Роза Шапире

С Википедије, слободне енциклопедије
Роза Шапире
Роза Шапире, портрет Валтера Граматеа
Датум рођења(1874-09-09)9. септембар 1874.
Место рођењаБроди, Аустроугарска
Датум смрти1. фебруар 1954.(1954-02-01) (79 год.)
Место смртиЛондон, Уједињено Краљевство
Занимањемодел, предавач, рецензент,
критичар, уредник, преводилац

Роза Шапире (Броди, 9. септембар 1874 — Лондон, 1. фебруар 1954) била је историчарка уметности рођена у Аустроугарској, која је живела у Немачкој и Енглеској.[1] Била је модел уметницима, али и власница уметничких дела, која је рано препознала групу уметника Мост (Die Brücke). Поред тога, била је и предавач, рецензент, критичар, уредник и преводилац.[2]

Роза шапире, портрет валтера Граматеа, 1920.

Биографија[уреди | уреди извор]

Роза Шапире рођена је у Бродију у Галицији (данас Украјина) 1874. године. Историчарка уметности Шуламит Бер примећује у свом чланку о Рози Шапире из Архиве јеврејских жена да се Шапире 1948. године „присећала својих успомена из детињства о националистичким и верским поделама између Пољака и Русина (Украјинаца) у Галицији, која је била део Хабсбуршког царства. Изјавила је да је предодређена ка интернационализму својим рођењем, васпитањем и судбином“.[3] Ћерка богатих јеврејских родитеља, школовала се код куће, јер у Бродију за њу нису постојали одговарајући образовни објекти. 1893. Шапире се преселила у Хамбург, који је, примећује Берова, „као и други регионални центри током периода Вилхелмине ... био у процесу ковања осећаја савременог идентитета мобилизацијом јавних институција, традиције и културе“. 1897. године у часопису Sozialistische Monatshefte (Социјалистички месечни билтен) објавила је „Реч о женској еманципацији“ у којем је тврдила да ће жене наћи слободу „у друштву будућности, у друштву социјализма“.[4] Била је једна од првих жена која је дипломирала историју уметности у немачкој институцији; стекавши диплому на Универзитету у Берну 1902, а докторирајући на Универзитету у Хејделбергу 1904, уз додатне студије на Универзитету у Лајпцигу.[5]

По повратку у Хамбург 1908. године радила је на превођењу и објављивању критика. Она је превела Балзака, Золу и пољског историчара уметности Казимира Хледовског на немачки. Рано је препознала групу уметника Мост.[6] Помогла је у оснивању Женског друштва за унапређење немачке уметности 1916.[7]

Шапире је и сама била модел различитим сликарима. Карл Шмит Ротлуф из групе Мост направио је неколико њених портрета, укључујући један 1919. године.[8] Валтер Грамате насликао ју је 1920.[7] 1924. објавила је каталог графичких дела Карла Шмита Ротлуфа.[9]

1939. успела је да побегне у Енглеску из нацистичке Немачке. Тамо је доприносила разним уметничким часописима Архитектонски преглед, Еидос, Connoisseur. Такође је помагала Николаусу Певснеру у прикупљању материјала за његову серију Енглеске зграде.[7][10]

Није се удавала, а умрла је у галерији Тејт 1954.[9]

Њен покушај да поклони део своје колекције британским музејима док је била жива није био прихваћен и већи део своје уметничке колекције поклонила је музејима у Немачкој: Манхајму, Берлину, Алтони, Хамбургу и Келну. Остала дела су послата музејима у Холандији, Белгији, Новом Зеланду, Чикагу и Тел Авиву[9] а једини британски примери доступни су у Музеју Викторије и Алберта и музеју Лестера.[7] Међутим, постоји један њен портрет Карла Шмита Ротлуфа у Тејт галеријама.[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gesellschaft, Patriotische (2015). Heine, Dönhoff und die Primus-Katastrophe: Menschen und Ereignisse in Hamburg (на језику: немачки). стр. 102. ISBN 978-3954005048. 
  2. ^ Behr, Shulamith. „ROSA SCHAPIRE”. jwa.org. Приступљено 3. 3. 2021. 
  3. ^ Behr, Shulamith (27. 2. 2009). „Rosa Schapire 1874 – 1954”. Jewish Women's Archive. 
  4. ^ Schapire, Rosa (септембар 1897). „Ein Wort zur Frauenemanzipation”. Sozialistische Monatshefte: Internationale Revue des Sozialismus. 1: 510—517. 
  5. ^ „Schapire, Rosa”. Dictionary of Art Historians. Архивирано из оригинала 7. 6. 2016. г. 
  6. ^ „Schapire, Rosa”. Dictionary of Art Historians. Архивирано из оригинала 7. 6. 2016. г. 
  7. ^ а б в г Behr, Shulamith (27. 2. 2009). „Rosa Schapire 1874 – 1954”. Jewish Women's Archive. 
  8. ^ а б Dr Rosa Shapire, Karl Schmidt-Rottluff, Retrieved 19 March 2016
  9. ^ а б в „Schapire, Rosa”. Dictionary of Art Historians. Архивирано из оригинала 7. 6. 2016. г. 
  10. ^ She is rumored to have once attacked Pevsner with a knife. Susie Harries (2011). Nikolaus Pevsner: The Life. London: Chatto & Windus. стр. 396, 410–11. ISBN 9780701168391. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роза_Шапире&oldid=27432669”