Млазни ловац треће генерације

Из Википедије, слободне енциклопедије

Млазни ловац треће генерације припада класи ловачких авиона, развијених између раних шездесетих до седамдесетих година прошлог века, а одликују се спрегом радара и ракете ваздух-ваздух средњег домета, изван визуелног. Вођење ракете је са полуактивним радарским системом. Циљ је „осветљен“ радаром, а глава за навођење се „забрави“ за рефлектоване радарске зраке од истог и усмерава ракету према њему. Авиони из те генерације имају значајну борбену историју у локалним ратовима.[1][2][3][4]

Карактеристике пројекта авиона 3. генерације[уреди]

Развој[уреди]

Трећа генерација обухвата наставак сазревања и иновације претходне, али је највише обележена обновљеним нагласком на управљивости и вишенаменском употребом традиционалних могућности дејства ваздух-земља и са усавршеним карактеристикама ваздух-ваздух. Амерички авион F-4 фантом и совјетски МиГ-23 су били први са ракетама средњег домета, са полуактивним радарским вођењем, у два супростављена војна блока.

Настављено је побољшање у погону, поузданијим млазним моторима са повећаним потиском и периодом великих помака у опреми и системима наоружања.

Током шездесетих година прошлог века, повећана су борбена искуства са навођеним ракетама и избалансирано се сагледао значај блиске борбе и на дистанци. Аналогна технологија се почела уводити у авионску електронску опрему, заменивши старију, класичних кабинских инструмената. Предузете су разне аеродинамичке иновације за побољшање перформанси треће генерације ловаца, укључујући командне површине, као што су „канард“, усмеривачи, аутоматско преткрилце и друго. Већи број нових технологија је освојено и уведено за вертикално и кратко полетање и слетања, али усмерење вектора потиска је први пут реализовано на серијском Харијеру.[2][3][5][6]

Опрема[уреди]

Остварен је пораст способности борбе ваздух-вазддух, усмерен на увођење побољшаних ракета ваздух-ваздух, радарских система и друге опреме. Док су топови остали стандардна опрема (изузев почетне заблуде код F-4), ракете ваздух-ваздух су постале примарно оружје за надмоћ у ваздушном простору. Тај систем вођења се заснивао на више софистицираним радарима, већег опсега. Међутим, вероватноћа погодака се показала неочекивано ниска, за вођене пројектиле, због слабе заштите радара од ометања. Инфрацрвени одраз је детектован у проширеном пољу до 45 степени, што је појачало тактичку употребљивост тих система. Ипак, ниску вероватноћу погодака искусили су амерички ловци у ваздушном простору изнад Вијетнама, који су припадали њиховој морнарици. Није им успела тактика „топ ган“, којом су школски обучавани амерички пилоти.[3][6]

Наоружање[уреди]

Поред ракета ваздух-ваздух за блиску борбу са ИЦ самонавођењем и топова (углавном Вулкан калибра од 20 mm и ГШ-23Л калибра 23 mm), авиони треће генерације су наоружани и са ракетама ваздух-ваздух средњег домета AIM-7 спероу, а совјетски, са Р-23. У овом добу је дошло до експанзије у могућности борбених дејстава ваздух-земља, првенствено са вођеним ракетама. У тој функцији ефикасног дејства ваздух-земља развијена је и интегрисана ефикасна опрема за „праћење терена“ у екстремно ниском лету авиона. Уведене су ракете ваздух-тло, са опто-електронским вођењем, као што је AGM-65 Маверик која је постала стандардно оружје. Помоћ и усмеравање тако прецизно вођенег оружја обезбеђено је са опремом монтираном споља у контејнеру, уведеним средином шездесетих година прошлог века.

Млазни мотори постали су „бездимни“, тако да је смањена визуелна уочљивост авиона на већим удаљеностима.[3][6]

Карактеристичне специјализације ловаца 3. генерације[уреди]

Појединим авионима 3. генерације, дат је посебан нагласак на дејства ваздух-земља и то на већим удаљеностима, са више софистицираних система за ноћне нападе. Са променљивом геометријом крила, на суперсоничном F-111 је уведен двопроточни турбомлазни мотор Прат енд Витни TF30, са системом са допунским сагоревањем. Са амбициозним пројектом је покушано да се створи свестран ловац, за разне улоге и услуге. Било је добро што је послужио као бомбардер у свим временским условима, али је недостајало да превазиђе перформансе других ловачких авиона. F-4 фантом је пројектован око радара и ракета као ловац пресретач за све временске услове, али се доказао као свестран ловац-бомбардер, али је био и способан за надмоћ у борби у ваздушном простору. Усвојен је од стране америчке морнарице, ратног ваздухопловства и морнаричког корпуса.

