Хеба
Из Википедије, слободне енциклопедије
Музеј уметности, Сао Паоло
Бразил
Антонио Канова
Хеба, (грч. Ἥβη, лат. Hebe), је у грчкој митологији била богиња вечне младости и носилац пехара олимписких богова.
Садржај |
[уреди] Митологија
По Хомеру, Хеба је била кћи бога Зевса и богиње Хере. Међутим, већина каснијих записа говори да је Хеба рођена сама од себе (слично Атени).
Била је старогрчка богиња младости и уживања; на гозбама богова је точила нектар. За стандарде које су поставили остали богови, удала се релативно касно и то за Херакла, највећег јунака грчих митова.
Богиња вечне младости Хеба, своме мужу Хераклу је подарила, као свадбени поклон, бесмртност.
[уреди] Уметност
Лик богиње Хебе се сачувао на бројним сликама на вазама, где је она најчешће приказивана у друштву богова и са Хераклом. Вазе потичу из 5 века пре нове ере и налазе се у разним збиркама широм света - нарочито у америчким и италијанским.
Претпоставља се да склуптура из Аресовог храма на Агори, која се налази у Народном археолошком музеју у Атини, претставља лик Хебе.
У новије време многи уметници су сликали или вајали лик Хебе.
Међу најпознатија дела спадају:
- Хеба, са ликом Мм. Д Барим, склуптура, дворски склуптор Луја XV и Луја XVI - А. Пајоу
- Хеба, склуптура, Антонио Канова, 1800. година
- Хеба, склуптура, Б. Торвалдсен, 1806. године, Музеј у Копенхагену
- Отмица Хебе, слика, Г.Ц. Лот, друга половина 17. века, Галерија замка Мелник, Чешка
- Хеба, слика, Х. Агрикола, Моравска галерија, Брно
- Свадба Херакла и Хебе, опера, Ц.В. Глук, 1747. година
- Хебине свечаности, оркестрална свита, Ј.П. Раме
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Литература
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 124.
