Млазни ловац пете генерације

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амерички F-22 Раптор лансирао је
ракету AIM-120 AMRAAM.
F-35C лајтнинг II, у фебруару 2011. године,
у функцији испитивања у лету.

Млазни ловац пете генерације је најсавременији ловачки авион сагласно врхунским технологијама у првој половини двадесет првог века (2010.–2025.) То је по класификацији технички развијених земаља. Критеријум за прецизну дефиницију карактеристика пете генерације млазних ловаца су контроверзни. Понеко их дефинише проширено, за њих је испуњен услов „стелт“ чак и онда када је споља поткачено наоружање. У принципу, треба да испуне услове значајно смањене уочљивости, посебно са радаром, када је обавезно „скривено“ оружје у контури змаја авиона. Ти авиони морају да имају прецизно аутономно вођено оружје, високе перформансе лета, напредне функције, високу интеграцију опреме и рачунарских система и способност умрежавања са другим учесницима и сегментима „позорнице бојишта“, у циљу постизања предности у ситуационој свести. Тренутно је само један такав авион 5. генерације у оперативној употреби у свету. То је амерички F-22 раптор, а у развоју су амерички F-35 лајтнинг II, руски Сухој ПАК ФА и кинески Ченду J-20.[1][2]

Развој[уреди]

Авиони претходне генерације „стелт“, као што је B-2 и F-117, пројектовани су као бомбардери, недостајало им је електронско скенирање радара (AESA) (решеткаста антена), радио мреже на борбеној сцени, перформансе, као и оружје за борбу ваздух-ваздух.[3] Предводник 5. генерације борбених авиона F-22 раптор, развијао се у временском трајању од око 20 година. Његова историја је почела још 1976. године, када је Америчко ратно ваздухопловство почело озбиљно да разматра могућност примене „стелт“ технологија у градњи борбених авиона за постизање надмоћи у ваздушном простору. Иницијалне студије и примењено истраживање је започето још 1969. године.

На основу првих резултата и сагледавања проблема оформљена је стручна радна група 1975. године, која је направила прелиминарни план одвијања активности, са претпостављеним испитивањем прототипова у временском периоду од 1977. до 1981. године. Касније су ти резултати и идеје концентрисани у прецизне тактичко–техничке захтеве (ТТЗ) за нови ловац пете генерације.[4] Први лет прототипа је био 29. септембар 1990. године, а серијска производња 1991. За сада је F-22 раптор једини ловачки авион пете генерације у оперативној употреби у свету.[5][6] Према коригованим плановима произилази да ће му се убрзо придружити и F-35 лајтнинг II.

Ваздухопловство Совјетског Савеза, 1980. године, формулисало је тактичко–техничке захтеве за свој нови авион пете генерације, који је у догледно време требао да замени ловце МиГ-29 и Су-27, а да буде способан да се успешно супростави америчком ловцу F-22 раптору. На основу ових захтева КБ Микојан је конципирао предлог МиГ 1.44, а Сухој Су-47. Са распадом Совјетског Савеза, а последично и са привредним падом нестали су најнеопходнији услови за наставак рада на овом програму. Руска Федерација је програм „замрзла“, због немогућности финансирања.

Остварени резултати, кроз програме Микојана МиГ 1.44 и Сухоја Су-47, су сједињени 2002. године и настављен је рад на јединственом пројекту, под одговорношћу фирме Сухој. Потпредседник владе Русије, Сергеј Иванов је у своме интервју дао основне информације о програму руског новог ловца. О програму ПАК ФА су светску и домаћу јавност повремено обавештавали и остали руски званичници. Коначно је његов први прототип, од укупно произведена три, успешно летео 29. јануара 2010. године, за разлику од америчког Раптора, који је полетео далеко раније, 29. септембар 1990.[7][8]

Кинески Ченду J-20 (кин. 殲撃二十型; енгл. Chengdu J-20) („Моћни змај“) је двомоторни борбени авион, пете генерације. Смањена му је уочљивост (енгл. stealth), што га са другим карактеристикама сврстава у пету генерацију.

Полетео је је 11. јануара 2011. године. Очекује се да ће бити оперативан у периоду 2017-2019. године.[9][10]

5-та генерација стелт 5.svg
Очигледна је већа радарска изложеност
4. од 5. генерације ловачких авиона, са аспекта
разлика облика борбених конфигурација.

