Административна подела Грчке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Управна подела Грчке на периферије од 2011.
Просторне надлежности децентрализованих управа, 2011.

Република Грчка је 2011. године добила ново устројство државе, подељено на три нивоа. Држава је подељена на 7 децентрализованих управа, 13 периферија и 325 општина. Периферије и општине имају потпуну самоуправу, док су децентрализоване управе засноване на секретарима, које независно поставља грчка скупштина.

Света гора, као потпуно аутономна монашка јединица у Грчкој, ужива посебне повластице, па је изузетак од изложеног.

Историјат[уреди]

Грчка је добила 1. јануара 2011. године нову управну поделу државе према Каликратисовом плану (Закон 2852/2010). Новом поделом веома је измењено дотадашње устројство државе по пређашњем Каподистријском плану из 1997. године. Основи циљ био је смањење чиновништва и укидање бројних општинских управа са свега пар стотина становника, што је изискивало много средстава из државне благајне. С тим у вези је значајно учињени су следећи кораци:

  • Осетно је смањен број општина (грч. δήμοι, dímoi), за 3 пута (са 1033 на 325), спајањем пар општина и заједница према пређашњем плану, док су неке веће општине задржане у претходном облику. Општинама руководи начелник општине и општинско веће, бирани на изборима сваке пете године. Општине се даље деле на општине јединице, а потом и на насеља (заједнице). Мада ће насеља имати своја већа, она ће бити чисто саветодавног облика. Од битнијих надлежности општина могу се набројати: сигурност (полиција и ватрогасна служба, цивилна заштита), домови здравља и обданишта, стање и опремљеност школа, приступачно становање, месно планирање, културна делатност месног значаја, јавно зеленило, инфраструктура општинског значаја, питање одношења смећа и стања вода, наводњавање, гробља, пољопривреда, трговина, туризам;
  • Ниво префектура, њих 54, је укинут. Он је делимично надомештен стварањем округа (тачније, периферијских јединица), које имају знатно мање надлежности него раније префектуре, па се могу изједначити са појмом округа у Србији. Дати окрузи имају начелника, кога бира самоуправа периферије, па је његова улога првенствено у спровођењу мера и одлука дате управе;
  • Досадашње периферије (грч. περιφέρειες, peripheries) су остале у неизмењеном саставу, али су добиле нове надлежности регионалне самоуправе. На челу периферија су начелници периферија и периферијска већа, бирани на изборима сваке пете године. Периферије се (као што је речено) деле на периферијске јединице.
  • Новоуведени ниво при новој управној подели јесте децентрализована управа (грч. αποκεντρωμένες διοικήσεις, apokentroménes dioikíseis), која обухвата 2 или 3 периферије (осим у случају Атике и Крита). Њима руководе секретари, које независно поставља грчка скупштина, уз учешће саветодавног савета, именованог од стране начелника периферија и представника општине, које су у надлежности дато секретара.

Децетрализоване управе[уреди]

1. Децетрализована управа Атике обухвата периферију Атику,

2. Децетрализована управа Егеја обухвата периферије Северни Егеј и Јужни Егеј,


3. Децетрализована управа Епира и Западне Македоније обухвата периферије Епир и Западну Македонију,


4. Децетрализована управа Македоније и Тракије обухвата периферије Средишњу Македонију и Источну Македонију и Тракију,


5. Децетрализована управа Пелопонеза, Западне Грчке и Јонских острва обухвата периферије Пелопонез, Западну Грчку и Јонска острва,




6. Децетрализована управа Тесалије и Копнене Грчке обухвата периферије Тесалију и Средишњу Грчку,



7. Децетрализована управа Крита обухвата периферију Крит.


Види још[уреди]