Сара Бласко

С Википедије, слободне енциклопедије
Сара Бласко
Сара током наступа у Мелбурну, новембар 2001.
Лични подаци
Пуно имеСара Елизабет Бласко
Надимци
  • Сара Семенс
  • Сорија
Датум рођења(1976-09-23)23. септембар 1976. (47 год.)
Место рођењаСиднеј, Аустралија
Занимање
Музички рад
Активни период1991—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
  • Dew Proces / Universal
  • Low Altitude
Остало
Веб-сајтsarahblasko.com

Сара Бласко (рођена као Сара Елизабет Бласко; Сиднеј, 23. септембар 1976) аустралијска је певачица, текстописац и музички продуцент. Соло каријеру започела је у априлу 2002. године, а пре тога од средине деведесетих до 2001. године била је чланица бенда Acquiesce. Као соло извођач објавила је шест студијских албума и три ЕП-а. За свој рад освојила је многобројне награде, укључујући Награду за најбоље поп издање, за њен студијски албум What the Sea Wants, the Sea Will Have из 2006. године.

У октобру 2010. године, њен албум As Day Follows Night наведен је на деветнаестом месту листе „100 најбољих музичких албума у Аустралији”. Поред певања, бави се писањем текстова и музичком продукцијом, а свира неколико инструмената.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 23. септембра 1976. године у Сиднеју, где је и одрасла.[1][2] Непосредно пре њеног рођења, Сарина породица доселила у Сиднеј из Реиниона, где су њени родитељи били хришћански мисионари.].[3][4][5] Сарина мајка Ели (преминула 2009. од последица рака дебелог црева) била је медицинска сестра, а њен отац Николај Давид Бласков био је учитељ.[6][7][8][5][9] Сарин отац је бугарско-немачког порекла.[2][5] По доласку у Аустралију, њени родитељи су често мењали цркве, те су били припадници англиканске, бапистичке, каризматичне и настанили се у пентекосталној цркви у Сиднеју, познату и као Хилсонг црква.[4][10] Сара је завршила факултет, а дипломирала на тему енглеске литературе и филма.[5][11]

Године 1998. Сара се удала за Камеруна Семенска који је песник, а био је и члан групе Acquiesce.[12][7][7] Развели су се након три године брака.[12][13][14]

Од почека 2004. године, Сара је радила са музичарем и музичким продуцентом Робертом Ф. Кренијем на њена прва два студијска албума.[13][13]

У јулу 2005. године добила је сина са партнером Дејвом Милером.[15]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Почетак каријере[уреди | уреди извор]

Сара током концерта у Мелбурну, јануар 2006. године.

Током похађања средње школе, Сара је основала џез-блз групу са старијом сестром Кејт.[2][5] Прве песме написала је када је имала осамнаест година, а са деветнаест је почела да свира гитару.[16][5] Средином деведесетих година, Сара је приступила сиднејском бенду Acquiesce, где је била вокалисткиња, заједнос а Полом Кимберијем на гитари, Стивом Фоксом на виолини, Дејвом Хемингсом на бубњевима, Тедом Ленгријем на бас гитари и њенон сестром Кејти као вокалисткињом.[17][18] До 1995. године Сара је писала песме за бенд, укључујући и песме са ЕП-а Aa for Acquiesce који је објављен у септембру 1999. године.[17] Исте године група је победила на такмичењу бендова у Новом Јужном Велсу и добила већу шажњу јавности.[19][20] Дејв Кулен заменио је Ленгрија на месту бас гитаристе, а након тога бенд је објавио сингл Breathing In у новембру 2000. године..[17][18][21] Acquiesce је распуштен у јануару 2001. године, а Сара је након тога наступала под псеудонимом Сорија са гитаристом Ником Шнајдером у музичком пројекту названом Sorija.[22][23] Као акустучни поп-електронски двојац свирали су у Сиднеју до априла 2002. године.[22] Песме које су написали укључују Be Tonight, New Religion, Will You Ever Know, Your Way, Sweet Surrender и Follow the Sun.[1][16]

