Хеба
Музеј уметности, Сао Паоло
Бразил
Антонио Канова
Хеба (грч. Ἥβη, лат. Hebe), је у грчкој митологији била богиња вечне младости и носилац пехара олимписких богова.
Садржај |
Митологија [уреди]
Према Хомеру, Хеба је била кћерка бога Зевса и богиње Хере. Међутим, већина каснијих записа говори да је Хеба рођена сама од себе (слично Атени). Била је старогрчка богиња младости и уживања; на гозбама богова је точила нектар. За стандарде које су поставили остали богови, удала се релативно касно и то за Херакла, највећег јунака грчих митова. Као богиња вечне младости, подарила му је, као свадбени поклон, бесмртност.
Уметност [уреди]
Лик богиње Хебе се сачувао на бројним сликама на вазама, где је она најчешће приказивана у друштву богова и са Хераклом. Вазе потичу из 5. века п. н. е. и налазе се у разним збиркама широм света, нарочито у америчким и италијанским.
Претпоставља се да склуптура из Арејовог храма на Агори, која се налази у Народном археолошком музеју у Атини, представља лик Хебе.
У новије време многи уметници су сликали или вајали лик Хебе.
Нека од најпознатијих дела су:
- Хеба, са ликом Мм. Д Барим, склуптура, дворски склуптор Луја XV и Луја XVI - А. Пајоу
- Хеба, склуптура, Антонио Канова, 1800. година
- Хеба, склуптура, Б. Торвалдсен, 1806. године, Музеј у Копенхагену
- Отмица Хебе, слика, Г. Ц. Лот, друга половина 17. века, Галерија замка Мелник, Чешка
- Хеба, слика, Х. Агрикола, Моравска галерија, Брно
- Свадба Херакла и Хебе, опера, Ц. В. Глук, 1747. година
- Хебине свечаности, оркестрална свита, Ј. П. Раме
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 124.
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