Упркос бројним недостацима, у односу на новије ловце, „фантом“ је имао 280 победа у ваздушном простору, више од било ког другог америчког ловца изнад Вијетнама.[7] Са дометом и могућностима носивости терета, највише је убојних средстава бацио од Другог светског рата, приближно бомбардеру Б-24 Либератор.

МиГ-23 се користио у више ратних сукоба, а највише на Блиском истоку и у Авганистану.[8]

Припадајући пројекти авиона 3. генерацији[уреди]

Реализовани[уреди]

Реализовани борбени авиони 3. генерације, у свету[9]
Застава Сједињених Америчких Држава САД Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР/Застава Русије Русија Остали
F-4 фантом МиГ-21 бис Застава Француске Француска Мираж F1
Нортроп F-5 МиГ-23 Застава Француске Француска Супер етандар
Northrop F-5E (Tail No. 01557) 061006-F-1234S-073.jpg
F-5

Northrop F-5E (Tail No. 11417) 061006-F-1234S-067.jpg
F-5 тајгер-II
МиГ-25 Кина Кина Ченду J-7E/G
Су-15 Кина Кина Шенјанг J-8/ J-8II
Су-17 Застава Израела Израел Кфир
Ту-28 Застава Јужноафричке Републике Јужна Африка Атлас шетах
MiG-25 fig2agrau USAF.jpg
МиГ-25
Застава Шведске Шведска Саб 37 виген
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Си харијер
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство/Застава Сједињених Америчких Држава САД BAE харијер

Отказани[уреди]

Отказани програми борбених авиона 3. генерације, у свету
Застава Сједињених Америчких Држава САД Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР/Застава Русије Русија Остали
Бел D-188A Е-8 Застава Француске Француска Мираж F2
F5D скаланџер Е-152 Застава Француске Француска Мираж G
F6D мисилер E-8.jpg
Е-8

Ye-166-3.jpg
Е-152
Застава Француске Француска Мираж IIIV
F-111B Застава Пакистана Пакистан Сејбр II
Груман XF12F Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Хокер P.1121
CL-1200/X-27 ланчер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Хокер Сидли P.1154
Локид YF-12 Застава Западне Немачке Западна Немачка EWR VJ 101
XF-108 рапиер Застава Западне Немачке Западна Немачка VFW VAK 191B
Роквел XFV-12 Кина Кина Нанчанг J-12
XF8U-3 крусадер III
F-20 тајгершарп

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ David Cenciotti (13. 1. 2011.). „Fighter generations comparison chart“ (на ((en))). the aviationist Приступљено 24. 05. 2012.. „Непрецизан појам“ 
  2. ^ а б intelgur (4-3-2005). „Fighter Aircraft Generations: A Reference.“ (на ((en))). abovetopsecre Приступљено 24. 05. 2012.. „Генерације млазних авиона“ 
  3. ^ а б в г Информација (2004.). „F-4E Phantom II“ (на ((ru))). Уголок неба Приступљено 24. 05. 2012.. „F-4E фантом“ 
  4. ^ „170 Five Generations of Jet Fighter Aircraft“ (на ((en))) (PDF). AIR FORCE AIR AND SPACE POWER FOR AUSTRALIA'S SECURITY. January 2012 Приступљено 24. 05. 2012.. „170 пет генерација млазних авиона“ 
  5. ^ Kennedy Hickman. „Cold War: Hawker Siddeley Harrier“ (на ((en))). Military History Приступљено 25. 05. 2012.. „Харијер“ 
  6. ^ а б в „МиГ-23“ (на ((ru))). Уголок неба Приступљено 25. 05. 2012.. „МиГ-23“ 
  7. ^ Ralph Wetterhahn (January 2009). „Where Have All the Phantoms Gone?“ (на ((en))). airspace Приступљено 25. 05. 2012.. „Где су све „фантоми“ коришћени?“ 
  8. ^ История. „МиГ-23, самолет-истребитель“ (на ((en))). ОРУЖИЕ РОССИИ Приступљено 25. 05. 2012.. „Ловац МиГ-23“ 
  9. ^ Joe Yoon, (27 June 2004). „Fighter Generations“ (на ((en))). aerospaceweb Приступљено 28. 05. 2012.. „Генерације ловаца“ 

Спољашње везе[уреди]