Од априла 2002. године Сара је наступала као соло уметника, а крајем септембра исте године издала је свој дебитански ЕП под називом Prelusive, који садржи шест нумера, које је претходно изводио двојац Sorija.[1][19][12][12] Главни сингл са ЕП-а био је Your Way и он је пуштан на националној аустралијској радио станици Triple J.[24][25] Сара је након тога продуцирала музички видео спот за песму Your Way, који је објављен у новембру 2002. године.[18][25] ЕП је објављен као самостално издање уз помоћ Сариног тадашњег менаџера, Крега Њуа.[18] Након тога, Сара је потписала уговор са издавачком кућом Dew Process, који је поново објавио ЕП Prelusive, у марту 2003. године.[26] На АРИА додели музичких награда за 2003. годину, номинована за најбољу музичарку, због њеног рада на ЕП-у Prelusive и песми Your way.[27][28][29]

Објављивање првих албума[уреди | уреди извор]

Дана 11. октобра 2004. године, Сара је објавила њен први студијски албум под називом The Overture & the Underscore, који је снимљен у Холивуду у студију аудио инжењера Воли Гагела, почетком 2004. године.[16] Сара је била копродуцент албума заједно са Робертом Ф. Кренијем и Гагелом, који је уједно и миксовао албум уз помоћ Бруса Мекфарлана.[3][16] Албум се нашао међу четресет најбољих песама аустралијске музичке листе ARIA Charts.[30][31] За песме Don't U Eva, Always Worth It и Perfect Now одрађени су спотови.[20] На АРИА додели музичких награда за 2005. годину, Сарин први албум номинован је у категорији за најбољи албум и најбоље поп издање, а она у категорији за најбољу музичарку.[27][32] Године 2008. албум The Overture & the Underscore добио је платинасти сертификат од стране Аустралијског удружења музичке индустрије.[33]

Од априла 2006. године, Сара је почела рад на другом студијском албуму у музичком студију у Окланду.[34] Албум What the Sea Wants, the Sea Will Have објављен је 21. октобра 2006. године за издавачку кућу Dew Process, а поред Саре, на његовој продукцији радили су Џим Могини и Роберт Ф. Крени. Албумски сингл Explain пуштен је премијерно на радио станици у Аустралији, а са албума су се истакли и синглови Always on this Line и Planet New Year.[33][27][35] Албуму је додељен златни сертификат у Аустралији у јануару 2007. године, а победио је у категорији за најбоље поп издање на АРИА додели награда за 2007. годину.[36][37]

Наставак каријере и објављивање албума As Day Follows Night и Seeker Lover Keeper[уреди | уреди извор]

Године 2008. Сара је заједно са инжењером звука Стефаном Греогијем компоновала партитуру за продукцију позоришног радника Бела Шекспира.[38][39][39] У том периоду Сара је кренула да ради на трећем студијском албуму под називом As Day Follows Night.[38] Написала је текстове за све песме, осим за песму Over & Over, коју је одрадила са Дејвидом Бирном и Кренијем.[40][13] Крајем јануара 2009. године снимала је албум у Стокхолму, а одлучила се да албум буде без електричних гитара и клавијатура.[41][38][13] Албум је објављен у Аустралији 10. јула 2008. године и нашао се на петом месту музичке листе ARIA Albums.[30] Албум се ткаође нашао међу сто најбољих албума листе у Белгији, Француској, Шведске и Швајцарске.[42][43][44][45][46] Водећи албумски сингл All I Want појавио се уочи албума у мају 2008. године, али није успео да се пласира међу педесет најбољих синглова у Аустралији.[30] Трећи албумски сингл We Won't Run био је на четрдесет и четвртом месту листе ARIA Singles и двадесет и првом месту белгијске листе Ultratip Chart.[46] На АРИА додели музичких награда за 2009. годину, Сара је освојила награду за најбољу музичарку, а њен албум номинован је за албум године, најбоље поп издање, док је музички спот за њену песму All I Want номинован за најбољи видео.[27][47] Крајем године, албум је освојио платинасти сертификат у Аустралији.[48] У октобру 2009. године албум се нашао у књизи 100 најбољих аустралијских албума, на деветнаестом месту.[49] У јулу 2009. године Сара је објавила уживо албум Live at the Forum, који је снимљен током њеног концерта у Мелбурну.[50] Средином 2010. године објавила је As Day Follows Night са уживо албумом Live at the Forum на дуплом компакт диск издању.[50]

Сара током доделе АРИА награда у Сиднеју, 26. новембра 2009. године.

