Општина Шипово

С Википедије, слободне енциклопедије
Шипово
Грб Шипова
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Шипово
Становништво
Становништво Пад 10.293 (2013.)
Географске карактеристике
Површина 553,4 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Mилан Ковач (СНСД)
Позивни број 50
Веб-сајт Општина Шипово

Општина Шипово је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Шипово. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 10.293 лица.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Укупна површина општине износи 553 квадратних километара. Од тога на шуме, највреднији ресурс, отпада око 25.000 хектара или 48%, на ливаде и пашњаке око 15.550 хектара или 33%, на оранице и воћњаке око 6.500 хектара или 15% и на непродуктивно земљиште 2.000 хектара или око 4%. Најближи градови су Јајце и Мркоњић Град који су удаљени око 20 км, док је регионални центар Бања Лука удаљена око 80 км.

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Шипово

Подручје општине Шипово чине насељена мјеста: Бабићи, Бабин До, Бешњево, Брдо, Брђани, Ваган, Водица, Волари, Вражић, Горица, Горњи Мујџићи, Грбавица, Греда, Доњи Мујџићи, Драгнић, Драгнић Подови, Дуљци, Ђукићи, Јусићи, Кнежевићи, Козила, Крчевине, Липовача, Лубово, Лужине, Љуша*, Мајевац, Мочиоци, Натпоље, Олићи, Оџак*, Пљева, Подобзир, Подосоје, Прибеља*, Прибељци, Попуже, Сарићи, Соколац, Ступна, Тодорићи, Трново, Хасанбеговци*, Хатковци*, Хрбине*, Црепуље*, Чифлук, Чуклић и Шипово. (На списку Владе Републике Српске се налазе и насељена мјеста: Љуша, Оџак, Прибеља, Хасанбеговци, Хатковци и Хрбине[2])

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Шипово у цјелини, ушла је y састав Републике Српске.

Мјесне заједнице[уреди | уреди извор]

У општини Шипово постоји 11 мјесних заједница: Бабићи, Волари, Грбавица, Драгнић Подови, Мујџићи, Натпоље, Пљева, Прибељци, Соколац, Стројице и Шипово.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Шипово према резултатима избора 2020.
8
4
2
2
1
1
1
Од укупно 19 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 8
      ДНС: 4
      ПДП: 2
      УС: 2
      СДС: 1
      ДЕМОС: 1
      СП: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Шипову. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Шипово је насеље Шипово, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Шипово је Mилан Ковач испред Савеза независних социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине Општине Шипово је приказан у табели.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Шипово је имала 15.579 становника, распоређених у 40 насељених места.

Пре последњег рата општина је имала 15.579 становника. Срба је било око 80%, а Муслимана 18%. 1999. године у општини је живело 12.754 становника, густина насељености износи 25 становника по квадратном километру. Данас у општини живи око 11.000 становника, од тога 95% Срба и 5% Бошњака.

Национални састав[уреди | уреди извор]

Састав становништва – општина Шипово
2013.[4]1991.[5]1981.[6]1971.[7]1961.[8]
Укупно10 293 (100,0%)15 579 (100,0%)16 154 (100,0%)18 035 (100,0%)18 213 (100,0%)
Срби9 576 (93,03%)12 333 (79,16%)12 844 (79,51%)14 970 (83,01%)15 374 (84,41%)
Бошњаци628 (6,101%)2 965 (19,03%)12 831 (17,53%)12 952 (16,37%)12 227 (12,23%)1
Хрвати26 (0,253%)31 (0,199%)25 (0,155%)35 (0,194%)34 (0,187%)
Неизјашњени24 (0,233%)
Југословени7 (0,068%)155 (0,995%)339 (2,099%)9 (0,050%)536 (2,943%)
Муслимани7 (0,068%)
Остали7 (0,068%)95 (0,610%)68 (0,421%)37 (0,205%)24 (0,132%)
Босанци5 (0,049%)
Непознато5 (0,049%)
Црногорци4 (0,039%)23 (0,142%)17 (0,094%)13 (0,071%)
Македонци1 (0,010%)6 (0,037%)1 (0,006%)1 (0,005%)
Словенци1 (0,010%)2 (0,012%)1 (0,006%)1 (0,005%)
Украјинци1 (0,010%)
Православци1 (0,010%)
Албанци15 (0,093%)13 (0,072%)2 (0,011%)
Мађари1 (0,006%)1 (0,005%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 6. 2016. г. Приступљено 5. 11. 2016. 
  2. ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
  3. ^ „Шипово”. избори.ба. Приступљено 28. 6. 2021. 
  4. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  5. ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 101/2)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 19. 2. 2016. 
  6. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 2. 2016. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 19. 2. 2016. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 15. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]