству под чијом влашћу је Банат, утиче на религиозну опредељеност овог изолованог корпуса торлачких говорника и они се покрштавају.

Језик и вера[уреди]

Језик којим говори ова невелика скупина је некарактеристичан за Банат, односно за Србе који живе у овом делу Баната и који говоре екавском варијантом штокавског дијалекта.[тражи се извор]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Кастиља Г. М. Карашевски Хрвати у прошлости и данас (Castilia G. M. Karaševski hrvati u prošlosti i danas)
  2. ^ Општина Карашево, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ а б Румунски завод за статистику, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Румунски завод за статистику, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]