До касних 1990-их година прошлог века, неколико кинеских пројеката авиона пете генерације, груписано је у оквиру програма са кодном ознаком J-XX или XXJ, идентификовани су од стране западних обавештајних извора. Званичници су потврдили постојање таквог програма, који се развија.[11] Ипак, Сједињене Државе је предвиђају да могу поседовати чак 20 пута више „напредних“ „стеал“ ловаца од кинеза до 2020. године.[12] Кина и даље зависи од поузданих руских млазних мотора и напредне радарске технологије и тако још увек нема независну могућност за градњу ловаца пете генерације.[13]

Амерички произвођач авиона Локид Мартин користи катеригоризацију „пете генерације ловачких авиона“ да би описао ловце F-22 и F-35, којима је посебност „напредна „стелт“ технологија“, „екстремне перформансе“, „фузија информација са сензора“ и „напредно одржавање“. Према америчким критеријумима, њихова дефиниција не укључује могућност суперкрстарења, док по руским се укључује. То је веома битна карактеристика и поседују је неки од напредних ловачких авиона, али не и F-35 лајтнинг II.[14][15]

Развој авиона F-35 лајтнинг II, одвија се у три варијанте: са класичним полетањем и слетањем, вертикалним полетањем и слетањем, а трећа је морнаричка за палубну употребу са носача авиона. За све три варијанте, делови су максимално унификовани, са међусобном подударношћу од 80%. Постигнута је смањена уочљивост („стелт“), у коме циљу је пројектовано и унутрашње ношење наоружања, у „бункеру“ у трупу авиона.[16] Војни амерички званичници тврде да руски и кинески авион који су у развоју немају сличности са F-35 и да су у великом заостатку.[17]

4-та и 5-та генерација авиона 5.svg
Разграничење између 4. и 5. генерације ловачких авиона [2]

Заједнички елементи пројекта[уреди]

Да би се смањио њихов радарски попречни пресек, сви ловци пете генерације користе гребене уместо стандардних проширења предводника и без „канарда“ су, иако је Сухој ПАК ФА има померљиве елементе који подсећају на „канарде“, а Ченду J-20 је повећана агилност са „канардима“ упркос њихових лоших „стелт“ карактеристика.[18] Сви имају двоструки вертикални реп, с којима заклањају извор топлоте мотора од противничких сензора, а обезбеђују бочну стабилизацију и управљивост на екстремно великим нападним угловима. Већина ловаца пете генерације постижу суперманеварбилност са управљивим вектором потиска мотора.

Сви они имају интерне „бункере“ за оружје како би се избегли високи носачи и „гроздови“ поткачених средстава на њима. Без обзира што имају ту могућност као резервну, на својим крилима за употребу у не прикривеним мисијама. Као што су далеки прелети када носе спољне резервоаре са горивом. Чак то поседује и F-22 за извршавање одређених задатака, када се не прикрива.

Сви авиони пете генерације имају висок проценат композитних материјала, како би се смањио њихов попречни радарски пресек и маса.[2][19]

Софтверска дефиниција авиона[уреди]

Пета генерација ловачких авиона користи комерцијалне процесоре за директну контролу свих уграђених и умрежени сензора, у циљу формирања усаглашеног приказа информација о борбеној сцени у простору. За разлику од тога, претходна генерација ловачких авиона је користила обједињени систем где сваки сензор представља своје информације за самостално очитавање пилота и на основу тога он комбинује у сопственом уму представу о борби у простору.[20][21] F-22А се физички испоручује без синтетичког прореза радара (SAR) и без бедносног упозорења ИЦ трагача. SAR добија касније, преко софтверских надоградњи.[22] Међутим, када се појави било каква мана у овим огромним софтверским системима могу се срушити функције авиона и може доћи до велике софтверске кризе, са додатним трошковима и кашњењима.[23]

Сухој назива свој експертски систем за фузију сигнала сензора „вештачка интелигенција Сухоја ПАК ФА“.[24]

Софтвер је директно, са својом грешком, проузроковао фаталну несрећу једног F-22 раптора.[25]

