Општина Србобран (Република Српска)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Српска општина Доњи Вакуф
Општина Србобран

Табла на згради општине
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Србобран
Становништво
Географске карактеристике
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт

Општина Србобран је бивша општина Републике Српске, која се налазила у регији Средња Босна. Формирана је 15. фебруара 1992. године на територији бивше југословенске општине Доњи Вакуф, а сачињавала су је сва насеља доњовакуфске општине. Првобитни назив општине је гласио Српска општина Доњи Вакуф, али је тај назив убрзо и службеним актом промијењен у Општина Србобран. Формално је постојала до потписивања Дејтонског споразума, а фактички је престала да постоји окупацијом западних дијелова Републике Српске, током акције Маестрал.

Настанак општине[уреди | уреди извор]

Према Закону о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске из 1994. године, једна од општина у Републици Српској је била и општина Србобран која је укључивала насељена мјеста бивше југословенске општине Доњи Вакуф.[а] Српска општина Доњи Вакуф је формирана на конститутивном сједници скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 15. фебруара 1992. године, а службено је конституисана доношењем Закона о образовању општине Србобран. Након формирања Општина Србобран је постала дио Аутономне регије Крајина, са сједиштем у Бањалуци.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Србобран се налазила у западном дијелу Републике Српске, у горњем току ријеке Врбас. Граничила се са општинама: Купрес, Шипово, Јајце и краткотрајном општином Турбе у Републици Српској. Општина Србобран је обухватала комплетну територију бивше југословенске општине Доњи Вакуф, то јесте сва насељена мјеста бивше општине.

У састав општине Србобран, накнадно су укључене српске територије општине Горњи Вакуф, као и краткотрајна општина Турбе, формирана од српских територија у општини Травник.

Историја[уреди | уреди извор]

На Скупштини Општине 15. фебруара 1992, којом је предсједавао Недељко Нинковић, предсједник Општинског одбора СДС-а, основана је Српска општина Доњи Вакуф и донијета је одлука о њеном прикључењу Аутономној регији Крајина. На тој сједници Никица Загорац је изабран за предсједника новоосноване Српске општине Доњи Вакуф.[б] Крајем марта 1992. убрзано се оснивала српска држава и на сједници Скупштине, одржаној 24. марта верификована је "одлука скупштина општина о проглашењу подручја новоформираних српских општина" међу којима је био и Доњи Вакуф.

Од фебруара 1992. руководни радници српске националности су своје активности усмјерили на припреме за формирање Српске Станице јавне безбједности (СЈБ). Мобилисан је резервни састав полиције и сваки резервиста српске националности је усмјерен на предстојеће радне задатке који су значили формирање нових органа општине Доњи Вакуф и њено уставно-правно припајање Републици Српској. Српски СЈБ основан је 17. априла 1992. и истог дана преузео је контролу над цијелим градом. Рајко Кисин је именован за начелника СЈБ-а, Јово Шатара за командира, а Зоран Илић за замјеника.[в]

Општа мобилизација Срба проглашена је 6. маја 1992, а Муслиманима је наложено да предају оружје. Сљедећег дана на зграду општине постављена је српска застава.

На мјесто начелника СЈБ-а умјесто Рајка Кисина постављен је Бошко Савковић, кога је Наредбом од 13. јуна 1992. именовала 19. партизанска дивизија. Ова дивизија је припадала Југословенској народној армији, а формирањем Војске Републике Српске преименована је у 19. србобранску пјешадијску бригаду ВРС-а под непосредном командом Станислава Галића и општом командом генерала Момира Талића. Истом Наредбом војни капетан Секула Шишић постављен је за командира СЈБ, а Јово Шатара за замјеника командира. Кризни штаб и 1. крајишки корпус договорили су се око оснивања команде града. Од маја до септембра 1992. године ВРС и српска полиција су преузеле контролу над цјелокупном територијом Општине Доњи Вакуф.

Народна скупштина Републике Српске је 2. априла 1993. Усвојила Закон о промјени назива Општине Доњи Вакуф и насељеног мјеста Доњи Вакуф у Србобран. [г]

Општина Турбе[уреди | уреди извор]

21. јула 1993. године на сједници Народне скупштине Републике Српске донијет је Закон о образовању Општине Турбе, којим је предвиђено оснивање Општине Турбе на дијелу бивше југословенске општине Травник. Образује се Српска општина Турбе са сједиштем у Турбету, коју чине насељена мјеста бивше општине Травник коју чине насеље мјеста: Варошлук, Горња и Доња Требуша, Голеш, Спаићи и Воћњак.[д] Општина Турбе је постојала до маја 1994. године, када је укинута а њена насеља припојена Општини Србобран.[ђ]

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Начелник општине је представљао и заступао општину и вршио извршну функцију у Србобрану. Општинску администрацију, поред начелника, чинила је и скупштина општине. Институционални центар Општине Србобран је било насеље Србобран (Доњи Вакуф), гдје су били смјештени сви општински органи.

Повјереништво за Општину Србобран[уреди | уреди извор]

Повјереништво за Општину Србобран је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора у складу са законом. Сједиште повјереништва је било у Градишци. Повјереништво је образовано у сљедећем саставу:[е]

  1. Недељко Нинковић, предсједник,
  2. Светко Бороја,
  3. Никола Кисић,
  4. Жељко Видовић,
  5. Љубо Мекињић,
  6. Горан Блажић,
  7. Илија Бороја.

Образовање[уреди | уреди извор]

Према Одлуци о привременом броју и просторном распореду основних школа у Републици Српској из 1994. којом се утврђује број и просторни распоред основних школа као и број издвојених одјељења основних школа у Републици Српској, на територији Општине Србобран, егзистирала је Основна школа "Немања Влатковић" са сједиштем у Србобрану и издвојеним одјељењима у Гричу, Оборцима, Kомару ,Бабином Потоку, Барицама, Растичеву и Марковцима.[ж] Одлуком о привременом броју, структури и просторном распореду средњих школа на територији Републике Српске из 1995. утврђено је да се средње образовање на територији Општине Србобран остварује кроз средњошколски центар "Душан Ракита" у Србобрану, у којој је настава организована кроз гимназију и шумарство и обраду дрвета.[з]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 11/94
  2. ^ Записник са сједнице Скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 15.2.1992. године; Одлука о оснивању Српске општине Доњи Вакуф, 15.2.1992.
  3. ^ Записник са 2. сједнице Скупштине Српске општине Доњи Вакуф, 14.4.1992; Извјештај о раду СЈБ-а Доњи Вакуф за период од 1.4.1992. до 25.12.1992, Република Српска, Министарство за унутрашње послове, ЦСБ Бања Лука, СЈБ Доњи Вакуф, начелник Секула Шишић.
  4. ^ Службени гласник Републике Српске 03/93
  5. ^ Службени гласник Републике Српске 12/93
  6. ^ Службени гласник Републике Српске 09/94
  7. ^ Службени гласник Републике Српске 12/96
  8. ^ Службени гласник Републике Српске 31/94
  9. ^ Службени гласник Републике Српске 05/95

Види још[уреди | уреди извор]

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Закон о образовању Српске општине Турбе.

Референце[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Србобран_(Република_Српска)&oldid=27501861”