Либерец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Либерец
чеш. Liberec

Liberec Rathaus Aussicht.JPG
Поглед на стари део Либереца са торња градске куће

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Чешке Републике Чешка
Крај Либеречки крај
Становништво
Становништво 105.240
Густина становништва 992 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°45′52″N 15°02′49″E / 50.764444, 15.046944
Надморска висина 374 м
Површина 106,10 км²
Либерец на мапи Чешке
{{{alt}}}
Либерец
Либерец на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Јиржи Китнер
Веб-страна www.liberec.cz


Координате: 50° 45′ 52" СГШ, 15° 02′ 49" ИГД
Либерец (чеш. Liberec, нем.: Reichenberg) је шести по величини град у Чешкој Републици, и главни је град Либеречког краја.

Либерец је некада био познат по веома развијеној текстилној индустрији, па и данас носи надимак "Чешки Манчестер".

Природни услови[уреди]

Либерец 1900. године
Главни градски трг

Либерец се налази у северном делу Чешке републике, близу државне тромеђе са Немачком и Пољском, и удаљен је од главног града Прага 110 km северно. Он је и средиште северне Бохемије.

Рељеф: Либерец се налази на северу Чешко-Моравске висоравни, у долини реке Лужичке Нисе, на надморској висини од приближно 370 метара. Изнад града се издиже планина Јештед, која чини западни део планинског венца Крконоша.

Клима: Клима области Либереца је умерено континентална.

Воде: Град Либерец се налази се на реци Лужичкој Ниси, која се улива у реку Одру.

Историја[уреди]

Либерец се у документима први пут помиње 1348. године, када је град насељен немачким становништвом. Немачки карактер град ће задржати све до средине 20. века. Текстилна индустрија у граду почиње 1579. године и од тада је непрекидно важна привредна активност.

Град се нагло развио крајем 19. века, па данас поседује мноштво грађевина из тог раздобља: градску већницу (која је веома налик бечкој), оперу, зграду музеја у новоренесансном стилу историзујуће архитектуре тога доба. У то време становници Либереца су се трудили да парирају Прагу. Насеља изнад града су изграђена у романтичном стилу бāњā средње Европе.

Током 1930-их, овај град са становништвом које су већином чинили етнички Немци, постао је средиште нацистичког покрета Судетских Немаца и, после Минхенског споразума 1938. године постао је главни град Судетске области (нем. Sudetengau) унутар нацистичке Немачке. После Другог светског рата, немачко становништво је протерано на основу Бенешових декрета, а у град су се населили Чеси.

Од послератних грађевина истичу се ТВ торањ на планини Јештед изнад града, изграђен 1968. године, и градска библиотека из 2000. г.

Становништво[уреди]

Данас Либерец има нешто преко 100.000 становника, а последњих година број становника лагано расте.

Привреда[уреди]

Најважнија индустрија у Либерецу данас је Либерецки аутомобилски завод (припада компанији "Шкода").

Познате личности[уреди]

Галерија слика градских грађевина[уреди]

Спољашње везе[уреди]