Дана 3. јуна 2011. године група Seeker Lover Keeper коју су сачињавали Сара Бласко, Сали Селтман и Холи Трозби објавили су истоимени албум 3. јуна 2011. године у Аустралији инди рок жанра. Дана 12. јуна 2011. године албум се нашао на трећем месту листе ARIA Albums.[51][52] Пре објављивања албума, аустралијска радио страница Triple J прогласила је албум Seeker Lover Keeper за најбољи албум у недељи, у периоду од 23. до 30. маја 2011. године. Поред пуштања нумера на радију, цео албум је био доступан путем стрима са веб странице Triple J током те недеље.[53][54] Главни албумски синглови били су Light All My Lights, Even Though I'm a Woman и On My Own.[55][53][56][57]

2012—данас[уреди | уреди извор]

Четврти студијски албум под називом I Awake, Сара је објавила 26. октобра 2012. године у Аустралији и он се нашао на деветом месту листе ARIA albums.[58][30] Пре него што је почела да снима албум путовала је у Шведску и у Софију, где је успоставила сарадњу са Бугарским симфонијским оркестром, који јој је гостовао на албуму.[9][59][60][61] Како би промовисала албум, Сара је током 2013. године имала турнеју у Аустралији . На додели АРИА музичких награда за 2013. годину, номинована је за најбољу музичару, а I Awake за најбољи савремени албум за одрасле.[27][62][63]

Сара је сарађивала са Ником Велсом, сиднејским композитором, како би кренирала саундтрек за позоришну представу Emergence.[64][65] Албум истог имена објавила је са Велсом, у мају 2015. године.[65][66] У августу 2015. године Сара је објавила пети студијски албум под називом Eternal Return, на сајтовима компанија ЕМИ у Аустралији, Амазон у Сједињеним Државама и у Уједињеном Краљевству 5. фебруара 2005. године.[67][68][69][70] Албум је урадила у сарадњи са Велсом, а представљен је у Сиднејској опери.[66][71] Eternal Return дебитовао је на шестом месту аустралијске музичке листе, а у исто време Сара је имала турнеју како би га промосиавала. На АРИА додели музичких награда за 2016. годину, номинована је за најбољу музичарку и освојила награду за најбољи алтернативни албум за одрасле.[72]

Шести студијски албум под називом Depth of Field, Сара је објавила 23. фебруара 2018. године за издавачку кућу ЕМИ, а десет песама са албума су поп и инди поп жанра.[73][74] Албум се нашао на петом месту листе најбољих аустралијских албума.[75][76][77]

Током писања сценарија и снимања филма Depth Of Field настао је документарни филм о Сари Бласко, под називом Blasko, где музичарка прича о својој каријери, а филм говори о снимању њеног албума. Објављен је 14. новембра 2017. године.[78][79][80][81]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Листа албума са информацијама о позицијама и сертификатима
Назив Детаљи Позиција Сертификати
АУС
[30] 		БЕЛ
[46] 		ФРА
[45] 		ШВЕ
[82] 		ШВА
[44] 		УК
[83]
The Overture & the Underscore
  • Датум објављивања: 11. октобар 2004.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 35 — — — — —
  • АУС: платинасти[33]
What the Sea Wants, the Sea Will Have
  • Датум објављивања: 21. октобар 2006.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 7 — — — — —
  • АУС: платинасти[33]
As Day Follows Night
  • Датум објављивања: 10. јул 2009.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 5 77 100 53 58 191
  • АУС: платинасти[48]
I Awake
  • Датум објављивања: 26. октобар 2012.
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 9 — — — — —
Eternal Return
  • Датум објављивања: 6. новембар 2015.
  • Издавачка кућа: EMI
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
 6 — — — — —
Depth of Field
  • Датум објављивања: 23 February 2018
  • Издавачка кућа: EMI
  • Формат: компакт диск, винил, дигитално преузимање
 5 — — — — —
"—" denotes releases that failed to chart.