У току је истраживање које ће омогућити употребу принципа „трагај пре него што откријеш“ (енгл. Track-before-detect) преко фузије сензора, у језгру централног рачунара. То ће омогућити борбеним авионима пете генерације да нападну циљ пре него што га открије било који појединачни сензор.[26]

Ситуациона свест[уреди]

Фузија сензора и аутоматско праћење циља су пројектовани да дају бољи увид пилоту ловачких авиона пете генерације на ратиште од оног што га доставља AWACS, који могу бити отерани од прве борбене линије са растућим претњама. Зато тактичка контрола и надгледање у ваздушном простору може да се помери напред, пренесе се на пилота у ловачком авиону као што је F-35 лајтнинг II (погледај слику испод).[27] Чак је и предложено да се због тога могу укинути ови специјални авиони, познати по називу AWACS, при увођење F-35С у оперативну употребу.[28]

Међутим, моћнији сензори, попут радара AESA који су у стању да истовремено раде у више режима могу представљати превише информација за једног пилота авиона F-22, F-35 и Т-50, те се исте не могу адекватно користити. Неки виде решење на повратак на двоседе, као код многих авиона четврте генерације борбених.[29]

Тешко да руски, а поготово кинески програми, могу бити на нивоу америчког F35 у погледу квалитета сензора и њихове могућности фузије са осталим учесницима ратне сцене.[30]

Савремени мотори[уреди]

Пета генерација борбених авиона користи најновију генерацију мотора високих перформанси. Само је амерички Прат енд Витни F119 у потпуности развијен. Мотор за F-35 је још увек у фази развоја. Кинези су зависни од руских мотора, који такође заостају у развоју иза савремених америчких.[32][33]

Због приоритета ефеката „стелта“, на борбеним авионима пете генерације мора бити прикривено повећано ширење топлоте од догревне коморе мотора. То је постигнуто на моторима Прат енд Витни F119 и F135, како би се авион прикрио, када се укључи допунско сагоревање мотора, за лет надзвучном брзином.[34]

Алтернативне дефиниције[уреди]

Дефиниција појма пете генерације борбеног авиона из Локид Мартина је критикован од стране компанија чији производи нису у складу са овим посебним спецификацијама, као што су Боеинг и Јурофајтер и многих коментатора као што су Бил Свитмен:[35][36]

Погрешна је дефиниција F-22 и F-35 као линеарна еволуција пројеката борбених авиона. Уместо тога, она је тесно повезана са тренутним посебним издвајањем од осталих, ослањајући се на виши ниво карактерестика које му обезбеђују кључни елемент преживљавања. Слично, као што је у своје време био Локид YF-12 и МиГ-25, у шездесетим годинама прошлог века, који су се ослањали и издвајали од осталих по брзини и висини лета.
F/A-18E/F Супер хорнет на палуби америчког носача авиона Двајт Ајзенхауер. Морнарица и фирма Боинг претендују да припада
вишој 5. генерацији.
Тајфун F2 у лету, припада РАФ-у. Јурофајтер корпорација се противи критеријумима Локид Мартина за 5. генерацију.

Америчка морнарица и Боеинг су уврстили F/A-18Е/F Супер Хорнет у „следећу генерацију“ борбених авиона, заједно са F-22 и F-35. Основ за то је што Супер хорнет има, на нивоу пете генерације, радар са електронским сканирањем (AESA), умањен радарски попречни пресек и фузију сензора.[37][38][39] Старији пилоти ваздухопловства се противе да се „Супер хорнет“ уврсти у пету генерацију са мишљењем: „да је поента пете генерације што је синергија особина „стелт“, фузије и потпуног безбедносног упозоравања, у било којим условима су софистицирано интегрисани у једну целину“. Незаокруженост то руши, као када се лети са великим радаром и постоји фузија сензора, али без правих „стеалт“ карактеристика, постиће се комплетна ситуациона свест о противнику који нас убија, то није предност. Мишел Гарсија тврди да додавање радара са електронским сканирањем на Супер хорнет „доприноси се 90 одсто капацитета своје пете генерације у пола цене“. Боинг је званично промовисао своју категорију 4,5. генерацију борбених авиона „стелт убице“.[40][41]

Као одговор на катеригозацију пете генерације борбених авиона, холдинг Јурофајтер корпорација је направила своје критеријуме о различитим могућностима. Тврдећи да примена етикете за дејство авиона као што су F-35 лајтнинг II је лоше дефинисано, па чак и у супротности са поседованим спецификацијама. У међувремену, Јурофајтер корпорација додаје „омогућене нето операције“ као најистакнутији захтев и наглашени цели обим ниске опсервабилности, само је један од фактора у преживљавању.[42] У истом чланку Јурофајтер корпорације се призна изузетан ниво авиона F-22, док је етикета пете генерације једноставно осмишљена демонстрација која служи интересима писца.

