Брчко Дистрикт

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 52' СГ Ш, 18° 47' ИГД

За чланак о граду погледајте Брчко.
Брчко Дистрикт
Brčko Distrikt
Застава Брчко Дистрикта Грб Брчко Дистрикта
Застава Грб


Положај Брчко Дистрикта
Главни град Брчко
Службени језик српски, бошњачки и хрватски
Површина  
 — укупно 493 km² (-)
Становништво  
 — 2013. 93.028[1] (-)
 — густина /km² 
Валута Конвертибилна марка (BAM)
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број +387 49
Насељена места Брчко Дистрикта
Мапа Брчко Дистрикта
Дејтонска линија разграничења пре формирања Брчко Дистрикта

Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ[2] као кондоминијум, али са властитим институцијама. Административно седиште дистрикта је град Брчко.

Брчко Дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48% припало Републици Српској (укључујући и град Брчко), а 52% Федерацији БиХ.

Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године, којом јој је овај град одузет. Том одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички је пресечена на западни и источни део скоро пет година након Дејтона, што је утицало на незадовољство у овом ентитету. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко Дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је Босна и Херцеговина уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49-51%. Званичан став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.

Историја[уреди]

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део социјалистичке Босне и Херцеговине, једне од република нове социјалистичке Југославије.

Током Босанског рата (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег Дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БИХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Брчко Дистрикта

Према незваничним резултатима пописа из 2013. године, у Брчко Дистрикту живе:[3]

Насељена места[уреди]

Насељена места у Брчко Дистрикту (укупно 59): Бијела, Боће, Бодериште, Брчко, Брезик, Брезово Поље, Брезово Поље (село), Брка, Брод, Буковац, Буквик Доњи, Буквик Горњи, Бузекара, Церик, Чађавац, Чанде, Чосета, Доњи Рахић, Доњи Зовик, Дубраве, Дубравице Доње, Дубравице Горње, Гајеви, Горице, Горњи Рахић, Горњи Зовик, Грбавица, Гредице, Грчица, Исламовац, Крбета, Крепшић, Ланишта, Лукавац, Маоча, Марковић Поље, Ограђеновац, Омербеговача, Паланка, Попово Поље, Поточари, Рашљани, Ражљево, Репино Брдо, Сандићи, Скакава Доња, Скакава Горња, Слијепчевићи, Станови, Брчко, Штрепци, Трњаци, Улице, Уловић, Витановићи Доњи, Витановићи Горњи, Вучиловац, Вујичићи, Вукшић Доњи и Вукшић Горњи.

Клима[уреди]

Геоположај у оквиру јужног перипанонског обода и равничарско-брежуљкасти рељеф највећег дела Дистрикта Брчко утицао је на постојање умерено-континенталног климата на највећем делу посматраног простора. Доминира, дакле, континентални утицај модификован утицајем циклона са запада. Најтоплији месец је јули (22,1 °C), а најхладнији месец фебруар (-2,7 °C). Средња годишња температура износи (11,2 °C) док је годишња амплитуда (24,8 °C) . Најтоплије годишње доба је лето (просечна Т 21,1 °C), затим јесен (просечна Т 12,2 °C), пролеће (просјечна Т 10,1) те зима са просечном температуром 1,4 °C. У јулу и аугусту температурни максимуми достижу 40 °C, док зими температурни минимум достиже вредност и до - 35 °C. Дневна колебања температуре су посебно изражена у проетним и јесењим месецима. Ово подручје спада у аридније крајеве БИХ, са висином падавина око 750 mm. Падавине се изливају у каснијим пролетним и ранијим летним месецима, што је значајна одлика континенталне климе. Мања количина снежних падавина јавља се током зиме. Снежни покривач траје до једног месеца и има малу дебљину. Прољетне кише су посљедица циклоналне активности у средоземљу, летне су посљедице локалних физичких услова, а јесенске су последице утицаја циклоналне активности са Атлантика и из западне Европе. Облачност је већа у каснијим пролетним и ранијим летним месецима (мај и јуни), с тим што се одмах након изливања падавина у летним месецима разведри и засија сунце. С обзиром да је територија Брчко Дистрикта БиХ врло отворена, најинтензивнији су по учесталости јављања сјеверозападни и сјеверни вјетрови. Зими су најинтензивнији северни и североисточни ветар. У пролеће су карактеристични западни и сјеверозападни ветар (резултат антициклона на Средоземљу и Атлантику). У јесен и љето су заступљени сјеверозападни и југозападни ветрови. Гледано у целини, Брчко Дистрикт БиХ и његова околина имају већи проценат тишина током године, а мањи проценат ветровитости. Брчко Дистрикт има интензивну инсолацију са великим графом сјаја и смањеним графом сене. Јужно од замишљене линије Босанска Бијела – Маоча – Горњи Зовик, терени са висинама изнад 400 м представљају сјеверозападну подгорину Мајевице и припадају претпланинском климату са израженим утицајима умерене-континенталне климе који допиру са севера. Овај простор ниског посавског побрђа има следеће одлике годишњег тока температуре ваздуха: Лето –19,1 °C, пролеће –11,1 °C, јесен –11,0 °C, и зима –0,5 °C. Овај простор има нешто умеренија лета (нижа за 1,3 до 1,6 °C) и умерено хладне зиме. Прелази између годишњих доба су поступнији и са мање израженим контрастима.