Уживо албуми[уреди | уреди извор]

Листа уживо албума са осталим информацијама
Назив Детаљи
Live at the Forum
  • Датум објављивања: 9. јул 2010.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process
  • Аудио инжењер: Сем Лов

ЕП-ови[уреди | уреди извор]

Листа ЕП-ова са осталим информацијама
Назив Детаљи
Prelusive
  • Датум објављивања: септембар 2002.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: независно издање
Live at the Playroom
  • Датум објављивања: 1. септембар 2007.
  • Формат: дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process
Cinema Songs
  • Датум објављивања: 3. октобар 2009.
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
  • Издавачка кућа: Dew Process

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „'Be Tonight' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 06. 07. 2011. г. Приступљено 18. 11. 2009.  Note: User may have to select 'Search again' and then 'Enter a title' or 'Performer'.
  2. ^ а б в La Gorce, Tammy. „Sarah Blasko | Biography”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 24. 10. 2013. 
  3. ^ а б „Blasko, Sarah”. Music Australia. National Library of Australia. 15. 1. 2004. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  4. ^ а б Zuel, Bernard (20. 11. 2006). „Sarah Blasko – Gig Reviews – Music – Entertainment”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  5. ^ а б в г д ђ Zuel, Bernard (4. 2. 2005). „God, She's Good”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 21. 11. 2009. 
  6. ^ „Sarah Blasko Auctioning off Clothing, Homewares for Charity”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. 8. 7. 2013. Приступљено 24. 10. 2013. 
  7. ^ а б в McLennan, Scott (јануар 2013). „Sarah Blasko Interview”. Rip It up. Adelaide: Rip It Up Publishing Co. (Luke Stegemann). Приступљено 24. 10. 2013. 
  8. ^ Blasko, Sarah (2. 2. 2013). „Sarah Blasko on Tour and on Classical Music”. Limelight. Haymarket Media Group. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  9. ^ а б Alessio, Dom (29. 2. 2012). „Sarah Blasko Recording with the Bulgarian Symphony Orchestra”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 24. 10. 2013. 
  10. ^ Collins, Simon (19. 11. 2009). „Music Review: Sarah Blasko”. The West Australian. West Australian Newspapers Limited. Приступљено 20. 11. 2009. 
  11. ^ а б в г Prelusive (album notes). Sarah Blasko. independent. 2002. 
  12. ^ а б в г д Zuel, Bernard (4. 7. 2009). „How Soul Music Saved Sarah Blasko”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  13. ^ Barry, Helen (19. 6. 2008). „Hamlet | Bell Shakespeare”. Australian Stage. Приступљено 27. 10. 2013. 
  14. ^ Yates, Rod (17. 11. 2015). „Rolling Stone Australia — Sarah Blasko's Love Buzz”. Rolling Stone Australia. Приступљено 22. 1. 2016. 
  15. ^ а б в г „Sarah Blasko Chats About Her Debut Album”. Australian Music Online (AMO). 27. 9. 2004. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  16. ^ а б в Spencer, Chris; Nowara, Zbig; McHenry, Paul (2002) [1987]. „Acquiesce”. The Who's Who of Australian Rock. Noble Park, Victoria: Five Mile Press. ISBN 978-1-86503-891-9. 
  17. ^ а б в г „Sarah Blasko”. Music Australia. National Library of Australia. 3. 4. 2007. Приступљено 27. 11. 2009. 
  18. ^ а б „Sarah Blasko”. Oz Music Project. Архивирано из оригинала 7. 8. 2003. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  19. ^ а б Zuel, Bernard (8. 10. 2004). „The Overture & the Underscore, Sarah Blasco – CD Reviews”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. Приступљено 19. 11. 2009. 
  20. ^ „Hugh Wilson on AirPlay Direct”. AirPlay Direct. Приступљено 19. 11. 2009. 
  21. ^ а б „Artists – sorija”. Club Acoustica. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  22. ^ „Artists – Sarah Blasko”. Club Acoustica. Архивирано из оригинала 16. 7. 2011. г. Приступљено 24. 10. 2013. 
  23. ^ „2006 – History – Triple J Hottest 100”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation (ABC). Приступљено 22. 11. 2009. 
