Магнетна пермеабилност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поједностављени упоредни преглед пермеабилности: феромагнетика (μf), парамагнетика(μp), вакуума (μ0) и дијамагнетика (μd)

Магнетна пермеабилност је електромагнетна особина материјала која показује интензитет магнетизације тела када су она изложена спољњем магнетном пољу. Магнетна пермеабилност се означава грчким словом ми (μ). Термин магнетна пермеабилност измислио је Оливер Хевисајд септембра 1885.

У јединицама SI система, пермеабилност се изражава у Хенријима по метру (H/m), или у Њутнима по Амперу на квадрат (N/A²) или Волт*секунда на Ампер*метар {Vs/Am}. Константа  \mu_0 је позната као универзална магнетна константа или магнетна пермеабилност вакуума. Њена вредност је[1]  \mu_0 = 4π×10−7 N/A².

Релативна магнетна пермеабилност[уреди]

Релативна магнетна пермеабилност, која се означава симболом μr, је количник пермеабилности неке супстанце и пермеабилности вакуума (\mu_0 = 4 \pi \times 10^{-7}):

\mu_{r} = \frac{\mu}{\mu_{0}}

Магнетна сусцептибилност се може исказати помоћу релативне магнетне пермеабилности:

\chi_m = \mu_r - 1 \,

Извори[уреди]

  1. ^ The NIST reference on fundamental physical constants, Приступљено 11. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Види још[уреди]