Хидрографско хидролошка обележја[уреди]

Цели хидрографски простор Брчког припада црноморском сливу, односно хидросистему реке Саве. Брчко Дистрикт својом територијом кореспондира са Савом уз конвексну страну једног њеног мање израженог меандра. Главна карактеристика хидрографске мреже је изразита нехијерархичност, са једне стране велика гранична река, а са друге низ мањих река и потока. Рјека Сава на подручју Брчко Дистрикта БиХ прима две десне притоке Тињу и Брку. На територији Дистрикта налази се и већи број мањих водотока: Ломница, Тиња, Луковац, Брка, Рашљанска река, Штрепачка река и Зовичица. Брка пролази кроз град Брчко и дели га на два дела. Кратког је тока, са извориштем испод северних падина Мајевице. Површина слива joj je F=110km. Зими леди. По подацима са водомерне станице у Броду средњигодишњи протицај износи Qsr = 1,25 mł/sec. Средњи максимум протицаја Qmax= 4,8mł/sec, а средњи минимум Qmin = 0,42 mł/sec. Река Тиња има свој регионални значај јер одваја подручје Требаве од целог Мајевичког краја. У свом доњем току често плави плодна поља јер нису изграђени насипи. Дужина водотока је 69 km. По хидрографским подацима са водомерне станице у Сребренику средњи годишњи протицај је 2,28mł/sec. Минимуми протицаја су забиљежени у летним мјесецима и за двадесетогодишњи период протицаја износе само 0,150mł/sec. Са хидрографског гледишта, као што се може видети из приложене карте, територија Брчко Дистрикта БиХ може се поделити на три области, које се дефинишу као Хидромелиорациони Систем(HMS):

- Тиња – Брка у централно-западном дијелу Дистрикта; - Обједа на северу; - Лукавац на истоку.

Привреда[уреди]

Због свог географског положаја, дистрикт има повољне економске услове у пољопривредној и прехрамбеној индустрији, као и у трговини, поготово због тога што поседује највећу тржницу у овом делу Европе – „Аризону“. Многе велике државне фабрике су прошле фазу приватизације, а паралелно с тим повећава се, већ сада велики, број приватних предузећа. Брчко има значајне индустријске капацитете.Привреда Дистрикта Брчко је знала искористити велике предности које јој даје њен географски положај, нарочито у пољопривредном сектору и прехрамбеној индустрији. Квалитетно земљиште и близина највећој реци која протиче кроз БИХ (Река Сава) условили су развијенију пољопривреду на простору Брчко Дистрикта у односу на већински део Босне и Херцеговине. Ако је 1991. године индустрија представљала водећу привредну грану, данас је то пољопривреда. Може се дакле утврдити да је Дистрикт Брчко, из пољопривредно-индустријске регије, покренуо процес транзиције према центру за размјену и продају добара. Афирмација пољопривредног сектора, као и грађевинског и финансијског сектора, покренути су још у предратном периоду.