  24. ^ а б „Prelusive: Music: Editorial Reviews”. Приступљено 25. 10. 2013. 
  25. ^ „Prelusive EP > Overview”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 20. 11. 2009. 
  26. ^ а б в г д „Search Results 'Sarah Blasko'”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 25. 10. 2013. 
  27. ^ „Winners by Year 2003”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 26. 9. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  28. ^ La Gorce, Tammy. „The Overture & the Underscore – Sarah Blasko”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 25. 10. 2013. 
  29. ^ а б в г д Hung, Steffen. „Discography Sarah Blasko”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 25. 10. 2013. 
  30. ^ „Sarah Blasko The Overture & the Underscore”. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. 8. 10. 2004. Приступљено 25. 10. 2013. 
  31. ^ „Winners by Year 2005”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 25. 10. 2013. 
  32. ^ а б в г „ARIA Charts – Accreditations – 2008 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 12. 1. 2010. г. Приступљено 20. 11. 2009. 
  33. ^ „The J Award – Nominated Albums – Sarah Blasko / What the Sea Wants, the Sea Will Have”. Triple J. (Australian Broadcasting Corporation (ABC)). 2006. Приступљено 20. 11. 2009. 
  34. ^ „Winners by Year 2007”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала 18. 11. 2007. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  35. ^ What the Sea Wants, the Sea Will Have australian/charts.com
  36. ^ „What the Sea Wants, the Sea Will Have > Credits”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 20. 11. 2009. 
  37. ^ а б в Silva, Bonita (јул 2009). „The Interview: Sarah Blasko” (PDF). Vertigo. University of Technology, Sydney. стр. 30—31. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2009. г. Приступљено 21. 11. 2009. 
  38. ^ а б Simmonds, Diana (13 June 2008). "Hamlet". Stage Noise. pp. 1, 3. Retrieved 27 October 2013.
  39. ^ Greenberg, Adam. „As Day Follows Night – Sarah Blasko”. Allmusic. Rovi Corporation. Приступљено 28. 10. 2013. 
  40. ^ Blasko, Sarah (25. 1. 2009). „The Adventure Begins..”. Sarah Blasko official website. Приступљено 20. 11. 2009. 
  41. ^ Mathieson, Craig (27. 10. 2012). „Crossing the Divide”. The Age. Fairfax Media. Приступљено 28. 10. 2013. 
  42. ^ Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  43. ^ а б Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: German). Swiss Charts Portal (Swiss Hitparade). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  44. ^ а б Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: French). lescharts.com (Syndicat National de l'Édition Phonographique). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  45. ^ а б в Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: French). UltraTop – Walloon. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  46. ^ „Winners by Year 2009”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 28. 10. 2013. 
  47. ^ а б „ARIA Charts – Accreditations – 2009 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). 31. 12. 2009. Приступљено 27. 10. 2013. 
  48. ^ O'Donnell, John; Creswell, Toby; Mathieson, Craig (октобар 2010). 100 Best Australian Albums. Prahran, Victoria: Hardie Grant Books. стр. 76—77. ISBN 978-1-74066-955-9. 
  49. ^ а б Mason, Nick (17. 8. 2010). „As Day Follows Night / Live at the Forum (2 CD) by Sarah Blasko Reviewed”. The Dwarf (Loani Arman ). Приступљено 29. 10. 2013. 
  50. ^ „ARIA Top 50 Albums Chart: 13/06/2011”. Australian Recording Industry Association. Приступљено 12. 6. 2011. 
  51. ^ Hung, Steffen. „Discography Seeker Lover Keeper”. Australian Charts Portal. Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  52. ^ а б Shedden, Iain (21. 5. 2011). „Seeker, Lover, Keeper”. The Australian. News Corp Australia. Приступљено 28. 10. 2013. 
  53. ^ „triple j”. Abc.net.au. Приступљено 9. 3. 2012. 
  54. ^ „Seeker Lover Keeper”. Seeker Lover Keeper. Приступљено 9. 3. 2012. 