Из „школе за међународне студије“, указују на то да Западна Европа пропушта да развије борбени авион пете генерације, чиме се смањује број „лидера“ на тржишту. Светско такмичење се помера искључиво између Сједињених Америчких Држава и азијских сила.[43] Канађани Алекс Вилнер и Марко Вис из „Центра за студије безбедности“ тврде да европски пропуст да „одрже корак“ са F-35 доводи европљане ближе статусу купаца авиона.[44]

Руско Министарство одбране дефинише пету генерацију укључујући као обавезну „стелт“ технологију, суперкрстарење (надзвучна брзина при крстарењу), високо интегрисану авионску опрему и нападно навигацијски систем.[45]

Авиони 5. генерације[уреди]

У оперативној употреби[уреди]

У развоју[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ARIEL COHEN (Jan. 14, 2009). „Russia trails U.S. in pursuit of a fifth-generation jet“ (на ((ru))). UPI Приступљено 9. 04. 2012.. „Трка око ловца пете генерације“ 
  2. ^ а б в Mrs. Anne-Grete Strøm-Erichsen Minister of Defence, The Royal Norwegian Ministry of Defence, P.O. Box 8126 Dep. N-0032. „Programme 7600 Future Combat Aircraft, Executive Summary – Part One“ (на ((en))) (pdf). ROYAL NORWEGIAN MINISTRY OF DEFENCE Приступљено 9. 04. 2012.. „Програм будућности борбених авиона 7600, резиме - први део“ 
  3. ^ Ultimate Fighter: Lockheed Martin F-35 Joint Strike Fighter By Bill Sweetman page 133, Zenith Imprint, 2004
  4. ^ Eric Hehs (15. 5. 1998.). „F-22 Design Evolution, Part I“ (на ((en))). Code One Приступљено 9. 04. 2012.. „Развој „раптора““ 
  5. ^ John Reed - Staff write (Dec 20, 2009). „Official: Fighters should be used for spying“ (на ((en))). Air Force Times Приступљено 9. 04. 2012.. „Невидљив ловац“ 
  6. ^ „Fighter Generations“ (на ((en))). .aerospac Приступљено 19. 04. 2012.. „Генерације ловачких авиона“ 
  7. ^ а б „Российский истребитель пятого поколения совершил первый полет“ (на ((ru))). Lenta.ru,. 29.01.2010 Приступљено 11. 04. 2012.. „Први лет је био успешан“ 
  8. ^ „Изјава Иванова“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  9. ^ а б „The Hon Robert Gates US Secretary of Defense)“ (на ((en))). Air Power Australia NOTAM. 8th November, 2009 Приступљено 18. 04. 2012.. „Развој ловца“ 
  10. ^ „China conducts first test-flight of stealth plane“ (на ((en))). BBC News Asia-Pacific. 11. 1. 2011. Приступљено 18. 04. 2012.. „Кина спроводи прва летна испитивања „стелт“ авиона“ 
  11. ^ „Chinese Air Force deputy commander of the first exposure: domestic fourth-generation fighters is about to first flight“ (на ((en))). November 09, 2009 Приступљено 18. 04. 2012.. „Превод излагања команданта оружаних снага“ 
  12. ^ „Remarks as Delivered by Secretary of Defense Robert M. Gates,“ (на ((en))). U.S. Department of Defense. 8. 5. 2010. Приступљено 18. 04. 2012.. „Примедбе Роберт М. Геј“ 
  13. ^ „Chinese ‘Mighty Dragon’ doomed to breathe Russian fire“ (на ((en))). RT. 11 March, 2012 Приступљено 18. 04. 2012.. „Моћни кинески авион покреће руски мотор“ 
