Хеба

С Википедије, слободне енциклопедије
Хеба
Музеј уметности, Сао Паоло
Бразил
Хеба
Антонио Канова

Хеба (грч. Ἥβη, лат. Hebe), је у грчкој митологији била богиња вечне младости и носилац пехара олимпских богова.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Према Хомеру, Хеба је била кћерка бога Зевса и богиње Хере. Међутим, већина каснијих записа говори да је Хеба рођена сама од себе (слично Атини). Била је старогрчка богиња младости и уживања; на гозбама богова је точила нектар. За стандарде које су поставили остали богови, удала се релативно касно и то за Херакла, највећег јунака грчих митова. Као богиња вечне младости, подарила му је, као свадбени поклон, бесмртност.[2]

Уметност[уреди | уреди извор]

Лик богиње Хебе се сачувао на бројним сликама на вазама, где је она најчешће приказивана у друштву богова и са Хераклом. Вазе потичу из 5. века п. н. е. и налазе се у разним збиркама широм света, нарочито у америчким и италијанским.

Претпоставља се да скулптура из Арејовог храма на Агори, која се налази у Народном археолошком музеју у Атини, представља лик Хебе.

У новије време многи уметници су сликали или вајали лик Хебе.

Нека од најпознатијих дела су:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Замаровски 1985, стр. 124.
  2. ^ „Greek Mythological Story of Hebe and Hercules”. Greek Boston. Приступљено 16. 1. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]