  55. ^ Zuel, Bernard (17. 6. 2011). „All together now ladies...”. Sydney Morning Herald. Приступљено 17. 6. 2011. 
  56. ^ „Sarah Blasko Plays the Legs 11 Benefit Concert”. Australian Music Online (AMO). 5. 10. 2006. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 25. 10. 2013. 
  57. ^ „Sarah Blasko unveils new album 'I Awake'”. Dew Process. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала 21. 06. 2013. г. Приступљено 10. 9. 2012. 
  58. ^ Girdler, Chris. „Sarah Blasko: I Awake”. Beat Magazine. Furst Media Pty Ltd. Приступљено 28. 10. 2013. 
  59. ^ Shedden, Iain (4. 2. 2013). „With Orchestral Grandeur, Sarah Blasko's Amazing Voice Awakens”. The Australian. News Corp Australia. Приступљено 27. 10. 2013. 
  60. ^ Marcus (11. 4. 2012). „Watch a Snippet of Sarah Blasko Recording ... Yesterday”. TheVine. Архивирано из оригинала 14. 4. 2012. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  61. ^ „Winners by Year 2013”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Приступљено 29. 10. 2013. 
  62. ^ „'Over & Over' at APRA search engine”. Australasian Performing Right Association (APRA). Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013.  Note: User may have to select 'Search again' and then 'Enter a title' or 'Performer'. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „APRA Over” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  63. ^ „Videography”. Sarah Blasko Official Website. Архивирано из оригинала 19. 7. 2009. г. Приступљено 25. 10. 2013.  Note: archived videos appear to be inactive.
  64. ^ а б Harrison, Sky (1. 7. 2015). „Full interview: Sarah Blasko on Emergence”. Aspire Magazine. Free Run Press. Приступљено 6. 9. 2015. [мртва веза]
  65. ^ а б Dom Alessio (15. 1. 2015). „The 2015 Aussie Release Schedule”. Home & Hosed: New Australian Music. Triple J. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 6. 9. 2015. 
  66. ^ „Eternal Return: Sarah Blasko: MP3 Downloads”. Amazon.com. Приступљено 19. 1. 2016. 
  67. ^ „Sarah Blasko: Eternal Return - REVIEW”. Hertfordshire Mercury. 12. 1. 2016. Приступљено 19. 1. 2016. [мртва веза]
  68. ^ „Mvka Music (@MvkaMusic)”. Twitter. Приступљено 19. 1. 2016. 
  69. ^ „Album Review: Sarah Blasko – Eternal Return (2015 LP) – the AU review”. the AU review. Архивирано из оригинала 30. 04. 2016. г. Приступљено 19. 1. 2016. 
  70. ^ Aza (11. 8. 2015). „Sarah Blasko Announces New Album – Eternal Return”. The LowDownUnder. Приступљено 6. 9. 2015. 
  71. ^ Search Results "Sarah Blasko" [1]. Retrieved 15 November 2017.
  72. ^ „Sarah Blasko – Depth Of Field”. ABC. 19. 2. 2018. Приступљено 2. 1. 2019. 
  73. ^ „Sarah Blasko: Depth of Field review – sublime vulnerability with a dark undercurrent”. The Guardian. 16. 2. 2018. Приступљено 2. 1. 2019. 
  74. ^ "Australiancharts.com – Sarah Blasko – DEPTH OF FIELD". Hung Medien
  75. ^ "About" [2]. Retrieved 15 November 2017.
  76. ^ Cashmere P. "Sarah Blasko Debuts New Song Phantom" Noise 11, 10 November 2017. Retrieved 15 November 2017.
  77. ^ Jolly, N. "EXCLUSIVE: Watch first trailer for Sarah Blasko documentary The Brag, 6 November 2017. Retrieved 15 November 2017.
  78. ^ "Blasko", Australian Broadcasting Corporation, Retrieved 15 November 2017.
  79. ^ „Taking on the Rest of the World”. Australian Music Online (AMO). 23. 2. 2005. Архивирано из оригинала 22. 11. 2007. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  80. ^ Treuen, Jason (1. 9. 2009). „On Tour with Sarah Blasko”. Rolling Stone Australia. ACP Magazines. Приступљено 28. 10. 2013. 
  81. ^ Hung, Steffen. „Sarah Blasko – As Day Follows Night” (на језику: Swedish). Swedish Charts Portal (Sverigetopplistan). Hung Medien (Steffen Hung). Приступљено 28. 10. 2013. 
  82. ^ „Chart Log UK: 1994–2010”. Official Charts Company. The Zobbel Website. Приступљено 21. 12. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Сара Бласко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сара_Бласко&oldid=27454896”