Аграрно–географске карактеристике Брчко Дистрикта[уреди]

Брчко је део пољопривредног подручја Посавине,а Посавину чине низије, чија надморска висине варира од 85 до 250 метара. Јужни део овог подручја чини северни део планинског венца Мајевице, чија надморска висине варира од 300 до 640 метара. Ово подручје сачињено је од непропусног земљишта, које карактерише присуство многобројних пећина, шупљина и теснаца. Карактеристика овог подручја је и богатство подземним водама високог квалитета на великим дубинама, које се могу користити за водоснабдевање водовода Брчко Дистрикта, под условом да се реше питања црпења. Ради се дакле о врло вредном пределу са стајалишта животне средине и присуства посебно вредних природних лепота. На подручјима ниже надморске висине, ниво подземних вода је у близини површине земљишта па зато у пролетним и касним јесењим месецима долази задржавања воде на теренима које обухвата знатно велике површине. Главна зона изворишта је извориште Плазуље. Зона се налази у сливу река Сава, Тиња, Брка. На овом простору се налазе и мање реке и канали, као на пример Ломница, Стрепачка река,Лукавац… Извори ових водених токова налазе се на планини Мајевици. Водени токови имају благо нагнута речна корита и поготово када је реч о северном и централном делу, налазимо много меандара (то се посебно односи на реку Тињу) и врло густу вегетацију око истих. Просторни и природни објекти са различитом надморском висином и различитим рељефним карактеристикама распрострањени су на целом подручју Дистрикта. Сусрећу се низијски и брежуљкасти рељефни облик. Низинско подручје дио је Посавског аграрног региона и услови су одлични за пољопривреду. То су терени изграђени од младих плиоквартарних и квартарних седимената са висинама од 90-150 m, док се терени изграђени само од квартарних седимената одликују са висинама 80-90m. Заталасани брежуљци и ниске терасе се незнатно издижу изнад алувијалних равни уз Тињу и Брку и њихове притоке. У јужном делу Дистрикта кога морфолошки чине брегови и брда северне подгорине Мајевице, просечних надморских висина, средњих нагиба, усљед геолошке грађе коју творе водонепропусне стене наилазимо на ограниченим локалитетима и на прелазне облике карста у виду пећина, стенских отворених профила, врела и вртачастих удубљења. Овде се налазе и највећи нагиби на територији Дистрикта.

Туризам[уреди]

Дистрикт Брчко, поред традиционалног ловног, има добре могућности и за развијање конгресног и сеоског туризма.

Законодавство[уреди]

У Дистрикту Брчко, од његовог оснивања до данас, усвојено је преко 100 сопствених закона. Слобода изражавања грађана и јавност рада је зајамчена.

Образовање[уреди]

Основно образовање је деветогодишње, које је обавезно и бесплатно у Дистрикту Брчко. Дистрикт има 16 основних школа, 5 средњих и, за сада један, Економски факултет.

Медији[уреди]

Дистрикт има свој јавни медиј, оличен у институцији Ј. П. Радио Брчко, а у перспективи је и његово проширење на писани и ТВ сегмент. Такође функционише и неколико приватних медија. На подручју Брчко Дистрикта делују приватни медији РТВ Хит, Обитељски радио Валентино, Радио бет Фраттело, Посавина тв, као и неколико веб портала и страница.

Култура[уреди]

Брчко има богату народну библиотеку, градску галерију, аматерско позориште, дом културе и неколико културно-уметничких друштава. У дистрикту су активна и три национална културна друштва – „Просвјета“, „Препород“ и „Напредак“.

Брчко је познато по својим позоришним сусретима који се редовно одржавају сваке године прве седмице у месецу новембру и трају седам дана.

Спорт[уреди]

Брчко је град одбојке. Трофејни брчански одбојкашки клубови могу се похвалити дугом историјом и традицијом. То су ОК Младост, МОК Јединство Брчко и ЖОК Јединство Бимал.Сви од наведених клубова играју на европској сцени дуги низ година. Такође Брчко је седиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01... Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]