Карлове Вари
| Карлове Вари чеш. Karlovy Vary |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Крај | Карловарски крај | ||
| Основан | 1370. | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 53.708 | ||
| Густина становништва | 909 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Надморска висина | 447 m | ||
| Површина | 59,10 km² | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Вернер Хауптман | ||
| Веб-страна | karlovyvary.cz | ||
Координате: 50° 13′ 50" СГШ, 12° 52′ 21" ИГД Карлове Вари (чеш. Karlovy Vary, нем. Karlsbad) је значајан град и светски познато бањско лечилиште на северозападу Чешке Републике и Бохемије. Карлове Вари су седиште управне јединице Карловарски крај, где чине засебан округ Карлове Вари.
Карлове Вари су једна од најпознатијих бања у целом свету. Велики део данашње славе град дугује и изузетно лепо очуваној архитектури уоквиреној очуваном природом на околним брдима.
Садржај |
Порекло назива [уреди]
Карлове Вари су назване по оснивачу, Карлу IV, који је основао град око 1370. године.
Природни услови [уреди]
Карлове Вари се налазе у северозападном делу Чешке републике и удаљене су од главног града Прага 130 км западно.
Рељеф: Карлове Вари се налазе на крајњем североистоку Чешко-Моравске висоравни, у горњем делу тока реке Охрже. Град и околина су на изразито покренутом терену, на око 450 метара надморске висине. Северно од града издижу се Крушне горе, а јужно Славикова шума, као веома шумовите планине. Недалеко од града су заштићене области Славикова шума и Војне управе Храдишће са карактеристичном фауном и флором која је такође богата на минеролошка открића. Околина града је такође богата на лежишта каолина светског квалитета.
Клима: Клима области Карлових Вари је умерено континентална.
Воде: Град Карлове Вари се образовао на токовима три реке: Охрже, Ролаве и Тепле. Све реке у градском подручју имају уске долине. Река Тепла је посебно чувена по својој топлој води.
Историја [уреди]
Подручје Карлових вари је било насељено још у време праисторије. Приближно око 1350. године цар Карло IV је боравио у оближњем Локту и посетио околне шуме. На месту где су се према неким подацима налазили топли извори дао је основати бању Horké Lázně u Lokte, која је касније преиманована у Карлове Вари, и уделио овој бањи иста права као и Локту.
Лекар Вацлав Пајер је 1522. године у Лајпцигу издао прву научну књигу о Карловим Варима и њиховом лековитом дејству. После 60 година град је задесила велика поплава, а 1604. и 1759. године велики пожари који су уништили град.
Године 1807. године у граду је почела производња ликера Бехеровка који је постао у наредним годинама познат у Чешкој, али и у свету. Друге гране индустрије су почеле да се развијају 1844. године. Од 1870. године је град спојен железничком мрежом. Крајем 19. века Карлове Вари се архитектонски мењају појавом грађевина у стилу необарока, неокласицизма и неоренесансе. Тада град постоје монденско место у које су долазили владари, племићи и богата господа.
За време прве Чехословачке републике у граду је 1929. године отворен аеродром за имућније госте. После Другог светског рата долази до одлива немачког становништва из Карлових Вари у Немачку. У Карловим Варима је 1946. године настао Међународни филмски фестивал Карлове Вари који је довео до посета филмских ентузијаста из целог света.
У време комунизма 1948. године долази до подржављавања бањског лечилишта које је поново приватизовано после Плишане револуције 1989. године. Данас су Карлове Вари поново једна од најпознатијих светских бања.
Становништво [уреди]
Пардубице данас имају око 53.000 становника и последњих година број становника у граду стагнира. Поред Чеха у граду живе и Словаци и Роми.
Слике града [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||