  14. ^ „Below is a listing of just a few of the most frequently asked questions (FAQs). We invite you to browse both these questions and their answers at your convenience.“ (на ((en))). FAQs Приступљено 19. 04. 2012.. „Контак информације“ 
  15. ^ Вячеслав Володин (16.01.2009). „Конечная цель разработчиков истребителей 5-го поколения - обеспечение эффективности боевой системы в целом“ (на ((ru))). Авиа ПОРТ Приступљено 19. 04. 2012.. „Шта је авион пете генерације?“ 
  16. ^ а б „F-35 Joint Strike Fighter (JSF) Lightning II“ (на ((en))). GLOBES. March 18 2012 Приступљено 13. 03. 2012.. „Развој лајтнинга II“ 
  17. ^ DAVE MAJUMDAR (May. 24, 2011). „China, Russia Erode U.S. Stealth Technology Lead“ (на ((en))). DEFSE News Приступљено 19. 04. 2012.. „Није копиран F-35“ 
  18. ^ Evan Neblett Mike Metheny (17. March 2003). „Canards“ (на ((en))) (pdf). AOE 4124 Configuration Aerodynamics Приступљено 19. 04. 2012.. „Канардс“ 
  19. ^ Joe Yoon, (27 June 2004). „Fighter Generations“ (на ((en))). aerospaceweb Приступљено 28. 05. 2012.. „Генерације ловаца“ 
  20. ^ „F-35 avionics: an interview with the Joint Strike Fighter's director of mission systems and software“ (на ((en))). militaryaerospace. 22. 4. 2012. Приступљено 23. 04. 2012.. „Софтвер авионике F-35“ 
  21. ^ David C. Aronstein, Michael J. Hirschberg, Albert C. Piccirillo (1998). „Advanced Tactical Fighter to F-22 Raptor: Origins of the 21st Century Air“ (на ((en))). AIAA Приступљено 23. 04. 2012.. „F-22 раптор“ 
  22. ^ „F-35 Joint Strike Fighter leverages COTS for avionics systems“ (на ((en))). avionics-intelligence Приступљено 23. 04. 2012.. „F-35 JSF“ 
  23. ^ Maj. Dani Johnson (2/19/2007). „Raptors arrive at Kadena“ (на ((en))). United States Air Force. Archived from the original on 25. 5. 2012. Приступљено 23. 04. 2012.. „Раптори стижу“ 
  24. ^ Fred Weir (29. 1. 2010.). „Russia flexes military power with 'futuristic' fighter jet“ (на ((en))). Monitor Приступљено 23. 04. 2012.. „Руски авион пете генерације“ 
  25. ^ W.J. Hennigan (19. 12. 2011.). „Fatal problems plague the U.S.' costliest fighter jet“ (на ((en))). Los Angeles Times Приступљено 24. 04. 2012.. „Катастрофа F-22“ 
  26. ^ „EO/IR Multi-Sensor Fusion Tracker Algorithm Navy SBIR FY2011.1“ (на ((en))) Приступљено 24. 04. 2012.. „Мултисензорска фузија“ 
  27. ^ Colonel Damon Anthony, Major James Akers, and Lieutenant Colonel Steve Pieper (11/05 /2010). „Shaping a New Con-ops: The Impact of the F-22 and F-35“ (на ((en))). SLD Приступљено 25. 04. 2012.. „Обликовање F-22 и F-35“ 
  28. ^ Colin Clark. „Scrap AWACS, JSTARS; Plough Dough Into F-35, Wynne Says“ (на ((en))). DoD Buzz Приступљено 25. 04. 2012.. „AWACS“ 
  29. ^ Sweetman, Bill (30 November 2010.). „Rivals Target JSF“ (на ((en))). Aviation Week Приступљено "25. 04. 2012.. „Оптерећење пилота“ 
  30. ^ Daniel Proussalidis (18. 4. 2012.). „F-35 will be far ahead of stealth rivals: Experts“ (на ((en))). news/canada Приступљено 25. 04. 2012.. „Ниво сензора на F35“ 
  31. ^ Не). 15 Januaru 2008 Приступљено 9. 04. 2012.. „Норвешки F-35“ 
  32. ^ Greg Waldron (26 Aug 2011). „China’s J-20 to be effective capability by 2018 - Pentagon“ (на ((en))). flightglobal Приступљено 25. 04. 2012.. „Кинески Ј-20 биће оперативан 2018.“ 
  33. ^ Ruslan Pukhov (1. 9. 2011.). „The Military's Achilles Heel“ (на ((en))). The Moscow Times. Приступљено 25. 04. 2012.. „Ахилова пета војске“ 
  34. ^ Warwick, Graham. (17. 3. 2011.). „Screech, the F135 and the JSF Engine War.“ (на ((en))). Aviation Week Приступљено 25. 04. 2012.. „Врисак F135“ 
  35. ^ Eurofighter GmgH (July 20th, 2010). „Eurofighter, 5th Generation; the Debate Heats up“ (на ((en))). defencetalk Приступљено 25. 04. 2012.. „Еурофигхтер, 5. генерација?“ 
  36. ^ Bill Sweetman (December 2009.). „Editorial Insight“ (на ((en))). Defense Technology International Приступљено 25. 04. 2012.. „Увид редакције“ 
  37. ^ „F/A-18 as good as 5th gen: US Navy“ (на ((en))). StratPost Приступљено 26. 04. 2012.. „Супер хорнет 5. генерација?“ 
  38. ^ Gregor Ferguson (23. 10. 2010.). „WHEN the venerable F-111 retires from RAAF service on December 3, after nearly 40 years in harness, the RAAF will declare initial operational capability (IOC) for its replacement, Boeing's two-seat F/A-18F Super Hornet.“ (на ((en))). The Australian Приступљено 26. 04. 2012.. „F/A-18Е/F замењује F-111“ 
  39. ^ „F/A18-E/F Super Hornet .... Leading Naval Aviation into the 21st Century“ (на ((en))) Приступљено 26. 04. 2012.. „Супер хорнет је будућност“ 
  40. ^ „Joint Strike Fighter Delayed? Not a Big Deal for the U.S. Navy“ (на ((en))). nationaldefense. 11/24/2010 Приступљено 26. 04. 2012.. „Кашњење F-35 није проблем за морнарицу“ 
  41. ^ Philip Ewing (January 3rd, 2012). „Boeing’s iron Eagles, part 2“ (на ((en))). dodbuzz Приступљено 26. 04. 2012.. „Боингов челични орао“ 
  42. ^ „Јурофајтер тајфун“ (на ((en))) (pdf) Приступљено 26. 04. 2012.. „Јурофајтер тајфун“ 
  43. ^ RSIS (20. 4. 2011.). „Global Fighter Jets: Asia, The New Centre Of Gravity?“ (на ((en))). Eurasia Review Приступљено 27. 04. 2012.. „САД-Азија“ 
  44. ^ Alex Wilner and Marco Wyss (16. 5. 2011.). „Ignore the critics. There is no plane that can compete with the F-35“ (на ((en))). National Post Приступљено 27. 04. 2012.. „Европа губи корак“ 
  45. ^ Dmitry Rogozin (16/02/2012). „Russia Must Build Two Variants of 5G Fighter - Rogozin“ (на ((en))). RIA Novosti Приступљено 27. 04. 2012.. „Руска дефиниција“ 
  46. ^ „International Partners“ (на ((en))). GlobalSecurity Приступљено 27. 04. 2012.. „Наруџбине“ 
  47. ^ Rajat Pandit (Oct 5, 2010). „India to spend over $25 billion to induct 250 5th-gen stealth fighters“ (на ((en))). THE TIMES OF INDIA Приступљено 27. 04. 2012.. „Индија развија 5. генерацију“ 
  48. ^ Asia-Pacific Staff (December 12 , 2011). „Indian Light Combat Aircraft Slipping A Year“ (на ((en))). aviationweek Приступљено 27. 04. 2012.. „Полеће 2014.“ 
  49. ^ Greg Waldron (30 Jun 2011). „First flight of Japanese ATD-X likely in 2014“ (на ((en))). flightglobal Приступљено 27. 04. 2012.. „Јапански полеће у 2014.“ 
  50. ^ Greg Waldron (2 Aug 2011). „South Korea, Indonesia to establish KF-X research centre“ (на ((en))). flightglobal Приступљено 27. 04. 2012.. „Јужна Кореја и Индонезија заједно“ 

Види још[уреди]